Između prošlosti i novog početka: 75 godina Konvencije o izbeglicama, u Srbiji status ima više od 23.500 ljudi

Pre tačno 75 godina usvojena je Konvencija o statusu izbeglica, jedan od najvažnijih međunarodnih dokumenata koji garantuje pravo na zaštitu ljudima primoranim da napuste svoje domove zbog rata, progona ili nasilja. U Srbiji taj status ima više od 20.000 ljudi, a procene su da ih je možda čak i više, s obzirom na poslednja velika ratna dešavanja na Bliskom Istoku i poslednjih nekoliko godina sukoba u Ukrajini. Tokom ratnih 90-ih godina, naša zemlja primila je više od 600.000 izbeglica, a njih više od 400.000 u međuvremenu je steklo i državljanstvo Republike Srbije, što se smatra najvećim procesom integracije izbeglica u savremenoj Evropi.

Šta Konvencija o statusu izbeglica danas znači, koliko tačno ljudi u Srbiji ima taj status, kako izgleda, i koliko je dug proces integracije za Euronews Srbija govorila je komesarka za izbeglice i migracije Srbije, Nataša Stanisavljević.

Broj ljudi sa izbegličkim statusom u Srbiji iz godine u godinu se smanjuje, ali više od dve decenije nakon sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, gotovo 23 i po hiljade ljudi i dalje nije rešilo svoj status. Reč je uglavnom o starijim osobama koje, iz straha da bi mogle da izgube određena prava u zemlji porekla, nisu prihvatile državljanstvo Srbije.

"To su ljudi koji se nisu odlučili za punu integraciju u Srbiji, koji su zadržali izbeglička dokumenta i nisu uzeli državljanstvo Republike Srbije. Njih je oko 23.500 i uglavnom je reč o starijim domaćinstvima. Kada razgovaramo sa njima, kažu da ne žele da uzmu državljanstvo Srbije jer se plaše da će izgubiti određena prava u zemlji porekla. Čak 99 odsto njih su ljudi koji su izbegli iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine", rekla je Stanisavljević.

Od početka zbrinjavanja izbeglih i raseljenih, država je, kroz različite programe, rešila stambeno pitanje za desetine hiljada porodica. Ipak, posao nije završen.

"Republika Srbija je do sada stambeno zbrinula više od 30.000 porodica, odnosno oko 100.000 ljudi. Nikada nećemo zaboraviti devedesete godine, kada je više od pola miliona ljudi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine našlo utočište u Srbiji. Danas je ovo njihov dom. Istovremeno, podsećamo i na više od 200.000 prognanih sa Kosova i Metohije, zbog čega je pred nama i dalje mnogo posla", dodala je komesarka.

Prema procenama Komesarijata, oko 6.900 porodica još čeka trajno stambeno rešenje. Taj broj je, međutim, značajno manji nego pre nekoliko godina.

"Analizu smo radili 2022. godine sa svim gradovima i opštinama u Srbiji i tada je procenjeno da je više od 9.000 porodica čekalo stambenu podršku. Danas je taj broj oko 6.900, što znači da se on postepeno smanjuje. Ponosna sam na tim Komesarijata, ali i na lokalne samouprave, jer smo od 2022. godine do danas uspeli da obezbedimo stambenu podršku za oko 2.500 porodica", kaže Stanisavljević.

Euronews

Najveći izazov u procesu potpune integracije i dalje ostaje upravo rešavanje stambenog pitanja. Zato Komesarijat redovno obilazi lokalne samouprave kako bi pratio realizaciju programa i utvrdio gde je pomoć najpotrebnija.

Stanisavljević dodaje da sredstva koja Vlada Srbije opredeljuje preko Komesarijata prosleđuje gradovima i opštinama, koji potom sprovode javne pozive i zbrinjavaju porodice. 

Iako država svim izbeglicama omogućava da u svakom trenutku podnesu zahtev za državljanstvo i time steknu pravo na programe podrške, deo njih se na taj korak i dalje ne odlučuje.

"Svim ljudima sa izbegličkim statusom omogućeno je da podnesu zahtev za državljanstvo i time ostvare pravo na programe podrške, poput kupovine seoske kuće ili građevinskog materijala. Međutim, uglavnom je reč o osobama starijim od 70 godina koje se i dalje plaše da bi prihvatanjem državljanstva Srbije izgubile određena prava u zemlji porekla. Mi ih informišemo o mogućnostima, ali nikoga ne možemo niti želimo da primoravamo na takvu odluku", zaključuje Stanisaljević.

Uloga Srbije u zaštiti izbeglica i raseljenih lica

Posle sedam i po decenija, u vreme kada je broj prisilno raseljenih ljudi u svetu na istorijski visokom nivou, postavlja se i pitanje koliko su principi Konvencije o statusu izbeglica i danas važni i kako odgovaraju na savremene izazove. O značaju ove godišnjice, ulozi Srbije u zaštiti izbeglica i raseljenih lica, kao i o globalnim migracionim tokovima, izazovima sa kojima se suočavaju brojni ljudi koji su primorani da napuste svoje domove, u Euronews jutru govorio je Sufijan Adžali, šef predstavništva UNHCR-a u Republici Srbiji.

Euronews

Adžali ocenjuje da su osnovni principi međunarodne zaštite i dalje aktuelni, ali da je poslednjih decenija vidljiva erozija političke spremnosti država da dosledno sprovode preuzete obaveze.

"Najpre želim da zahvalim srpskom narodu i vlastima Republike Srbije. Srbija sarađuje sa UNHCR-om još od perioda bivše Jugoslavije i bila je važan partner u razvoju sistema međunarodne zaštite izbeglica. Države koje su potpisale Konvenciju iz 1951. obavezale su se da će pružati zaštitu ljudima koji beže od progona. Poslednjih decenija, međutim, svedočimo slabljenju spremnosti da se to obećanje dosledno poštuje, dok strah sve više dominira političkim narativima“, rekao je Adžali.

On ističe da, uprkos brojnim krizama i više od 70 aktivnih oružanih sukoba širom sveta, definicija izbeglice ostaje jednako relevantna kao i pre više od sedamdeset godina.

Konvencija je zaštitila milione ljudi i njena definicija izbeglice ostaje potpuno aktuelna. Ljudi i danas beže zbog rata, progona i ozbiljnih kršenja ljudskih prava, upravo iz razloga koje Konvencija prepoznaje“, naglasio je.

Govoreći o najnovijem izveštaju Global Trends Report, Adžali upozorava da iza statistike stoje ljudske sudbine i da se pitanje prisilnog raseljavanja ne sme svoditi isključivo na brojke.

Euronews

"Pitanje izbeglica nije pitanje brojeva, već ljudi. Danas govorimo o oko 117 miliona prisilno raseljenih osoba širom sveta. Većina njih nalazi se u zemljama globalnog juga. Kada je reč o Srbiji, broj ljudi kojima je potrebna međunarodna zaštita nije veliki i nema razloga za uzbunu. Srbija ima kapacitete da ljudima koji traže bezbednost pruži zaštitu“, rekao je.

Predstavnik UNHCR-a upozorava i da mnoge humanitarne krize ostaju van fokusa međunarodne javnosti, jer ih potiskuju aktuelni sukobi koji dominiraju medijskim izveštavanjem.

"Postoje brojni zaboravljeni konflikti. Međunarodna zajednica mora da uloži mnogo više napora u izgradnju mira, jer ljudi žele da se vrate svojim domovima. Cilj izbeglica nije da zauvek ostanu u Evropi ili na severnoj hemisferi, već da se jednog dana bezbedno i dostojanstveno vrate kući. Mir je ključ svega", poručio je.

Komentarišući položaj Srbije na migrantskim rutama, Adžali ocenjuje da zatvaranje granica ne može ukinuti međunarodno priznato pravo na traženje azila.

"Granice mogu biti zatvorene, ali pravo da se zatraži azil predstavlja univerzalno ljudsko pravo i međunarodnu obavezu svih država. Srbija jeste tranzitna zemlja, ali poseduje pravni i institucionalni okvir koji omogućava prihvat i zaštitu izbeglica. Zahvalan sam srpskom narodu i institucijama koje pružaju pomoć ljudima iz Ukrajine, sa Bliskog istoka i iz severne Afrike“, rekao je.

Značaj razlike između migranata i izbeglica

Posebno naglašava da je važno razlikovati migrante od izbeglica.

"Izbeglica nema izbor. Kada bi mogao bezbedno da se vrati kući, on bi to učinio. Zato ne smemo da dehumanizujemo ljude koji traže zaštitu. Umesto da svu energiju usmeravamo na zatvaranje granica, potrebno je ulagati više napora kako bi ljudi mogli da se vrate svojim domovima i kako krijumčari ljudi ne bi profitirali na njihovoj nesreći", istakao je.

Govoreći o integraciji izbeglica u Srbiji, Adžali ocenjuje da domaće društvo pokazuje visok nivo razumevanja i solidarnosti, upravo zbog iskustva koje je region imao tokom ratova devedesetih godina.

"Vidim mnogo solidarnosti među ljudima. Iskustvo ratova na prostoru bivše Jugoslavije doprinelo je tome da građani razumeju kroz šta prolaze izbeglice. Srbija ima odgovarajući zakonski okvir - tražioci azila mogu da rade, školuju se i studiraju. Već imamo izbeglice koje studiraju na univerzitetima u Srbiji. Integracija zavisi od otvorenosti društva, a ja u Srbiji vidim spremnost za to“, rekao je.

Detaljan prilog pogledajte u videu na početku teksta ili na našem Jutjub kanalu