Suša menja tok života: Da li novi toplotni talas može da donese i veće restrikcije - posledice po privredu već vidljive

Vodostaj reka širom centralne Evrope i dalje opada, najkritičnija situacija je na Dunavu i Rajni. Sombor, Vrbas i Kula u našoj zemlji uvele su vanrednu situaciju zbog ekstremno niskog vodostaja Dunava, dok susedna Mađarska uvodi vanredne mere zbog nestašice vode. Vlasti u Srbiji nisu isključile mogućnost da već u avgustu bude čak i restrikcija. Nizak vodostaj već otežava plovidbu, ostavlja velike posledice po privredu i svakodnevni život građana. Na reci Dunav, između Rumunije i Bugarske, nasukao se švajcarski kruzer, pa su putnici morali biti evakuisani. Da li novi toplotni talas, koji sada već stiže, može da donese i veće restrikcije vode? Kako dugotrajna suša utiče, osim na poljoprivredu, na biljni i životinjski svet, ali i na život uz reke za Euronews Srbija govorili su novinar Euronews-a iz Mađarske, Adam Mađar i Branislav Jakovljević, iz javnog akvarijuma i tropikarijuma.

Mađarska je aktivirala vanredne mere zbog nestašice vode, a šta one konkretno znače za građane i lokalne sredine, ali i za privredu Mađarske, govori Adam Mađar. 

Mađar: Od građana je zatraženo da koriste manje vode

Građane u Mađarskoj trenutno najviše brine situacija u energetskom i vodnom sistemu, koja je dodatno pogoršana dugotrajnim toplotnim talasom i rekordno niskim vodostajem Dunava. Kako objašnjava Adam Mađar, jedina mađarska nuklearna elektrana u Paksu, koja se nalazi na Dunavu, trenutno radi sa smanjenim kapacitetom.

"Elektrana u Paksu ima četiri bloka. Jedan je potpuno zaustavljen, dok drugi radi sa oko 50 odsto kapaciteta. To znači da najvažnija elektrana u zemlji trenutno ne proizvodi onoliko električne energije koliko je uobičajeno. Za sada nema restrikcija za građane, ali ako se ovakva situacija nastavi, posebno zbog novih talasa ekstremnih vrućina, nije isključeno da će od stanovništva biti zatraženo da smanji potrošnju električne energije. Premijer je već pozvao građane da više koriste struju tokom dana nego u večernjim satima“, kaže Mađar.

Istovremeno, vlasti apeluju i na racionalnu potrošnju vode.

Tanjug AP/Csaba Krizsan/MTI via AP

"Od građana je zatraženo da koriste manje vode. Pojedina područja u Mađarskoj, naročito sela u okolini Budimpešte koja su poslednjih godina doživela nagli rast broja stanovnika, već imaju problema sa vodosnabdevanjem jer infrastruktura nije mogla da isprati razvoj. Zbog toga postoji mogućnost da u narednim danima pojedina naselja ostanu bez dovoljno vode“, rekao je Mađar.

Rekordno nizak vodostaj Dunava već je promenio svakodnevicu u Budimpešti, naročito kada je reč o turizmu i rečnom saobraćaju.

"Juče sam šetao pored Dunava i prizor je bio veoma neobičan. Turista ima mnogo, ali turistički brodovi više ne plove uobičajenim rutama. Saobraćaju samo na kraćim deonicama jer ispod pojedinih mostova više ne mogu da prođu. Pojavili su se veliki sprudovi na mestima gde je nekada bila reka, pa ih turisti koriste da grad posmatraju iz sasvim drugačije perspektive“, kaže on.

Kako dodaje, čak su i stanovnici Budimpešte iznenađeni prizorima kakve do sada nisu viđali.

Euronews Srbija

"Ovakvi sprudovi nisu novost, ali nikada nisu bili ovoliko veliki. Vodostaj Dunava je sada na najnižem nivou otkad postoje merenja. Jedan poznati biciklista uspeo je čak da pređe dvadesetak kilometara vozeći po isušenom koritu reke, što najbolje pokazuje koliko je situacija neuobičajena", navodi naš sagovornik.

Građani su, kaže, već navikli na mogućnost restrikcija vode jer su se slični problemi javljali i prethodnih godina.

"Tokom junskog toplotnog talasa, kada su temperature nekoliko dana prelazile 40 stepeni, na pojedinim mestima već je dolazilo do nestašice vode. Restrikcije su uglavnom podrazumevale preporuke da se ne peru automobili crevom, da se ne pune bazeni i da se voda troši racionalnije. Za sada nema strožih mera, ali mislim da je pitanje vremena kada će biti neophodne“, kaže novinar Euronewsa.

Ribe se prilagođavaju različitim ekstremnim uslovima

Život u vodi postoji mnogo duže od čoveka i razvijao se milionima godina, pa su se vodeni organizmi kroz evoluciju prilagodili različitim ekstremnim uslovima. Kada vodostaj naglo opadne, ribe i druge životinje instinktivno se povlače u dublje i hladnije delove vode, a to je potvrdio i Branislav Jakovljević, iz javnog akvarijuma i tropikarijuma.

"Život u vodi je vrlo inteligentan. Priroda i evolucija ga je naterala da bude inteligentan. U tim trenucima se ribe, životinje, povlače u neke dubine, a to bude ponekad i bukvalno pola metra dubine, jer je sad ogroman deo obale na suvom. Jedan deo tih životinja se povuče u hladnije vode, u te neke plićake, i praktično one vrlo dobro osećaju kako voda odlazi, tako one lagano odlaze na drugu stranu, odnosno tamo gde im je život obezbeđen", kaže Jakovljević. 

Euronews Srbija

Dodaje da su najugrOženije vrste kojima je potrebno mnogo kiseonika. Sa porastom temperature opada količina rastvorenog kiseonika u vodi i ribe odlaze tamo gde im je prijatnije.

"U suštini, svim tim ribama to smeta, i sve te ribe se povlače, sve dišu kiseonik iz vode pomoću škrga. Prema tome, to je jedan od mehanizama kako one funkcionišu. U našim rekama je uglavnom to mehanizam, dok, recimo, na nekim drugim mestima ima raznih mehanizama koji funkcionišu u svemu tome. Neke se bukvalno povlače i ulaze u pesak, ulaze u blato i uđu u neki takozvani letnji san. Postoje neke ribe dvodihalice u Africi koje po nekoliko godina i više godina mogu da budu u blatu i u vlažnoj atmosferi, i čim se pojavi neka voda, one se vrate nazad. Neke vrste vodozemaca funkcionišu na neki drugi način. Evo, mi u javnom akvarijumu i tropikarijumu Beograd, imamo jednu žabu koja se zove Pakman, gde je u nekom trenutku došlo do nekog nestanka vode", rekao je Jakovljević.

Jakovljević dodaje da ovo nije prvi put da se suočavamo sa niskim vodostajem. Navodi da priroda funkcioniše po principu opstanka i obnavljanja.

"Ako dođe do većeg uginuća riba, već naredne godine populacija će pokušati da se obnovi pojačanim mrešćenjem. Ne treba da brinemo za prirodu, ali možemo da pomognemo. Ako vidite ribu zarobljenu u barici koja će uskoro presušiti, možete je preneti do najbliže vode", kaže Jakovljević.

Zaključuje da moramo drugačije da se odnosimo prema prirodi, kao i da gradnja i isušivanje močvara ugrožavaju brojne vrste. "Prirodu treba da sačuvamo i ostavimo budućim generacijama", zaključuje naš sagovornik.

Kompletan prilog pogledajte u videu u tekstu ili na našem Jutjub kanalu.