Lekovi jeftiniji do 40 odsto: Da li ekonomske mere mogu trajno da podignu standard penzionera?

Mere za smanjenje troškova građana za lekove, u okviru kojih će doplata biti smanjena za do 40%, stupile su danas na snagu. Koliko će pojeftinjenje lekova realno značiti za kućni budžet penzionera i da li je model septembarske pomoći od 20. 000 do 35. 000 dinara pravedno podeljen, za Euronews Srbija govori predsednica Udruženja penzionera opštine Stari grad Snežana Nena Šantić. Ona je ocenila da su mere za smanjenje troškova lekova dobra pomoć građanima, ali da same po sebi nisu dovoljne da reše ključne probleme sa kojima se penzioneri suočavaju.

"Ta mera koja ide u korist građana je odlična i dobro je došla. To ne možemo da poreknemo. Međutim, sve je to malo u odnosu na ono što nam je potrebno“, rekla je Šantić.

Kako je navela, pojeftinjenje se odnosi na veliki broj lekova, ali će stvarna ušteda zavisiti od terapije koju građani koriste.

"Imamo lekove koji koštaju nekoliko hiljada dinara, ali i one koji koštaju nekoliko stotina dinara. Naravno, kod skupljih lekova i ušteda će biti veća“, objasnila je ona.

Šantić smatra da bi država mogla da napravi dugoročniji sistem pomoći jer već poseduje sve potrebne podatke o građanima.

Šantić: Potreban dugoročniji sistem pomoći

"PIO fond, Ministarstvo za rad i Ministarstvo zdravlja imaju sve podatke. Kada odete kod lekara, vaša dijagnoza i terapija već postoje u sistemu. Ako smo već umreženi, zašto ne napraviti mrežu koja bi omogućila da pomoć bude trajna, a ne povremena i jednokratna“, rekla je ona.

Ona je podsetila da su ranije postojale slične privremene mere koje su nakon isteka roka izgubile efekat.

"Bilo je mera koje su trajale nekoliko meseci, pa se posle tog perioda sve vratilo na staro. Zato su mere dobre samo ako su dugotrajne i ako građani mogu da računaju na njih“, navela je Šantić.

Govoreći o jednokratnoj pomoći za penzionere od 20.000 do 35.000 dinara, Šantić je ocenila da takva podrška kratko traje jer se novac brzo potroši na osnovne životne potrebe.

"Onog trenutka kada penzioneri dobiju tu jednokratnu pomoć, najkasnije za nekoliko dana ili nedelja taj novac se vrati državi kroz račune, poreze, komunalije, lekove i druge troškove. Nama nije potrebna samo jednokratna pomoć, već stabilno i trajno povećanje prihoda“, rekla je ona.

Kao jedan od velikih problema istakla je komplikacije koje stariji građani imaju zbog sve veće digitalizacije usluga.

"Ne mogu svi ljudi od 70 ili 80 godina da se prilagode aplikacijama i elektronskim sistemima. Postoje ljudi koji ne vide dobro, ne čuju dobro, kojima su sitna slova problem. Njima je potrebna živa reč i pomoć čoveka“, rekla je Šantić.

Dodala je da mnogi penzioneri teško mogu da priušte pametne telefone i internet usluge, kao i da nemaju dovoljno podrške za korišćenje savremenih tehnologija.

Šantić je ukazala i na probleme starijih građana u manjim sredinama, posebno kada je reč o dostupnosti zdravstvenih i socijalnih usluga.

"Ne govorim samo o Beogradu. U mnogim selima ljudi teško dolaze do pošte, doma zdravlja ili bolnice. Često moraju da plaćaju prevoz ili da čekaju dugo na neku mogućnost da stignu do potrebne usluge“, rekla je ona.

Kao važno rešenje vidi razvoj mreže gerontodomaćica, gerontosestara i volonterskih servisa koji bi pomagali starijim ljudima.

"Nemamo dovoljno ljudi koji bi obilazili starije na terenu. Mnogi koji bi mogli da rade te poslove odlaze u inostranstvo, a ovde ostaje veliki problem ko će brinuti o našim starijim sugrađanima“, navela je Šantić.

Wavebreak Media LTD / Wavebreak / Profimedia

Ona smatra da bi Srbija trebalo da primeni pozitivne primere iz drugih zemalja, gde država aktivnije brine o starijim građanima.

Govoreći o povećanju penzija koje dolazi od decembra, Šantić je istakla da penzioneri očekuju zakonska povećanja, ali da inflacija često umanji njihov efekat.

"Nama niko ništa ne poklanja. Penzije i povećanja se dobijaju po zakonu. Problem je što vreme između donošenja odluke i isplate povećanja često pojede deo tog iznosa zbog rasta cena“, rekla je ona.

Kada je reč o lekovima koji će biti jeftiniji, Šantić je ocenila da je važno što se radi o terapijama koje veliki broj ljudi svakodnevno koristi.

"To su lekovi za pritisak, dijabetes, srce, astmu i druga hronična oboljenja. Upravo su to terapije bez kojih mnogi ljudi ne mogu da funkcionišu“, rekla je ona.

Na kraju, Šantić je istakla da lokalne samouprave mogu mnogo da pomognu penzionerima, ali da podrška ne sme zavisiti samo od mesta u kojem neko živi.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.