Jutro hladno, dan topao: Ko najteže podnosi temperaturne oscilacije i šta savetuju lekari?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Jutarnje i dnevne temperature u ovo doba godine mogu da se razlikuju i za desetak stepeni, a takve oscilacije posebno osećaju kardiovaskularni pacijenti, dok se u službu hitne pomoći javljaju i astmatičari. Doktorka Ivana Stefanović iz Hitne pomoći navodi u razgovoru za Euronews Srbija da se krvni pritisak menja sa temperaturom, ali da se krvni sudovi kod obolelih ne prilagođavaju promenama dovoljno brzo. Ona istovremeno savetuje redovno uzimanje terapije, dovoljno sna, zdravu ishranu i umerenu fizičku aktivnost.
Dr Stefanović kaže da temperaturne razlike same po sebi nisu razlog za posebnu zabrinutost ukoliko se vodi računa o zdravlju.
"Znači da dovoljno spavate, da se trudite da jedete što zdravije", navodi doktorka, uz savet da se ne preskače redovna terapija i da se, ukoliko se osete simptomi, pritisak meri češće.
Ona ističe da i zdrave osobe mogu imati tegobe ukoliko su iscrpljene, ne spavaju dovoljno i ne odmaraju se.
"Ako ste vi tako mladi i zdravi, radite previše, ne spavate dovoljno, ne odmarate se, vi ćete imati problem i sa ovim vremenom, jer će to biti doprinoseći faktor“, kaže.
Kada je reč o kardiovaskularnim pacijentima, dr Stefanović savetuje da prijatno vreme iskoriste za umerenu fizičku aktivnost.
Euronews Srbija
"Ovo je sad idealno vreme da iskoristite za jutarnje šetnje. Prosto je prijatno, nije vam dodatni napor za srce, nemojte skočiti iz kreveta i odmah, ali nekako sve polako“, navodi.
Povezane vesti
U službu Hitne pomoći javljali su se i astmatičari. Dr Stefanović navodi da u ovom periodu može biti više okidača, među kojima su ambrozija i virusne infekcije, ali ističe i redovno uzimanje terapije.
"Moguće da su to okidači, ali naše iskustvo je najčešće da pacijenti ne uzimaju redovno svoju terapiju“, kaže ona.
Prema njenim rečima, astma se uz odgovarajuću terapiju može držati pod kontrolom.
"Astma je bolest koja se danas, sa novim farmakološkim lekovima, toliko može dobro držati pod kontrolom, i ako idete na redovne kontrole“, navodi dr Stefanović.
Ona upozorava i na situacije kada pacijenti prestanu da uzimaju terapiju nakon što im bude bolje.
"Čim je meni bolje, meni taj lek i ne treba. Ako ga ne uzimate, neće vam biti dobro, jer vaša pluća i vaš respiratorni sistem je već počeo da reaguje, i to se neće zaustaviti bez lekova“, kaže dr Stefanović.
Kada potražiti pomoć?
Govoreći o javljanju Hitnoj pomoći zbog respiratornih i gastrointestinalnih infekcija, ona navodi da postoje situacije kada je potrebno pozvati pomoć, posebno kod dece. Kako ističe, važno je da se tegobe prate, i ako nekada ne deluju opasno ali ipak,objašnjava, traju važno je obratiti se lekaru i prvoj dežurnoj službi.
Povezane vesti
"Kod dece su prolivi ozbiljna stvar, i slobodno, ukoliko to ne prestaje neko vreme, i pored svih saveta lekara u Domu zdravlja, javite se dežurnom pedijatru“, navodi dr Stefanović.
Kada je reč o pozivima Hitnoj pomoći, ona ističe da postoje simptomi koji zahtevaju hitnu reakciju.
"One koje su praćene gubitkom svesti, da osoba ne komunicira, da ima neke druge tegobe, naravno da je to poziv za hitnu pomoć“, kaže doktorka.
Dr Stefanović savetuje da se o zdravlju vodi računa i pre pojave tegoba, uz redovne kontrole.
"Prosto, ja volim da kažem, za bilo koji vremenski period, vodite računa o zdravlju kad ste zdravi“, navodi ona.
Dodaje da su redovni pregledi važni i za rano otkrivanje bolesti.
"Medicina jeste danas nemoćna za neke bolesti, ali kad ih na vreme otkrijemo, zaista ima, ima šanse da se izborimo s tom bolešću“, zaključuje ona.
Komentari (0)