Ko treba da određuje kako se koristi godišnji odmor - poslodavac ili radnik? Sindikat: Ne ukidati 10 dana u kontinuitetu

Sezona letnjeg godišnjeg odmora je prošla, ali su na snazi i dalje zakonske odredbe koje radnike obavezuju kada i koliko dana moraju da iskoriste. Zakon o radu propisuje da zaposleni prvi deo odmora mora da koristi u trajanju od minimum 10 dana u kontinuitetu, dok se ostatak može iskoristiti do 30. juna naredne godine. Preporuka NALED-a je da treba zakonom omogućiti da zaposleni može da koristi jedan deo odmora u trajanju od 2 nedelje u kontinuitetu, ali ne nužno i njegov prvi deo. A sve to zbog prakse koja je pokazala da veliki broj zaposlenih, zbog preostalih dana, nema potrebu da odmah koristi i dve nedelje novog odmora. O ovoj temi je za Euronews Srbija govorio Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda. 

"U praksi se pokazalo da ne postoji problem. Ovo nije obaveza radnika, ovo je pravo radnika da iskoristi svoj godišnji odmor u trajanju od dve nedelje. Mi se u praksi nismo sreli sa tim problemom, ni da nam radnici, ni poslodavci ukazuju da je to problem“, kaže Todorović.

Prema njegovim rečima, sporna je pre svega imperativna odredba zakona, dok se u javnosti, kako ocenjuje, problem predstavlja na drugačiji način. Todorović ukazuje i na to da veliki broj zaposlenih prvi deo godišnjeg odmora koristi tek nakon 30. juna.

"Šest meseci tekuće godine je prošlo kada ste vi stekli pravo na godišnji odmor, i onda neko kaže: ‘Mnogo je deset dana u komadu.’ Ne, nije. Mi zanemarujemo da živimo u kapitalizmu, u jednom poprilično haotičnom vremenu, i da je sagorevanje na poslu i trošenje ljudi ogromno“, ističe Todorović.

On smatra da nekoliko slobodnih dana nije dovoljno za pravi odmor, posebno imajući u vidu intenzitet rada i opterećenje zaposlenih.

"Ako uzmete produženi vikend, da li ćete se odmoriti i resetovati? Nećete. Zato je neophodno da taj prvi deo bude na taj način regulisan“, kaže Todorović.

Euronews Srbija

Kako dodaje, sindikati već duže vreme razgovaraju o izmenama Zakona o radu, a o toj temi bilo je reči i sa različitim udruženjima poslodavaca. Todorović navodi da se, osim u predlogu NALED-a, nije susretao sa tvrdnjom da postojeći način korišćenja godišnjeg odmora predstavlja problem u praksi.

On upozorava da bi promena imperativne odredbe mogla otvoriti prostor za dodatno usitnjavanje godišnjeg odmora i, kako smatra, dovesti do slabljenja zaštite zaposlenih.

"Čini mi se da je ovo uvod da nam neko sutra kaže: ‘Prošlogodišnji odmor koristite do 30. juna, niste uspeli u prethodnoj godini, onda u početku koristite nekoliko dana.’ To znači da vam je mnogo godišnjeg odmora. Tako da mislim da ovo samo ide u tom pravcu i nikako ne možemo govoriti o zaštiti prava radnika. Mislim da se radi o urušavanju prava radnika“, ocenjuje Todorović.

Proces rada može da bude zaštićen i postojećim pravilima

Na upozorenja da bi češće korišćenje kraćih delova odmora moglo da oteža organizaciju rada, Todorović odgovara da poslodavci i prema važećim pravilima imaju mogućnost da odrede kada godišnji odmor ne može da bude korišćen zbog potreba procesa rada.

"Poslodavac uvek ima mogućnost da zbog potreba posla ne dozvoli u određenom periodu korišćenje godišnjeg odmora. Tako da i sada postoji mogućnost da vi uzmete dva-tri dana“, objašnjava Todorović.

Kako navodi, ukoliko postoje neodložni poslovi ili bi odsustvo zaposlenog moglo da prouzrokuje veliku štetu poslodavcu, poslodavac može da ne odobri korišćenje odmora u određenom periodu. Zbog toga, prema njegovom mišljenju, nema razloga da se postojeća pravila predstavljaju kao prepreka organizaciji rada.

Todorović posebno ističe značaj korišćenja godišnjeg odmora tokom leta, kada su deca na školskom raspustu i kada porodice najčešće planiraju zajednički odmor.

Zero Creatives / ImageSource / Profimedia

"Poenta je u tome da vi tokom leta, kada su deca na raspustu, iskoristite godišnji odmor, budete sa porodicom. To je neka tekovina od ranije“, kaže on.

Komentarišući tvrdnje da je postojeća zakonska odredba konzervativna, Todorović povlači paralelu sa odnosom prema profitu poslodavaca.

"Nama kažu da je to konzervativna odredba. Pa vrlo konzervativna odredba jeste i stalno sticanje profita poslodavca. Oni se trude da uvećaju taj profit sve više i više i nema granice. Granica je nebo. Znači, nikad dosta“, navodi Todorović.

Odgovornost poslodavca i zaštita prava zaposlenih

Govoreći o prenosu godišnjeg odmora i roku do 30. juna, Todorović ističe da je važno što zakon odgovornost za organizovanje korišćenja odmora stavlja i na poslodavca.

"Problem je što je imperativna odredba za ovih deset radnih dana. Onog trenutka kada nešto bude pravo, a ne obaveza, vrlo lako se desi da konačan rezultat bude na štetu zaposlenog“, kaže Todorović.

On smatra da bi, ukoliko odredbe ne bi bile dovoljno precizne, poslodavac mogao da odgovornost za neiskorišćeni godišnji odmor prebaci na zaposlenog.

Todorović navodi i da godišnji odmor ne bi trebalo posmatrati izolovano od drugih prava zaposlenih. Kao primere pitanja koja bi, prema njegovom mišljenju, trebalo urediti, navodi topli obrok, naknadu zarade tokom godišnjeg odmora i regres.

"Bilo bi mnogo humanije i stvarno bismo verovali NALED-u kada bi pokazao da pokazuje brigu za radnike i kada bi predložio neke druge izmene, poput regulisanja toplog obroka. Vi i sada imate da poslodavac može da da jedan dinar za topli obrok. Šta ćemo sa jednim dinarom?“, pita Todorović.

On ukazuje i na pitanje naknade zarade tokom godišnjeg odmora, kao i na regres koji, prema njegovim rečima, nije dovoljno precizno definisan.

"To bi bilo pokazivanje prave brige za radnika. A ovo su samo krokodilske suze“, ocenjuje Todorović.

O lažnim bolovanjima: Problem se ne može svesti samo na radnike

Govoreći o upozorenjima poslodavaca i privrednika o navodnim lažnim bolovanjima, posebno tokom letnje sezone, Todorović kaže da ne želi da tvrdi da takvih slučajeva nema, ali upozorava da se problem ne može jednostrano pripisati zaposlenima.

"Neću da kažem da toga nema. Definitivno tvrditi isključivo bilo šta nije realno u ovim vremenima“, kaže Todorović.

On ukazuje na, kako navodi, kontradiktornost između tvrdnji da u poljoprivredi nema dovoljno radne snage i tvrdnji da zaposleni koriste bolovanja kako bi tokom sezone radili druge poslove.

Todorović podseća i da se veliki broj bolovanja registruje tokom januara i februara, kada nema sezonskih poljoprivrednih radova, zbog čega smatra da uzroci odsustvovanja sa posla moraju da se posmatraju šire.

Detaljan pirlog pogledajte u videu iznad teksta.