"Rast je ogledalo zdravlja": Pedijatar za Euronews Srbija objašnjava kada dete treba odvesti na pregled

Normalan rast deteta jedan je od važnih pokazatelja njegovog zdravlja, adekvatne ishrane i uslova u kojima odrasta. Iako roditelji često usporen rast pripisuju genetici ili veruju da će dete „stići“ vršnjake tokom puberteta, stručnjaci upozoravaju da svako značajnije odstupanje treba pratiti i, ukoliko je potrebno, ispitati.

Povodom Svetskog dana dece niskog rasta, koji se obeležava 20. septembra, Nacionalno udruženje osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom HORAST, u saradnji sa lekarima i uz podršku Košarkaškog kluba Crvena zvezda, organizovalo je revijalnu košarkašku utakmicu na Kalemegdanu.

Ovogodišnja kampanja nosila je slogan „Kad porastem“, a cilj je bio da se roditeljima ukaže na značaj redovnog merenja dece i praćenja njihovog rasta.

Stručnjaci ističu da hormon rasta ima važnu ulogu u razvoju dece, ali da njegov nedostatak nije najčešći uzrok niskog rasta. Osim uticaja na telesnu visinu, težak nedostatak hormona rasta može biti povezan i sa promenama u sastavu tela, metabolizmu kostiju i drugim hormonskim funkcijama.

Nije važna samo visina, već brzina rasta

Pedijatrijski endokrinolog sa Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ dr Dimitrije Cvetković kaže za Euronews Srbija da je rast „ogledalo zdravlja“ i da decu treba redovno meriti.

„Mere telesne visine treba sprovoditi jednom godišnje i upoređivati ih. Ako dete raste u kontinuitetu, u skladu sa nekim svojim potencijalom, najčešće nema nikakav problem sa rastom. Ako dete ubrzano ili usporeno raste, onda se treba obratiti pedijatrijskom endokrinologu da se ispitaju različiti uzroci koji mogu do toga da dovedu“, rekao je Cvetković.

Lekarima je, osim aktuelne visine deteta, važna i telesna visina roditelja, kako bi se procenio genetski potencijal za rast.

„Ono što je nama najbitnije na pregledu u endokrinološkoj ambulanti su prethodne mere iz doma zdravlja i kod kuće koje su roditelji pratili, jer postoje karte rasta na osnovu kojih mi upisujemo visine i vidimo gde je taj rast u skladu sa potencijalom ili da li se on ubrzava ili usporava u odnosu na nešto što je željeno“, objasnio je Cvetković.

Euronews Srbija

Zato jedna izmerena visina sama po sebi najčešće nije dovoljna da bi se zaključilo da postoji problem. Lekarima je posebno važna brzina kojom dete raste kroz određeni vremenski period.

Prema rečima Cvetkovića, dete je poželjno meriti jednom godišnje, dok se kod dece kod koje se već prati određeno odstupanje merenja mogu raditi i na šest meseci.

„Izrašće u pubertetu“ nije uvek dobar odgovor

Jedna od čestih zabluda jeste da dete koje je niže od vršnjaka ima dovoljno vremena da razliku nadoknadi tokom puberteta.

Cvetković upozorava da se na takav način ne može posmatrati rast svakog deteta.

„Taj period ubrzanog rasta je najkraći, iako mi tad dobijamo poslednji neki skok, ali on je jako kratak. Rast treba ispratiti što pre. Mi to volimo da bude najčešće pred školu, jer onda ima vremena i za intervenciju, za ispitivanje, pa i na kraju krajeva i za korekciju ako postoji potreba“, rekao je on.

Na rast utiču uzrast i pol deteta, a očekivana brzina rasta menja se tokom razvoja. Posebno je važno obratiti pažnju kada dete počne da raste znatno sporije ili brže nego ranije.

Za praćenje rasta roditeljima je dostupna i aplikacija „Karta rasta“, koju su razvili lekari sa Instituta za majku i dete. Aplikacija je dostupna za iOS i Android uređaje, a omogućava roditeljima da unose podatke o visini deteta i prate promene.

Cvetković navodi da aplikacija sadrži i video-uputstvo za pravilno merenje deteta, a može ukazati i na to da li je rast ubrzan ili usporen i kada bi trebalo potražiti savet lekara.

Nizak rast ne znači automatski nedostatak hormona rasta

Kada se utvrdi da dete ne raste očekivanom brzinom, lekari najpre pokušavaju da pronađu uzrok.

Nizak rast može biti posledica različitih stanja, uključujući probleme sa ishranom, poremećaje rada štitaste žlezde i celijakiju. Tek nakon što se isključe drugi mogući uzroci, pristupa se ispitivanju mogućeg nedostatka hormona rasta.

„Kada mi isključimo sve ove stvari koje smo rešili, tek onda možemo da pristupimo nekom ispitivanju vezano za nedostatak hormona rasta, koji je najređi uzrok niskog rasta“, rekao je Cvetković.

Dodaje da pregled počinje već kada dete uđe u ordinaciju, jer lekar procenjuje i da li je rast proporcionalan, odnosno da li se telo razvija u skladu sa očekivanjima.

Euronews Srbija

Nedostatak hormona rasta ne predstavlja samo pitanje telesne visine.

„Hormon rasta, ako je deficitaran, uticaće na aktuelnu visinu, ali neće to biti samo i kozmetički problem. Težak nedostatak hormona rasta je nešto na šta treba uvek obratiti pažnju, zato što hormon rasta ima i svoju ulogu u rasporedu mišićne mase, rasporedu masti u organizmu i za metabolizam kostiju“, objasnio je Cvetković.

Kod teškog nedostatka hormona rasta lekari proveravaju i da li postoji nedostatak drugih hormona koji se stvaraju ili kontrolišu preko hipofize, centralne endokrine žlezde.

„Ako je samo hormon rasta u pitanju, postoji terapija koja se daje, rekombinantni hormon rasta, terapija koja se daje supkutano, svako veče pred spavanje, ako je dnevna formulacija. Od nedavno postoji i dnevna formulacija koja se daje jednom nedeljno, i onda se prati telesna visina dece i neki napredak i prirast u telesnoj visini“, naveo je Cvetković.

I ubrzan rast može biti znak za pregled

Nije samo usporen rast razlog za obraćanje lekaru. I naglo ubrzavanje rasta može ukazivati na određene zdravstvene probleme.

Kao jedan od primera Cvetković navodi prevremeni pubertet. Kod devojčica se mogu pojaviti znaci razvoja dojki, dok kod dečaka može doći do povećanja volumena testisa.

„To je znak prevremenog puberteta i to je stvar koja mora ozbiljno da se proceni i da se vidi da li nešto mnogo strašnije se nalazi iza toga ili je to možda samo idiopatijski i iz nekog razloga se samo malo ranije pokrenulo“, rekao je lekar.

Na rast može uticati i gojaznost, koja može ubrzati koštano sazrevanje.

„Ta deca su ugrožena posle i sa pubertetom i sa gojaznošću, ugrožena su sa potencijalom rasta. Limitira im se. Oni su kratkotrajno viši od svojih vršnjaka, ali na duže staze ostaju niži“, objasnio je Cvetković.

Ubrzan rast može biti povezan i sa povećanim lučenjem hormona rasta usled promena na hipofizi, kao i sa pojedinim genetskim sindromima.

Ishrana, fizička aktivnost i san takođe su važni

Pored medicinskog praćenja, na zdrav razvoj deteta utiču i svakodnevne navike. Cvetković posebno ističe značaj fizičke aktivnosti.

„Ne mogu da naglasim u ovom kratkom formatu koliko je važna fizička aktivnost i za stimulaciju rasta i za regulisanje telesne mase ili, na primer, kod dece sa dijabetesom za regulisanje šećera“, rekao je.

Za decu nije neophodan profesionalni sport ili intenzivan trening. Preporuka je da budu aktivna svakog dana.

„Dovoljno je da svaki dan šeta, bar minimum sat vremena, u prijatnoj atmosferi sa porodicom ili prijateljima, da se vozi bicikl. Ako voli da trenira, apsolutno je da se posveti nekom sportu“, naveo je Cvetković.

Tanjug/HINA/Admir Buljubašić

Važan je i san, posebno zato što se hormon rasta intenzivno luči tokom noći.

„Hormon rasta se luči noću. Već u 10 bi mi trebali da spavamo i da on krene da se luči. A danas deca, kad ih pitate na pregledu, to vam je najčešće oko ponoći da ležu da spavaju, kad je raspust i kasnije“, rekao je Cvetković.

Istovremeno, lekar upozorava da nijedan konkretan sport, uključujući košarku, ne može sam po sebi da „izvuče“ dete i poveća njegovu visinu. Fizička aktivnost, međutim, doprinosi zdravom funkcionisanju organizma i razvoju deteta.

Hormon rasta nije preparat za podmlađivanje

Cvetković je govorio i o sve češćim tvrdnjama da bi hormon rasta mogao da se koristi kao svojevrsni preparat za podmlađivanje.

Takvu primenu ne smatra opravdanom.

„Hormon rasta, kad se nalazi u višku, zadržava vodu, podiže šećer, stvara otoke, bolove u zglobovima“, upozorio je.

Kao primer posledica prekomernog lučenja hormona rasta kod odraslih naveo je akromegaliju, stanje kod kojeg dolazi do uvećanja pojedinih delova tela, poput nosa, ušiju i prstiju.

„Ništa nije dobro da ima u višku“, rekao je Cvetković.

 Poruka stručnjaka roditeljima jeste da redovno prate rast deteta, ali da zbog jednog podatka ne treba odmah donositi zaključke.

Ukoliko roditelj primeti da dete ne raste očekivanom brzinom, savet je da zabeleži visinu, ponovi merenje nakon određenog perioda i posavetuje se sa pedijatrom.

„Ako su zabrinuti sad u ovom momentu za visinu, ili na nekim što izmere, zabeleže, pa za šest meseci provere. Ako je to nešto što nije značajno, da se posavetuju sa pedijatrom i on će ih uputiti na pregled“, rekao je Cvetković.