Dom za stare nije samo pitanje cene: Na šta porodice moraju da obrate pažnju

Izbor doma za stariju osobu nije samo pitanje cene, već pre svega poverenja, kvaliteta nege i procene potreba korisnika. Poseban izazov predstavlja briga o osobama koje žive sa demencijom i Alchajmerovom bolešću, kod kojih promena poznatog okruženja može biti dodatno stresna. Stručnjaci ukazuju i na nedostatak dnevnih boravaka, dugu listu čekanja za pomoć u kući i potrebu za specijalizovanim smeštajem za osobe sa demencijom.

Prema rečima Radoslava Milovanovića, predsednika Udruženja ustanova za smeštaj odraslih i starijih, strah i nepoverenje građana prema domovima za stare poslednjih godina se postepeno smanjuju, iako su pojedini nemili događaji narušili poverenje javnosti u sistem.

"Polako, ali sigurno se poverenje gradi", rekao je Milovanović u emisiji "Hajde da razgovaramo", navodeći da je danas više od 20.000 ljudi smešteno u sistem socijalne zaštite, u privatnim i državnim ustanovama.

On smatra da je jedan od problema to što porodice često kasno prepoznaju da starija osoba više nije bezbedna da samostalno živi, naročito kada se pojave prvi znaci demencije.

Kako je objasnio, porodice promene u ponašanju nekada pripisuju uobičajenom zaboravljanju, sve dok se ne dogodi ozbiljan incident – od ostavljanja uključenog šporeta, preko požara ili poplave, do odlaska osobe od kuće i nemogućnosti da se sama vrati.

Kada je vreme za dom?

Nadežda Satarić, magistar socijalne politike i osnivačica Udruženja građana "Snaga prijateljstva Amiti", ističe da odluka o smeštaju starije osobe mora da bude individualna i da zavisi od mogućnosti porodice, ali i od zdravstvenog i funkcionalnog stanja korisnika.

Ukoliko porodica ima dovoljno članova koji mogu da se organizuju i pruže pomoć, starija osoba, uključujući i onu koja živi sa demencijom, može što duže ostati u svom domu.

Poznato okruženje je posebno važno za osobe sa demencijom, jer im promene prostora mogu izazvati dodatnu konfuziju i dezorijentaciju.

"Za starije osobe, pa čak i za one koje žive sa demencijom, njima najviše odgovara da ne menjaju svoj ambijent na koji su one navikle", rekla je Satarić.

profimedia

Istovremeno, porodica mora da proceni da li je sposobna da pruži adekvatnu negu. Briga o nepokretnoj osobi zahteva znanje i fizičku spremnost, od pravilnog okretanja i podizanja, do održavanja lične higijene i drugih svakodnevnih potreba.

U situacijama kada porodica ne može da obezbedi bezbednu i stručnu negu, smeštaj u ustanovu može biti odgovarajuće rešenje, pod uslovom da ustanova ima obučen kadar i uslove prilagođene potrebama korisnika.

Nije presudna samo cena

Milovanović smatra da cena ne bi trebalo da bude jedini kriterijum prilikom izbora doma.

"Apelujem uvek na građane da otvore četvore oči, da ne ukazuju olako poverenje, i da ne pođu ni za nekim glamuroznim objektom, niti za nekom preniskom ili prevelikom cenom", rekao je.

Prema njegovim rečima, porodica bi trebalo da proveri kako je ustanova organizovana, ko ih prima, kakav je stručni kadar i koje konkretne usluge korisnik dobija.

Jedna od najvažnijih razlika između ustanova, kako navodi, upravo je u broju i strukturi zaposlenih. Pored socijalnog kadra, neke ustanove imaju organizovanu primarnu zdravstvenu zaštitu, lekara opšte prakse, ambulantu za rehabilitaciju ili angažovane lekare drugih specijalnosti.

"Glavna razlika, u svakom slučaju, pored toga da li je nešto malo lepše, novije, modernije, da li je veći ili manji televizor, je uvek u stručnom kadru", istakao je Milovanović.

Dodao je da Udruženje ustanova za smeštaj odraslih i starijih zagovara izmene propisa kojima bi se omogućilo da se prilikom registracije ustanova jasno opredele namenski objekti za korisnike sa demencijom.

Euronews Srbija

Satarić ukazuje da Srbiji posebno nedostaju dnevni boravci za osobe koje žive sa demencijom u početnim i srednjim fazama bolesti. Kako je navela, takvi boravci postoje u Subotici i Kragujevcu, dok Beograd nema takvu uslugu.

Dnevni boravci mogu da omoguće da osoba ostane u svom domu, dok porodica dobija stručnu podršku i vreme da nastavi sa svakodnevnim obavezama.

U tim centrima, prema njenim rečima, mogu se sprovoditi fizičke i kognitivne aktivnosti, održavati socijalni kontakti, ali i edukovati članovi porodice o tome kako da pruže odgovarajuću negu.

Poseban problem predstavljaju osobe čiji su članovi porodice zaposleni, a koje ne mogu bez nadzora da ostave osobu sa demencijom kod kuće.

"U početnim fazama bolesti i u ranim srednjim fazama, oni itekako uz ove usluge u zajednici i usluge pomoći u kući, gerontodomaćica, za one koji žive same, mogu da funkcionišu", rekla je Satarić.

Na pomoć u kući čeka se godinama

Jedan od problema sistema je i dostupnost usluge pomoći u kući. Satarić navodi da se u Beogradu na ovu uslugu, prema njenim rečima, čeka dve do tri godine.

"Zamislite vi osobu koja ima 85 godina, i sad ona konkuriše za pomoć u kući, i njoj neko kaže u Centru za socijalni rad: 'Znate, čeka se dve, tri godine.' I odmah ih obeshrabri. Jer njima je svaki dan bitan", rekla je.

Gerontodomaćica, kako je objasnila, može da pomogne i nekoliko sati dnevno – oko pripreme hrane, nabavke lekova i drugih potrepština, lične higijene i održavanja doma.

Satarić smatra da bi lokalne samouprave trebalo da prošire kapacitete ove usluge. Kao jedan od mogućih modela navela je da pomoć bude u potpunosti besplatna za osobe sa najnižim primanjima, dok bi oni sa višim penzijama deo troškova participirali u skladu sa svojim prihodima.

"Nama su ogromne potrebe za tim kadrovima, a rekla bih, nije dovoljno samo što ćemo im mi dati jednokratnu novčanu pomoć", rekla je.

Specijalizovani domovi za osobe sa demencijom

Milovanović ističe da porodice prilikom izbora doma često prave grešku tako što kao prvi kriterijum postavljaju blizinu ustanove.

Prema njegovim rečima, važnije je proveriti kakve se usluge pružaju i da li ustanova može da odgovori na konkretne potrebe starije osobe.

Posebno je važno da se prilikom izbora ustanove proceni da li ona ima uslove za korisnike sa demencijom.

Udruženje, kako je naveo, predlaže da se u okviru budućih izmena zakona omogući jasnije definisanje i registracija objekata namenjenih upravo dementnim korisnicima.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu na početku teksta.