Ko zaista menja obrazovanje u Srbiji: Otkrivamo šta žiri traži od kandidata za prestižnu nagradu "Prosvetitelj"

Komentari

Euronews Serbia

Autor: Euronews Srbija

28/09/2026

18:24

Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u

veličina teksta

Aa Aa

Nastavnik može da bude odličan predavač, ali i dobar prosvetni radnik često radi mnogo više od onoga što se vidi samo na času. Upravo pokušaj da se prepozna taj širi trag koji nastavnik ostavlja na učenike, školu i zajednicu stoji iza nagrade "Prosvetitelj". Šta žiri zapravo traži među stotinama kandidata, i po čemu se prepoznaje nastavnik koji zaista menja obrazovanje, objasnila je za Euronews Srbija predsednica žirija, univerzitetska profesorka dr Ana Pešikan.

"Približavamo se i toj odluci da vidimo ko će da dobije to mesto prvo, ali verujem da svi koji su do sada u izboru su zaslužili da baš se nađu tu i da se o njima govori. Ovaj proces je podugačak, zato što se radi veoma složen posao nastavnika. To zaista nije neko ko sedne i izdeklamuje neku lekciju, nego je profesionalac koji treba da uspostavi odnose sa nekim glavama, specifičnim glavama koje su ispred njih, da deluje u školi, ali da deluje u lokalnoj sredini, da sarađuje sa svojim kolegama, i to sve ulazi u ove naše kriterijume", kazala je Pešikan u emsiji "Hajde da razgovaramo".

Ona je objasnila da taj izbor dugo traje, malo manje od godinu dana, jer se u novembru raspiše konkurs, prvo se radi selekcija na prijavama sa papirima, a onda dolazi deo sa prolećnom radionicom koja daje priliku najboljim nastavnicima koji su ušli u polufinale da pokažu deo svoje prakse i rešavaju izazovan zadatak bez takmičarske atmosfere. Trenutno traje i glasanje publike do kraja septembra na sajtu prosvetitelj.rs za osam polufinalista koji nisu u grupi četvoro finalista.

"Svi ti izuzetni nastavnici rade u različitim uslovima, ali im je zajedničko to da su neverovatno posvećeni poslu, bez obzira na okolnosti, na pritiske, na uslove i na manjak podrške. Bilo ko od nas ko se nečim bavi uvek ima neku osobu koja mu je bila okidač i koja ga je pokrenula. Dobar nastavnik može da napravi boljitak u nečijem životu, ne samo onim što će ga naučiti, nego mu posreduje jedan pogled na svet, kako se misli u nekoj disciplini, kako se radi i čitav sistem vrednosti", naglasila je ona.

Pešikan je dodala da studentima često govori da nisu akademski građani time što su se upisali na fakultet, nego tek kad prihvate određene vrednosti, ne plagirati, intelektualno poštenje i intenzivan rad, dodajući da ovi nastavnici puno rade na pripremi i promišljanju nastave što dovodi do boljeg uspeha i kvalitetnijeg znanja učenika.

Govoreći o savremenim izazovima, Pešikan se osvrnula na problem distrakcija, pametnih telefona i veštačke inteligencije sa kojima se prosvetari danas suočavaju u radu sa decom.

"Kroz naš program 'Aktivno učenje' prošlo je oko 30.000 nastavnika u Srbiji i Crnoj Gori, od vrtića do univerziteta, pa imamo sliku celine obrazovanja. Puno korišćenje sprava, od 3 do 5 sati na telefonu dnevno, uzima danak kroz plitku i rasutu pažnju, kao i pad sposobnosti čitanja. Za dobru digitalnu pismenost neophodna je tradicionalna pismenost, da znate dobro sa papirom da biste se snalazili sa tehnologijom. Nikolas Kar u knjizi 'Plitko' opisuje kako je primetio da mora da natera sebe da pročita tekst od 300 strana nakon dugog boravka na telefonu", navela je Pešikan.