Veštačka inteligencija u školama: Gde se završava pomoć, a počinje varanje?

 Veštačka inteligencija za svega nekoliko godina postala je deo svakodnevnog života, pa tako i obrazovanja. Učenici danas mogu za nekoliko sekundi da dobiju pomoć pri pisanju sastava, rešavanju zadataka ili proveri odgovora, ali sve češće se postavlja pitanje gde se završava pomoć tehnologije, a počinje varanje.

O tome kako se veštačka inteligencija koristi u obrazovanju, koliko je moguće prepoznati rad koji je napravio AI i kakve rizike nosi deljenje ličnih podataka, za Euronews Srbija govorili su profesorka srpskog jezika i književnosti i prevodilac Jelena Ivanišević i stručnjak za komunikaciju u oblasti sajber bezbednosti Darko Natalić.

Ivanišević kaže da je veštačka inteligencija najpre postala deo života roditelja i odraslih, a da je preko njih sve prisutnija i među učenicima. Njena upotreba u školama zavisi i od dostupnosti telefona, s obzirom na to da je korišćenje mobilnih uređaja tokom nastave regulisano.

Kako navodi, iskustvo pokazuje da učenici veštačku inteligenciju koriste na različite načine. Dok prosečan učenik najčešće traži odgovor ili rešenje od ChatGPT-a, u Matematičkoj gimnaziji, gde trenutno radi, učenici je često koriste kako bi testirali njene mogućnosti i proverili da li može da prati njihovo znanje.

Prema njenim rečima, veći izazov od same upotrebe AI u školama može predstavljati njena upotreba na višim nivoima obrazovanja, posebno kada je reč o naučnim i akademskim radovima.

Nastavnik može da posumnja, ali AI detektori nisu konačan dokaz

Natalić objašnjava da AI detektori mogu da ukažu na potencijalno korišćenje veštačke inteligencije, ali da ne bi trebalo da budu konačni sud o tome ko je napisao neki rad.

„Tehnologija nije na tom nivou, a to ne bi ni trebalo da bude njena svrha“, naveo je Natalić, ističući da konačna procena mora da bude na nastavniku, profesoru ili pedagogu koji može dodatno da proveri rad.

On je naveo i podatke iz istraživanja sprovedenog među pripadnicima generacije Z, prema kojem više od polovine ispitanika redovno koristi neki oblik četbota, odnosno veštačke inteligencije.

Istovremeno, Ivanišević navodi da nastavnik koji dobro poznaje svoje učenike može da prepozna promenu u njihovom načinu pisanja.

foto: AI

Kao primer je navela situaciju kada je učenik na času počeo da čita domaći zadatak, a ona je već posle druge rečenice posumnjala da je tekst napisao ChatGPT. Učenik je, kako kaže, priznao da je koristio AI, nakon čega je rad iskorišćen kao primer kako zadatak ne treba raditi.

Prema njenim rečima, nastavnik može da prilagodi način rada tako da učenik mora aktivno da učestvuje i razmišlja, umesto da samo preda generisani tekst.

„Uvek može da postavi zadatak tako da zahteva baš aktivno učenje i učešće učenika“, rekla je Ivanišević.

AI kao pomoć, a ne prečica

Sagovornici su ukazali da cilj ne bi trebalo da bude potpuno sprečavanje korišćenja veštačke inteligencije, već razvijanje načina na koji se ona koristi kao alat za učenje.

Natalić smatra da je važnije promeniti način na koji se obrazovanje organizuje nego pokušavati da se samo „lovi“ zloupotreba veštačke inteligencije.

Kako kaže, ključni zadatak obrazovanja jeste razvijanje kritičkog mišljenja, ulaganje napora i širenje znanja, dok AI može da bude dodatno sredstvo koje pomaže učeniku da nešto razume ili istraži.

On je naveo i da je jedno od istraživanja kompanije Kaspersky pokazalo da je korišćenje veštačke inteligencije za istraživanje tema koje decu zanimaju među značajnijim načinima njene upotrebe.

Iryna Khabliuk / Alamy / Profimedia

Ivanišević smatra da učenici mogu da koriste AI i kada nemaju ideju u kom pravcu da razvijaju određenu temu. Umesto da traže da im alat napiše ceo rad, mogu da ga pitaju za moguće pravce razmišljanja i da na osnovu toga sami razviju ideju.

Istovremeno, upozorila je da se pitanje korišćenja AI ne može svesti samo na obrazovanje, već da treba razmišljati i o posledicama sve češćeg oslanjanja na tehnologiju.

Euronews Srbija

Jedna od tema razgovora bila je i ekološka cena korišćenja veštačke inteligencije.

Natalić navodi da se podaci o uticaju AI na životnu sredinu stalno menjaju, jer se tehnologija ubrzano razvija. Potrošnja energije, potreba za izgradnjom i širenjem data centara i zagrevanje predstavljaju deo ekoloških izazova povezanih sa razvojem ove industrije.

On smatra da odgovornost za rešavanje tog problema ne bi trebalo prebacivati isključivo na korisnike.

„Tu je već na industriji i na regulatorima da sednu zajedno za isti sto i da razgovaraju o onome što su realne potrebe i onome što su posledice“, rekao je Natalić.

Privatni podaci posebno osetljivi

Pored obrazovanja, jedan od najvećih rizika vezanih za korišćenje veštačke inteligencije jeste način na koji korisnici dele lične podatke.

Natalić upozorava da mlađe generacije možda još nemaju dovoljno razvijenu rezervu prema informacijama koje dobijaju od AI sistema. Odgovori koje generiše veštačka inteligencija mogu da zvuče uverljivo i autoritativno, zbog čega korisnici mogu biti skloni da ih prihvate bez dodatne provere.

Posebno zabrinjava, kako navodi, činjenica da više od četvrtine pripadnika generacije Z prema istraživanju veštačku inteligenciju posmatra kao neku vrstu prijatelja i spremno joj poverava lične ili intimne teme.

Euronews Srbija

Zbog toga, ističe Natalić, korisnici moraju da budu oprezni sa informacijama koje unose u AI servise.

Ne bi trebalo deliti podatke koji direktno mogu da otkriju identitet osobe, poput adrese, škole, imena i prezimena, ali ni druge osetljive informacije koje bi mogle da budu zloupotrebljene.

„Ne znaju kako se ti podaci čuvaju, da li se oni koriste za pravljenje nekakvih digitalnih profila koji kasnije mogu da budu i zloupotrebljeni“, upozorio je.

To se, kako je istaknuto, ne odnosi samo na decu. I odrasli sve češće koriste AI za pitanja koja se tiču zdravlja, putovanja, finansija i drugih ličnih okolnosti.

„Veštačka inteligencija nam govori ono što želimo da čujemo“

Ivanišević je posebno upozorila na način na koji AI komunicira sa korisnikom.

Prema njenim rečima, učenici moraju da budu svesni da četbot može da im odgovara na način za koji procenjuje da će im najviše odgovarati.

„Kao da je algoritam tako postavljen da podilazi korisniku“, rekla je ona, dodajući da zbog toga treba dobro razmisliti pre nego što se AI postavi pitanje, a naročito pre nego što mu se povere lični podaci.

Sagovornici su se složili da odgovore veštačke inteligencije treba proveravati, posebno kada je reč o složenim ili osetljivim temama. AI ne bi trebalo posmatrati kao konačni autoritet, već kao alat čije informacije korisnik mora kritički da proceni.

Euronews Srbija

Kada je reč o obrazovanju dece za odgovorno korišćenje AI, Natalić ističe da odgovornost ne može biti samo na školi.

Kako navodi, edukacija mora da počinje u porodici i da bude deo šireg procesa socijalizacije. Istovremeno, potrebno je otvoriti društvenu raspravu o upotrebi veštačke inteligencije i uspostaviti odgovarajući regulatorni okvir.

Cilj bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude stvaranje bezbednog okruženja za obrazovanje, u kojem će AI moći da se koristi kao pomoćno sredstvo, ali uz jasnu odgovornost ljudi koji donose konačne odluke.

„Tehnologija je tu da nas podrži, ali moramo da je koristimo na odgovoran i pravi način“, zaključio je Natalić.