Botoks pod lupom - šta se zaista dogodilo ženama u Crnoj Gori, Borovčanin: Zakazalo više stvari u lancu

Slučaj botoksa u Podgorici otvorio je niz ozbiljnih pitanja o bezbednosti estetskih procedura, stručnosti osoba koje ih obavljaju, kao i poreklu i ispravnosti preparata koji se koriste. Istraga nadležnih organa u Crnoj Gori još traje, nakon što je više žena zatražilo medicinsku pomoć posle estetskog tretmana botulinskim toksinom. Prema do sada dostupnim informacijama, tri žene javile su se za pomoć, dok su dve hospitalizovane u Kliničkom centru Crne Gore. Njihovo zdravstveno stanje je, prema poslednjim informacijama, stabilno.

Policija je u okviru istrage uhapsila dve osobe - Juliju Kušnerovu, državljanku Ukrajine koja je obavljala tretmane, i Dražena Lakićevića, koji se sumnjiči za nabavku i promet preparata.

Međutim, još nije konačno potvrđeno šta je ženama ubrizgano, da li je preparat bio falsifikovan ili neispravan, niti da li je upravo on izazvao njihove zdravstvene probleme. Dodatna analiza trebalo bi da pokaže poreklo preparata, njegovu autentičnost, ali i način na koji je čuvan.

Osnovni sud u Podgorici u ovoj fazi postupka nije prihvatio određene mere koje je tužilaštvo tražilo prema osumnjičenima. Sud je naveo da za sada nema dovoljno dokaza da je preparat bio štetan, niti da su osumnjičeni znali da je takav.

Istovremeno, inspekcija je utvrdila nepravilnosti u objektu u kojem su tretmani pružani i zabranila njegov dalji rad.

Ključno pitanje zato i dalje ostaje - šta je zapravo bilo u bočici i šta je izazvalo zdravstvene probleme pacijentkinja. Odgovore bi trebalo da daju veštačenje i dalji tok istrage.

Koliko su estetske procedure bezbedne

Ovaj slučaj ponovo je otvorio i pitanje koliko su estetske procedure bezbedne kada se izvode mimo propisanih uslova i bez odgovarajućeg nadzora.

O komplikacijama koje mogu nastati tokom estetskih tretmana, ali i o tome kako pacijenti mogu da prepoznaju pouzdanu ordinaciju i stručnog lekara, za Euronews Srbija govorio je Nikola Borovčanin, doktor estetske medicine.

Unsplash/perfect point

 

Komentarišući slučaj iz Crne Gore, Borovčanin kaže da ga ne bi posmatrao samo kao medicinski problem.

"Ja se tu odmah ne bih složio da je to toliko problem koliko je jedan skandal. Neminovno je zakazalo više stvari u tom lancu - usluga, medicina, etički pristup, ali pre svega ono što je najbitnije - zdravlje pacijenta“, rekao je.

Ipak, naglašava da jedan ovakav slučaj ne bi trebalo da dovede do zaključka da su estetski tretmani botulinum toksinom generalno nebezbedni.

"Ovo što se desilo nije toliko često. Kada se desi, stvarno svi čujemo za tako nešto. Ali ne smemo na osnovu ovoga da donosimo odluke koje imamo svakodnevno u našoj praksi, što se tiče tretmana botoksa ili nekih drugih tretmana koji se generalno koriste u estetske svrhe. Ovako nešto nije očekivano“, naveo je Borovčanin.

Unsplash/Rapha Wilde

Prema njegovim rečima, uobičajene reakcije nakon aplikacije botulinum toksina mogu biti znatno blaže.

"Ono što možemo da očekujemo od tretmana botoksa jesu crvenilo, eventualno reakcija na mestu aplikacije. Sve dalje od toga ulazi u neku potpuno drugu sferu, nevezano samo za botoks. Pričamo i o svim tretmanima koji prosto ne smeju da se dogode u normalnoj situaciji“, kaže on.

Jedno od pitanja koje se nameće jeste da li komplikacije nastaju zbog samog preparata ili zbog načina na koji se procedura izvodi.

Borovčanin upozorava da je u ovom trenutku teško donositi zaključke o konkretnom slučaju u Crnoj Gori, jer istraga još nije završena.

"Jako je nezgodno da sada analiziramo nešto o čemu ni sama javnost ne zna sve informacije, odnosno šta se konkretno desilo i koji su uzroci. To ćemo tek videti u narednom periodu“, kaže.

Ipak, smatra da bezbednost tretmana zavisi od nekoliko ključnih faktora.

"Kada idete na tretman i kada date poverenje nekome, morate da proverite kod koga idete, morate da proverite gde idete i sa kojim preparatom se taj tretman radi. Samo u te tri situacije zajedno možemo da budemo sigurni da je nešto kako treba“, objašnjava Borovčanin.

Euronews Srbija

U slučaju iz Crne Gore, prema do sada dostupnim informacijama, osoba koja je izvodila tretmane jeste zdravstveni radnik, ali se postavilo pitanje njene licence za rad u toj zemlji, kao i porekla preparata koji je korišćen.

"Ako sam dobro razumeo, osoba koja je radila ove tretmane jeste zdravstveni radnik, ali valjda nije imala licencu za rad u Crnoj Gori. Ispunili smo jedan od kriterijuma, da imamo lekara koji treba da odradi tretman. Ali gde ga je radio i sa kojim preparatom, to je jako, jako veliko pitanje“, kaže Borovčanin.

Pacijent mora da proveri gde se procedura obavlja

On posebno naglašava da pacijent pre estetskog tretmana treba da proveri gde se procedura obavlja, ko je izvodi i koji preparat se koristi.

"Svaka indikacija da se to radi na nekom privatnom mestu, gde možda za takav tretman nećete dobiti registrovani, odnosno fiskalni račun ili samu etiketu preparata, u startu nešto sugeriše da ne valja“, navodi.

Važan deo procene, dodaje, jeste i razgovor sa lekarom pre samog tretmana.

"Razgovarajte sa lekarom. Sasvim je u redu da, ako razmišljate o nekom estetskom tretmanu, niko ne obavezuje da ga uradite pri prvom dolasku. Naša usluga ne treba da bude šoping. Ne treba da dođete, izaberete šta želite da radite i odete kući. Prvo moramo da porazgovaramo sa vama“, kaže Borovčanin.

Konsultacija je, prema njegovim rečima, važna i zato što pacijent tokom razgovora može da sazna da određeni tretman nije najbolji izbor za njega.

"Sasvim je u redu da odustanete od tretmana ako smatrate da vam ne odgovara, ili možda da promenite tretman jer ste se informisali kod doktora i saznali nešto novo“, objašnjava.

Lekar, kaže, često ima i ulogu da pacijenta odgovori od procedure koja mu nije potrebna.

"Dosta često“, odgovara Borovčanin na pitanje da li pacijenti dolaze sa zahtevima koje stručnjak treba da preispita.

Euronews Srbija

Kao primer navodi estetske intervencije koje nisu medicinski neophodne, već se rade isključivo radi promene izgleda.

"Za neke druge stvari, kako mi volimo da kažemo, čista beautifikacija, ne moramo da radimo usne, ali ako vi baš insistirate i želite da ih uvećate ili ulepšate, takav tretman može da se uradi. To je beautifikacija – ulepšavamo nešto na vaš zahtev“, objašnjava.

Posebno pitanje je šta pacijent treba da prati nakon intervencije i kada određena reakcija može da bude znak da je potrebno javiti se lekaru.

Borovčanin kaže da odgovor zavisi od vrste tretmana, ali da postoje simptomi na koje treba obratiti pažnju.

"Moramo da ispratimo reakciju kože, da li postoji bol koji ne prolazi kroz određen broj sati ili dana, ako smo radili malo agresivnije tretmane, kako se oporavljamo, da li koristimo adekvatnu negu koju smo prepisali nakon tretmana, kako reagujemo i da li dolazi do povećanog otoka“, navodi.

Važno je, dodaje, voditi računa i o mogućnosti infekcije.

"Poželjno je da izbegavamo teretanu i wellness, ne nužno zbog fizičke aktivnosti, nego zbog mesta gde se ta aktivnost obavlja. Svaki dodir i svaki momenat koji možemo da izazovemo na našoj koži može da dovede do infekcije u narednih par dana“, kaže.

Botulinum toksin je, inače, jedan od najpopularnijih tretmana u estetskoj medicini. Upravo njegova rasprostranjenost, smatra Borovčanin, zahteva i odgovoran pristup.

"Tretman botoksom je oduvek bio trend i to je najpopularniji tretman koji postoji u estetskoj medicini i tretman koji je najviše puta urađen. To je mač sa dve oštrice. U medicini sve što radite nije 100 odsto bezbedno“, objašnjava.

Dodaje da postoje i individualne reakcije pacijenata koje se ne mogu uvek unapred predvideti.

"Uvek će postojati individua koja ne reaguje na botoks. Imamo i takve situacije kod pacijenata. To je veoma retko. Ali ako imate doktora koji uradi hiljade i hiljade tretmana, veća je šansa da će naići na takvog pacijenta nego neko ko radi deset tretmana godišnje“, kaže Borovčanin.

Kao primer očekivane komplikacije navodi prolazno spuštanje kapka, koje se može dogoditi ukoliko preparat nije adekvatno aplikovan.

Unsplash/Mariia Belinska

"Situacija kada pacijenti kažu da im je pao kapak dešava se najčešće zato što preparat nije aplikovan na adekvatan način. To nije nužno do toga šta je bilo u bočici. Prosto, to može da se desi. Tu možemo da pričamo o tome da li je neko dovoljno stručan i da li je usavršio tehniku rada“, objašnjava.

Nasuprot tome, zdravstveno stanje koje ugrožava život, kakvo se sumnja da se dogodilo u Crnoj Gori, prema njegovim rečima, ne može se posmatrati kao uobičajena reakcija na estetski tretman.

"Ovo što se desilo je doslovno trovanje“, rekao je Borovčanin.

Govoreći o samom nazivu preparata, sagovornik upozorava i na jednu čestu terminološku zabunu.

"Mi stalno govorimo botoks. To možda nije pravi termin. Botoks je jedan od mnogo botulinskih toksina kao preparata koji postoje. To je marketinško ime jedne kompanije“, objašnjava.

Zbog toga, smatra, nije moguće unapred tvrditi da je u konkretnom slučaju u Crnoj Gori zaista korišćen preparat tog proizvođača.

"Mi sada svaki put kada izgovorimo da je neko u Crnoj Gori uradio botoks, pogrešimo jer ne znamo da li je zaista bio botoks“, kaže.

Prema njegovim rečima, tek kada istraga utvrdi šta se nalazilo u bočici, moći će pouzdanije da se govori o uzroku zdravstvenih problema pacijentkinja.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.