Estonija najbolja za digitalne nomade, Crna Gora četvrta: Gde je Srbija i šta joj nedostaje?

Estonija je ponovo na vrhu liste zemalja koje nude najbolje uslove za život digitalnih nomada, dok je Crna Gora zauzela visoko četvrto mesto. Srbija je na 22. poziciji, a prema mišljenju Anđele Arsić iz Srpske IT asocijacije, jedan od ključnih razloga je to što naša zemlja nema dovoljno jasno predstavljen i brendiran program za privlačenje digitalnih nomada.

Prema poslednjem izveštaju LEI Register, globalne baze podataka, u istraživanju je analizirano 40 zemalja kroz 19 različitih kriterijuma, među kojima su cene kirije i namirnica, brzina interneta, bezbednost i pravila za dobijanje vize.

Estonija se, prema rečima Anđele Arsić, izdvaja po tome što dobro prolazi kroz većinu analiziranih kriterijuma. Posebno ističe pristupačne cene stanovanja i namirnica, ali i jednostavnost i brzinu dobijanja vize, uz visok stepen digitalizacije celog procesa.

"Ono što sigurno nekako Estoniju izdvaja jesu cene stanova, koje su prilično pristupačne za sam centar grada, i cene životnih namirnica. S druge strane, ono što igra veliku ulogu jeste i brzina dobijanja same vize i digitalizacija celog procesa. Mislim da Estonija tu uspeva već godinama unazad da drži tu neku konkurentnost i da su to digitalni nomadi i prepoznali", kaže Arsić.

Euronews Srbija

Crna Gora četvrta, Hrvatska peta, Slovenija šesta

Region se, prema ovom istraživanju, dobro kotira. Crna Gora je četvrta, Hrvatska peta, Slovenija šesta, dok se Srbija nalazi na 22. mestu. Arsić smatra da je ključna razlika u tome što su zemlje koje su bolje plasirane svoje programe za dobijanje nomadskih viza jasno brendirale i učinile dostupnim potencijalnim korisnicima.

Srbija, kako navodi, ima pravni osnov koji digitalnim nomadima omogućava da ostanu u zemlji do tri godine, ali nema program koji ih aktivno poziva, niti sve potrebne informacije objedinjuje na jednom mestu. Kao jedan od važnih nedostataka izdvaja i privatno zdravstveno osiguranje namenjeno nomadima.

"Nije dovoljno samo da imamo program, već i da bude prisutan na platformama, da postoji sajt preko kojeg oni mogu da pristupe svim neophodnim informacijama na jednom mestu. Mi to trenutno nemamo i to jeste neki prvi korak“, kaže Arsić.

Šta bi Srbija trebalo da uradi?

Prema njenom mišljenju, prvi korak trebalo bi da bude formiranje i brendiranje programa za digitalne nomade. Tek nakon toga, kaže, treba raditi na dodatnim uslovima koji bi Srbiju učinili privlačnijom. Srbija već ima neke prednosti - veliki broj coworking prostora, mogućnost komunikacije na engleskom jeziku i IT zajednicu koja može da ponudi prostor za povezivanje i nove poslovne prilike.

"Ono što stranci često ističu jeste da, posebno u Beogradu, ali i u ostatku Srbije, mogu gotovo sa svima da komuniciraju na engleskom, što je isto jedan veoma važan kriterijum njima. A ono što SITA, odnosno Srpska IT asocijacija, i radi jeste da umrežava sve te ljude“, navodi Arsić.

Ona kao važan potencijal vidi i mogućnost decentralizacije, odnosno privlačenja digitalnih nomada i van Beograda. Cena svakodnevnog života svakako utiče na izbor destinacije, ali nije jedini kriterijum koji digitalni nomadi uzimaju u obzir.

Arsić kao primer navodi Estoniju, koja je na prvom mestu, i Island, koji je drugi, iako su troškovi stanovanja i hrane na Islandu znatno viši.

"Vidimo tu veliku disproporciju između prvog i drugog mesta, gde nam to govori da to nije jedini kriterijum, svakako, ali da jeste jako važan", kaže ona.

Euronews Srbija

Kada je reč o Srbiji, Arsić smatra da bi trebalo više raditi i na decentralizaciji programa, jer su troškovi života u Beogradu viši nego u drugim gradovima. Niš, Kragujevac, Subotica, pa čak i Novi Sad, prema njenom mišljenju, mogu da budu deo šire priče o Srbiji kao destinaciji za digitalne nomade.

Dolazak digitalnih nomada, prema Arsić, ne znači oduzimanje poslova domaćim IT stručnjacima. Reč je o ljudima koji žive u Srbiji, ali prihode uglavnom ostvaruju radeći za kompanije ili klijente u inostranstvu. Novac koji zarađuju troše u Srbiji, čime doprinose lokalnoj ekonomiji, ali njihov dolazak može da donese i druge koristi IT sektoru.

"Imamo i veliki uticaj na povezivanje sa lokalnim IT kompanijama, gde nam dolaze ozbiljni IT stručnjaci iz regiona, ali i iz Evrope i sveta, gde imamo mogućnost da se svi zajedno povežemo. Možemo zajedno da radimo na nekim projektima koji će kasnije možda i omogućiti da ti ljudi i ostanu u ovoj zemlji, otvore kompanije i još više doprinesu i kroz plaćanje poreza", zaključuje Arsić.