Anksioznost i depresija u porastu: Psiholog objašnjava zašto pucamo pred stresom i kako se odbraniti

Danas je 10. oktobar, Svetski dan mentalnog zdravlja, datum koji nas opominje na važnost brige o sopstvenoj psihi. Zvanični podaci Instituta za mentalno zdravlje pokazuju ozbiljan i zabrinjavajući trend porasta anksioznosti i depresije u Srbiji. Posebno je alarmantan podatak da svako peto dete uzrasta od osam do 19 godina ima bar jedan mentalni poremećaj. O uzrocima ovakve statistike i načinima borbe protiv svakodnevnog stresa za Euronews Srbija govorila je psiholog i psihoterapeut Jelena Kenić.

Ona je na samom početku razgovora potvrdila da je porast broja pacijenata sa anksioznim i depresivnim poremećajima evidentan, ali i da za to postoji vrlo jasan i logičan uzrok. Prema njenim rečima, ključni problem leži u neskladu između naše biologije i modernog načina života.

"Mi se biološki, kao bića, nismo mnogo promenili, ali su se uslovi života veoma promenili. Savremeni život je prepun stresa i različitih situacija u kojima ste konstantno izloženi različitim podražajima, informacijama, i često preplavljeni utiscima. Zbog toga naše mentalno zdravlje teško izlazi sa tim na kraj", objasnila je Kenić, dodajući da su ljudi usmereni na kontakt, ljubav i sigurnost, dok nam savremeni svet nudi potpuno suprotno - neprijatne emocije i skandalozne informacije.

Od trenutka kada izađemo iz kuće, bilo da idemo u školu ili na posao, suočavamo se sa gužvama, vestima i neprekidnom bukom. Naš mozak ne može da obradi sve te utiske, a evolutivno je programiran da se fokusira pretežno na opasnosti.

"Vi ćete od svih informacija koje primite tog dana obraditi najveći broj onih koje su zapravo negativne, koje izazivaju strah i zabrinutost. Mi tako funkcionišemo kao bića, jer je za nas evolutivno važno da sva upozorenja koja se tiču našeg života primimo i obradimo", ističe psihološkinja.

Iako je takva reakcija organizma potpuno prirodna, to ne znači da smo bespomoćni i da ne možemo zaštititi svoj um od stresa. Stručnjaci naglašavaju da je glavno rešenje u svesnom preusmeravanju pažnje na pozitivne aspekte života, umesto pukog prepuštanja inerciji i svakodnevici.

"Svako može da učini da mu dan bude bolji tako što će napraviti izbor u utiscima i zadržati se na stvarima koje su dobre. Kada pogledam dan koji je protekao, mogu da vidim da se dogodilo mnogo dobrih stvari koje sam previdela. Ako to svesno želim, ja na tome zaista mogu da se zadržim, i to mnogo pomaže našem mentalnom zdravlju", posavetovala je Kenić.

Na kraju, ona je podvukla da se ovakav način razmišljanja može naučiti i svakodnevno trenirati. Od ključne je važnosti da roditelji već od malih nogu podstiču decu na pozitivan fokus, ali i da sami odrasli rade na sopstvenoj svesnosti, kako bi se uspešno oduprli brojnim pritiscima koje donosi moderni tempo života.

Kompletan razgovor sa našom sagovornicom pogledajte u videu na početku teksta