Od domaćih zadataka do razgovora sa četbotovima: Kako AI menja digitalno odrastanje dece?

Veštačka inteligencija više nije samo alat koji učenici otvaraju kada im je potrebna pomoć oko domaćeg zadatka. Ona je sve prisutnija u aplikacijama koje deca svakodnevno koriste, od društvenih mreža do platformi za dopisivanje. Novo evropsko istraživanje pokazuje da oko sedam od deset dece koristi neki oblik generativne veštačke inteligencije, ali i da među mladima postoje nedoumice u vezi sa pouzdanošću njenih odgovora, privatnošću i mogućim gubitkom samostalnosti u razmišljanju.

Veštačka inteligencija postala je deo svakodnevice mnogo brže nego što su roditelji, škole i obrazovni sistemi uspeli da pronađu način da objasne deci kako ona funkcioniše.

Dok se o njenoj primeni najčešće govori kroz ChatGPT, pisanje domaćih zadataka i rešavanje školskih problema, novo istraživanje evropske mreže EU Kids Online pokazuje da je njeno prisustvo mnogo šire.

Prema istraživanju objavljenom u feburaru ove godine oko sedam od deset dece u evropskom istraživanju navelo je da koristi neki oblik generativne veštačke inteligencije. Istraživanje je obuhvatilo 25.592 dece uzrasta od devet do 16 godina u 17 evropskih zemalja, dok je dodatni kvalitativni deo uključio razgovore sa 244 adolescenta iz 15 zemalja.

Istraživanje je sprovela međunarodna istraživačka mreža EU Kids Online, uz učešće stručnjaka sa Londonske škole ekonomije i političkih nauka (LSE).

Veštačka inteligencija je već deo aplikacija koje deca koriste

Jedan od zanimljivijih nalaza istraživanja jeste da deca često ne doživljavaju korišćenje veštačke inteligencije kao svesnu odluku. Ona se pojavljuje u okruženju koje im je već poznato, pa korisnici ne moraju nužno da instaliraju novu aplikaciju ili posebno potraže AI alat. To pokazuje i iskustvo jedne devojčice iz Srbije koji je učestvovao u istraživanju.

"Mislim da sam prvi put koristila veštačku inteligenciju na Snepčetu, jer nisam morala ni da instaliram posebnu aplikaciju, već je već bila dostupna. Bilo je nekako čudno. Ne znam sa kim se dopisujem. Neko odgovara“, opisala je svoje iskustvo Katarina, petnaestogodišnja učesnica istraživanja iz Srbije.

Njegova izjava ukazuje na jednu od promena koje donosi razvoj generativne veštačke inteligencije: granica između obične digitalne komunikacije i razgovora sa sistemom koji generiše odgovore postaje sve manje očigledna.

Za razliku od ranijih tehnologija, koje su uglavnom zahtevale da korisnik samostalno pronađe i pokrene određeni program, AI funkcije danas mogu biti deo već poznatih platformi.

Ovo istraživanje pokazuje i da su obrazovanje, praktična pomoć i radoznalost među glavnim razlozima zbog kojih deca koriste generativnu veštačku inteligenciju.Ona im može pomoći da objasne nepoznat pojam, pronađu informacije, razumeju složenije gradivo ili brže završe određeni zadatak.

Međutim, istraživači upozoravaju da odnos dece prema ovoj tehnologiji nije jednoznačan.
Naime, dok pojedini korisnici smatraju da im AI olakšava učenje i štedi vreme, drugi izražavaju zabrinutost zbog netačnih ili obmanjujućih odgovora, prevelikog oslanjanja na tehnologiju i mogućnosti da postepeno izgube sigurnost u sopstveno razmišljanje.

Tanjug AP/Rick Rycroft

Posebno je zanimljivo pitanje poverenja. Pojedina deca smatraju da su odgovori veštačke inteligencije pouzdaniji od drugih informacija na internetu, između ostalog zato što su predstavljeni brzo i prilagođeni njihovim pitanjima.

S druge strane, digitalno veštiji adolescenti češće navode da proveravaju odgovore u drugim izvorima i prepoznaju ograničenja ovih alata. 

Kada četbot postane neko kome se poveravaju

Istraživanje EU Kids Online ukazuje i na manje očekivanu dimenziju korišćenja veštačke inteligencije – razgovor sa četbotovima iz dosade, potrebe za društvom ili u trenucima usamljenosti.

Iako takva upotreba još nije dominantan oblik odnosa dece prema AI alatima, istraživači smatraju da ona otvara važna pitanja o emocionalnoj dobrobiti, poverenju i odgovornosti. Za razliku od tradicionalnih digitalnih alata, četbotovi mogu da vode razgovor, odgovaraju na lična pitanja i ostavljaju utisak da razumeju korisnikove emocije.

Upravo ta osobina može biti posebno značajna kod dece i adolescenata, koji tek razvijaju sposobnost procene odnosa, poverenja i granica u komunikaciji.

Ipak, razgovor sa četbotom ne treba poistovećivati sa odnosom sa stvarnom osobom. Veštačka inteligencija može da generiše odgovor koji zvuči empatično, ali to ne znači da poseduje ljudsko razumevanje, iskustvo ili sposobnost da preuzme odgovornost za posledice saveta koje daje.

Kako se AI uklapa u domaći obrazovni sistem?

Posebnu vrednost istraživanju daje činjenica da je u njemu zastupljeno i iskustvo mladih iz Srbije.
Izjava srpskog adolescenta o prvom susretu sa AI funkcijom na Snepčetu pokazuje da se deca sa ovom tehnologijom ne upoznaju isključivo kroz obrazovni sistem ili namenski napravljene alate. Ona je već prisutna u njihovom svakodnevnom digitalnom okruženju.

To je važno i zbog načina na koji se o veštačkoj inteligenciji govori u domaćem obrazovanju.
Ljubomir Kljajić, konsultant za primenu AI rešenja, je govoreći ranije za Euronews Srbija o prednostima i rizicima korišćenja ove tehnologije u nastavi, ukazao na mogućnost da preterano oslanjanje na veštačku inteligenciju može da umanji spremnost učenika da samostalno obavljaju zadatke i razvijaju svoje mentalne sposobnosti.

Profimedia

"Postoje struje koje ukazuju na problem preteranog korišćenja veseličke inteligencije. Tako da, u tom smislu, mislim da zaista postoji neka vrsta opravdanog straha od, ulenjivanja čak i dece koja tek treba da razviju svoje mentalne kapacitete kroz obrazovanje. Ali, s druge strane, opet, ne treba ni potpuno isključiti njenu primjenu jer zaista ona olakšava u mnogome i načinu učenja", rekao je tada on.

Kljajić dodaje da kroz alat GPT može da dođe do korisnih stvari za koje bi mu da pretražuje internet klasičnim putem, trebalo mnogo više vremena. 

On je takođe naveo da nije čuo da u Srbiji postoji propis kojim bi, recimo, profesorima i nastavnom osoblju dao neke smernice šta je dozvoljeno, a šta ne u korišćenju AI alata, osim onih etičkih smernica koje je vlada donela 2023. godine.

Međutim, on je rekao i da AI neće nikada zameniti profesora, ali da su ti alati korisni mogu profesorima da pomognu kod pripreme materijala, sumiranja nekih činjenica, ukoliko je potrebno da se obradi velika količina podataka. 

"Za to su perfektne, da izvuku neku statističku procenu, da prebroje", rekao je on ali i dodao da predavanje ipak treba da prođe kreativnu misaonu mrežu. 

profimedia

 

Međutim, izazov nije samo u tome kako učenici koriste AI za školske obaveze. Podjednako je važno da razumeju kako funkcionišu sistemi sa kojima komuniciraju u slobodno vreme, koje informacije prikupljaju i zbog čega njihovi odgovori nisu uvek tačni.

Evropsko istraživanje pokazuje da se upotreba generativne veštačke inteligencije razlikuje u zavisnosti od uzrasta i socioekonomskog položaja. Starija deca je koriste češće, dok deca iz materijalno povoljnijih sredina imaju tendenciju da je koriste na više različitih načina.

Zato pitanje više nije samo da li deca koriste veštačku inteligenciju. Važnije je da li razumeju kako ona funkcioniše – i da li umeju da naprave razliku između odgovora koji zvuči uverljivo i informacije kojoj zaista mogu da veruju.

Bonus video: