Veštačka inteligencija u nastavi: Gde AI može da pomogne učenicima i profesorima, a gde počinju rizici
Komentari23/01/2026
-18:42
Veštačka inteligencija ulazi u učionice brže nego što pravila stižu da je sustignu, a ministar prosvete najavljuje širu primenu digitalnih alata u nastavi. Istovremeno se otvaraju i pitanja granica, bezbednosti i odgovornosti i gde veštačka inteligencija može da pomogne učenicima i profesorima, a gde počinju rizici. Ljubomir Kljajić, zastupnik za patente i znake razlikovanja i konsultant za primenu AI rešenja kaže za Euronews Srbija da je uvođenje veštačke inteligencije dobar korak jer i mlađe generacije treba da se upoznaju šta je ta tehnologija, gde su joj granice i čemu može da služi.
On navodi da je primena veštačke inteligencije u obrazovanju nekako i sledstveno prodoru GPT-a, koji verovatno svi koriste.
Kljajić, međutim, kaže da je u studiji koju je sprovao američki univerzitet MIT zapravo utvrđeno da se preteranim korišćenjem veštačke inteligencije mi kao ljudska bića ulenjujemo svoj mentalni kapacitet.
"Dakle, malo više verujemo tehnologiji, ulenjimo se da nešto uradimo sami, gledamo da skratimo put. što nije ništa neuobičajno, prosto to je negde nama i u prirodi. Postoje struje koje ukazuju na problem preteranog korišćenja veseličke inteligencije. Tako da, u tom smislu, mislim da zaista postoji neka vrsta opravdanog straha od, ulenjivanja čak i naših najmlađih sugrađana, koji tek treba da razviju svoje mentalne kapacitete kroz obrazovanje. Ali, s druge strane, opet, ne treba ni potpuno isključiti njenu primjenu jer zaista ona olakšava u mnogome i načinu učenja", rekao je on.
Kljajić dodaje da kroz alat GPT može da dođe do korisnih stvari za koje bi mu da pretražuje internet klasičnim putem, trebalo mnogo više vremena.
On je ispričao da su kada se ChatGPT pojavio na tržištu, mnoge kolege i stručnjaci našli u čudu i sa pregršt informacije koje govore za i protiv i da je bilo potrebno tri godine, da i mi sami vidimo koji su to plusevi, a koji su minusevi ovih tehnologija.
"Sad zamislite dete koje vidi benefit a to je da se slika, da recimo koristi da napravi neki sadržaj, da olakša sebi, da napiše domaći ili sastav iz srpskog jezika. Dakle, mislim da najmlađi sugrađani i deca, zapravo i srednjoškolci, ne vide gde to njih može oštetiti u smislu možda i kreativnosti i razvoja nekih veština, a sa druge strane mislim da im svakako olakšava možda i neke stvari da do njih brže dođu. Zaista živimo u jednom vremenu gde nemamo vremena ni za šta, pa onda zapravo treba da bude pomoć, a još više ubrzava stvari", rekao je on.
Povezane vesti
Postoje li jasna pravila šta je dozvoljeno
On je naveo da nije čuo da u Srbiji postoji propis kojim bi, recimo, profesorima i nastavnom osoblju dao neke smernice šta je dozvoljeno, a šta ne u korišćenju AI alata, osim onih etičkih smernica koje je vlada donela 2023. godine.
Unsplash/Andrea De Santis
"Mislim da je to negde sad individualni nivou prilagođavanja koliko ćete dopustiti i sebi da razumete to i da primenite na svom poslu", rekao je on i dodao da je Velika Britanija dosta radila kroz neke fleksibilnije pravne norme, i da da neku smernicu upravo kada je reč o obrazovanju i obrazovnom kadru, koje je bilo najviše na udaru, kao i kreativne industrije.
Govoreči o najvećim zamkama ako se AI uvede bez nekih jasnih pravila ili bez pedagoške pripreme nastavnog osoblja, Kljajić je rekao da danas pojavom veštačke inteligencije teško možemo da utvrdimo da li je neko zaista samostalno uradio neki naučni istraživački ili tehnički rad ili nije.
"Postoje određeni alati koje navodno trebaju da pomognu da se to otkrije. Postoje i određene metode gde već sada se uviđa kada je neko uradio šablonizirano. Ali mislim da svakako onaj benefit koji će nastavno naučno osoblje imati sa tim jeste da će postaviti jasne granice i možda čak i uvesti neku vrstu disciplinske odgovornosti studentima za koje se utvrdi da koriste AI, a da nije propisana ta određena svrha jer kratkoročno, vi možete da zaobiđete sistem kao sa aspekta studenta, recimo i da završite rad, ali drugoročno stvara se možda generacija ljudi koja nije empirijski proverila neke stvari, nego sa oslanjaju na jedan skup podataka", rekao je on.
On je naveo da je u tom smislu pitanje koliko su neke stvari tačne i nisu.
"Jedna od opasnosti primene AI je zapravo i to što je potvrđeno i što su veliki proizvođači potvrdili, jeste recimo halucinacija, netačni podaci, izmišljanje. Skoro sam čitao jedan post kolega iz Velike Britanije koji su na sudu osporavali jedan podnesak gde je suprotna strana koristila AI i rekli su prosto - vi ste izmislili ovaj slučaj, ne postoji. Znači, AI je bukvalno isfabrikovao slučaj jer je tad trebalo nešto da podrži tvrdnju suprotne strane. Postoji mnogo takvih primera, čak sam i sam na nekim primerima uvideo da alat nije poznavao dobro materiju", rekao je on.
Sagovornik Euronews Srbija kaže da AI neće nikada zameniti profesora, ali da su ti alati korisni mogu profesorima da pomognu kod pripreme materijala, sumiranja nekih činjenica, ukoliko je potrebno da se obradi velika količina podataka.
Povezane vesti
"Za to su perfektne, da izvuku neku statističku procenu, da prebroje", rekao je on ali i dodao da predavanje ipak treba da prođe kreativnu misaonu mrežu.
"Bez toga nemamo, recimo, ni autorska dela. Dakle, mi kao ljudi moramo da budemo u centru svih tih procesa jer onda, ako nije tako, onda gubi smisao", zaključio je on.
Komentari (0)