Novi Pazar mesto susreta srpskih tkalja: Tkačka kolonija pokazala da se tradicija i dalje čuva

Nekada je gotovo svaka kuća u Novom Pazaru i okolini imala razboj, a veština tkanja bila je deo svakodnevnog života. Znanje se prenosilo s kolena na koleno, sa majke na ćerke, dok su ćilimi u to vreme predstavljali ne samo upotrebni predmet, već i simbol ugleda i porodičnog statusa. Danas je ovaj zanat znatno ređi, ali nije nestao. Upravo zato je Novi Pazar ovih dana postao mesto susreta tkalja iz različitih delova Srbije, koje su se okupile u okviru Tkačke kolonije kako bi pokazale da tradicija i dalje živi i da se može očuvati kroz zajednički rad i razmenu znanja.

"Ovo je druga po redu Tkačka kolonija u Novom Pazaru. Okupile su se žene iz različitih udruženja širom Srbije kako bi radile motive sandžačkog ćilima. Na koloniji se obrađuju tradicionalni motivi našeg ćilima, a učesnice imaju priliku da se upoznaju sa specifičnom tehnikom tkanja koja se koristi u ovom kraju.“, kaže Raza Nikšić, predsednica udruženja "Pazarski bazar rukotvorina". 

Kako ističe, posebna vrednost kolonije ogleda se u razmeni znanja i upoznavanju učesnica sa tradicionalnim tehnikama koje se vekovima prenose s generacije na generaciju.

"Naše tkanje se radi klečanom tehnikom, istom onom koja se koristi i za pirotski ćilim. Pored predstavljanja tkačkog zanata, organizovaćemo i promociju tokom koje će gosti moći da se upoznaju sa dva važna elementa kulturnog nasleđa ovog kraja, koja su upisana u Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.“, dodaje ona.

Sandžački ćilim zauzima posebno mesto u tradiciji ovog kraja, a njegova prepoznatljivost ogleda se u načinu izrade i autentičnim motivima.

Euronews

"Sandžački ćilim je poseban jer tehnika izrade omogućava da lice i naličje budu potpuno identični. Ima mnogo motiva sličnih pirotskom ćilimu, ali sadrži i elemente karakteristične za naše podneblje, poput motiva ruže. Tako je nastao originalni sandžački ćilim, odnosno sjeničko-pešterski ćilim, kako je zvanično upisan u registru.“, kaže Raza.

Poslednjih godina značajni napori ulažu se u očuvanje ovog zanata, koji je dugo bio potisnut savremenim načinom proizvodnje i upotrebom industrijskih materijala.

Sagovornica podseća da je izrada ćilima nekada predstavljala važan izvor prihoda za brojne porodice u ovom kraju.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.