EU uvodi zabranu bisfenola A u ambalaži za hranu: U Srbiji kontrola i dalje otvoreno pitanje
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropska unija uvodi zabranu upotrebe bisfenola A i sličnih bisfenola u ambalaži i predmetima koji dolaze u kontakt sa hranom. Zabrana obuhvata i jednokratnu ambalažu i proizvode za višekratnu upotrebu, poput boca za vodu, kutija za užinu i plastičnog kuhinjskog posuđa. Cilj je da se spreči izlaganje ljudi ovoj hemikaliji, koja može da ugrozi imuni i hormonalni sistem.
Dok EU postepeno uvodi nova ograničenja, pitanje kontrole bisfenola A ostaje otvoreno i u Srbiji. O rizicima njegove upotrebe, načinima na koje može dospeti u ljudski organizam i izostanku odgovarajuće regulative za Euronews Srbija govorio je Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu.
"Dva su rizika: postojanje slobodnog monomera bisfenola A koji nije ugrađen u polimer i reakcija polimera sa kiselom hranom, koja može dovesti do stvaranja oligomera koji takođe imaju značajan nivo toksičnosti“, objašnjava Jovančićević.
Kako bisfenol A dospeva u hranu?
Bisfenol A koristi se u proizvodnji različitih plastičnih materijala, između ostalog epoksidnih smola i polikarbonata. Plastika je danas nezamenljiv materijal u brojnim oblastima života, ali, kako objašnjava Jovančićević, problem nastaje kada u gotovom proizvodu ostanu tragovi supstance koja nije u potpunosti učestvovala u hemijskoj reakciji tokom proizvodnje.
"Pri pravljenju takvog polimera ostaju određeni monomeri bisfenola A koji se ne ugrađuju. Oni se zadržavaju na površini materijala i upravo oni predstavljaju jedan od rizika“, navodi profesor.
Drugi problem nastaje kada plastični materijal dođe u kontakt sa hranom. Prema njegovim rečima, naročito je važan kontakt sa kiselom hranom, koja može doprineti razgradnji polimera i stvaranju manjih molekulskih struktura, takozvanih oligomera.
Na taj način, objašnjava Jovančićević, štetne supstance mogu preći iz ambalaže u hranu, a potom i u ljudski organizam.
Zašto se sa zabranom toliko čekalo?
Jovančićević smatra da je problematično to što su materijali sa potencijalno štetnim svojstvima toliko dugo u upotrebi, uprkos dostupnim saznanjima o njihovim rizicima.
"Mene začuđuje zašto je ovakav materijal toliko dugo u upotrebi. Zašto imamo situaciju da se nešto za šta se zna da je toksično koristi već 10, 15 ili 20 godina, čak i u Evropskoj uniji, a da se tek sada reaguje?“, pita se profesor.
On povlači paralelu sa dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama, poznatim kao POPs hemikalije, koje su se koristile, između ostalog, kao pesticidi, iako su njihovi štetni efekti bili poznati godinama.
Euronews Srbija
Njihova upotreba kasnije je ograničavana i zabranjivana kroz međunarodne mehanizme, uključujući Stokholmsku konvenciju.
Prema njegovoj oceni, iskustva iz prošlosti trebalo bi da budu upozorenje da se sa ograničavanjem opasnih hemikalija ne čeka predugo.
Postoje li bezbednije alternative?
Prema rečima profesora Hemijskog fakulteta, razvoj polimernih materijala omogućava proizvodnju novih rešenja sa različitim hemijskim sastavom i željenim svojstvima.
"Danas imamo stalan napredak i nove materijale. Postoje bezbrojne kombinacije monomera, njihove količine i veličine molekula, na osnovu kojih se mogu dobiti materijali sa različitim karakteristikama“, objašnjava Jovančićević.
Zbog toga, smatra on, postoje mogućnosti za pronalaženje odgovarajućih alternativa, pa dugotrajna upotreba materijala koji izaziva zabrinutost zahteva dodatno preispitivanje.
Govoreći o zdravstvenim posledicama izlaganja bisfenolu A, profesor napominje da nije toksikolog, već hemičar, i da detaljnu procenu konkretnih zdravstvenih efekata treba prepustiti stručnjacima iz oblasti medicine i toksikologije. Ipak, ističe važnost informisanja javnosti o rizicima koji mogu nastati usled kontakta hrane sa materijalima koji sadrže ovu hemikaliju.
Srbija i dalje bez odgovarajuće kontrole?
Bisfenol A prisutan je i na tržištu Srbije, upozorava Jovančićević, ocenjujući da naša zemlja zaostaje za Evropskom unijom u uvođenju ograničenja.
Unsplash/Ravi Sharma
Prema njegovim rečima, određena ograničenja za upotrebu bisfenola A u materijalima poput termalnog papira, od kojeg se izrađuju fiskalni računi, uvedena su ranije, ali kontrola drugih proizvoda koji dolaze u kontakt sa hranom i dalje predstavlja problem.
"Nažalost, ima ga i kod nas i nekako kaskamo sa tim zabranama“, kaže Jovančićević, dodajući da su za različite aspekte kontrole nadležni Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo zdravlja.
Kao jedan od razloga za slabiju kontrolu hemikalija na domaćem tržištu navodi ukidanje Agencije za hemikalije 2012. godine. Ta institucija, prema njegovoj oceni, imala je važnu ulogu u praćenju hemikalija, njihove upotrebe, sastava i označavanja proizvoda.
"Da postoji danas takva agencija kao što je bila Agencija za hemikalije, mi svakako ne bismo imali tih problema“, smatra profesor.
Jovančićević smatra da bi Srbija mogla da unapredi regulativu i kontrolu upotrebe bisfenola A oslanjajući se na već postojeća saznanja i mere koje se uvode u Evropskoj uniji, umesto da odlaže odluke dok se ne sprovedu dodatne procene.
Danas se kontrola hemikalija, kako navodi, delimično nalazi u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine, a delimično Ministarstva zdravlja. On, međutim, ocenjuje da takav sistem očigledno nije dovoljan.
Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.
Povezane vesti
Komentari (0)