Prof. Stevanović: Srbija ne sme da daje koncesije na izvorišta vode za piće, tu grešku su napravile Mađarska i Bugarska

Eksploatacija vodoizvora za namenu plasmana na tržištu može biti izuzetno profitabilna, te fabrike voda u Srbiji su prošle godine na tržište plasirale 740 miliona litara vode. Istovremeno, pojedina naselja u Srbiji poput Zrenjanina ili Mladenovca imaju česte probleme sa pijaćom vodom. Da li je komercijalna eksploatacija izvora faktor koji utiče na snabdevanje lokalnog stanovništva vodom?

Aktivisti pozivaju da to da, iako komercijalna upotreba vode puni budžet, mora da se vodi računa o životnoj sredini.

"Ono što država mora da vodi računa jeste da je to strateški resurs i da ne dođemo u situaciju da sutra budemo u problemu kao što je recimo u selu Jazak gde imate punionicu vode, a samo selo nema pijaću vodu. To je čist primer neodgovornosti kako lokalne samouprave, tako i države", ističe za Euronews Srbija Igor Jezdimirović iz udruženja Inženjeri za zaštitu životne sredine.

Međutim, Zoran Stevanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta ističe da je fama da bi vodoizvorišta mogla da ugroze snabdevanje stanovništva.

"Kada govorimo o vodoizvorištima, važno je napraviti distinkciju između vodoizvorišta koja snabdevaju stanovništvo pijaćom vodom i ovih drugih koji imaju komercijalnu upotrebu flaširanja voda na tržišta", kaže profesor Stevanović.

Na izvorištima koje koriste kompanije, redovno se vrše istraživanja, tvrdi Nevenka Stojmenović iz Udruženja Industrije mineralnih voda.

"Svake pete godine se izrađuju elaborati o rezervama, kategorizaciji vode. Kompanije su u obavezi da imaju dinamiku ispitivanja kvaliteta izvorišta i proizvoda tako da je sve to kontrolisano i nema bojazni da će voda biti iscrpljena ili je neće biti", ističe ona za Euronews Srbija.

Do pet puta više vode na raspolaganju: Potrebna nova izvorišta

Stevanović naglašava da Srbija u celini ima dovoljno kvalitetne vode, te da ukupno ima potencijal da "izvuče" pet puta više vode, ali da postoje problemi na lokalnim nivoima.

"Procena je da podzemne vode imaju potencijal tri puta veći u prirodnim uslovima nego što je slučaj sa korišćenjem. Ukoliko bi veštački intervenisali, imali bismo na raspolaganju još 1,5 puta dodatnih rezervi. Prema tome, i do pet puta više vode možemo da izvadimo iz podzemlja na nivou cele Srbije", ističe on.

Vojvodina ima na pojedinim delovima problem jer se ne vrši brza vodozamena, ali, kako sagovornik navodi, to je moguće rešiti.

"Rešenja mogu biti u vidu traženja regionalnih sistema i u traženju novih izvorišta, a ima ih, i situacija se može rešiti. Udaljena naselja mogu imati problem da im se obezbedi dovoljna količina vode", kaže profesor sa Rudarsko-geološkog fakulteta

On naglašava da bi bilo izuzetno važno istraživanje novih izvorišta, budući da Srbija, za razliku od komšiluka, u poslednjih 30 godine nije otvorila nijedno novo izvorište.

Komercijalna izvorišta pune budžet

Kada se govori o komercijalnim izvorištima, koji čine manjinu, Stevanović naglašava da oni imaju komercijalni efekat koji donosi prihod državi i koji bi trebalo da bude mnogo veći. Kako ističe, važno je da se vodi računa da su dozvole i prava usklađeni sa raspoloživim resursom.

"Kod većine vodoizvora komercijalnih voda to jeste slučaj, ali imamo negde slučaj da zbog uspostavljanja istražnog prava ili eksploatacionog prava kasnije proizvođači pijaće vode dođu u problem da obezbede odgovarajuće potvrde i resurse. To smo imali u praksi tu neku vrstu konflikta koji mora da se rešava na bolji način".

Profesor dodaje da Srbija ne sme da daje koncesije na izvorišta vode za piće.

"To bi bila greška koju su napravile Mađarska i Bugarska. Građani od toga nismo imali korist, cena vode je rasla, da bi se povećavao profit. U Srbiji se to srećom nije dogodilo. A što se tiče eksploatacije komercijalne vode, moramo razumeti ljude, koji vole da nabave vodu i da zamisle da je to sa planinskih izvora,ili dubokih bušotina i da se taj vid eksploatacije slobodno razvija", zaključio je.

Kada se govori o komericjalnim izvorištima, u Udruženju industrije mineralnih voda kažu da se sve radi po zakonu i ističu da strane kompanije državi plaćaju godišnju naknadu za korišćenje javnih dobara koja iznosi 1,2 dinara po litru prodate vode.

U Srbiji postoji oko 30 fabrika vode, a 80 odsto vodoizvorišta eksploatišu strane kompanije. Izvor vode je javno dobro i država ne može da ga proda, ali može da ga iznajmi na najviše 15 godina, objašnjavaju stručnjaci.

"Na tržištu Srbije najveće učešće ima brend Knjaz Miloš, zatim Rosa, BB minakva, Prolom voda, Voda Vrnjci, Jazak. Učešće tih većih voda u ukupnom plasmanu je skoro 90 odsto, 10 odsto su mali proizvođači od onih 30 koje smo rekli da postoje u Srbiji", zaključila je u razgovoru za Euronews Srbija Nevenka Stojmenović.