Koliko je Srbija u riziku od jakih zemljotresa: Seizmolozi za Euronews Srbija o tri faktora koja utiču na ishod potresa

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/02/2023

07:10

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Uplašeni ljudi na ulicama i među ruševinama, vapaji za pomoć, neizvesnost i strah od novih i mogućih potresa - slika je koja već drugi dan obilazi svet nakon što su dva razorna zemljotresa jačine 7,8 i 7,7 stepeni Rihterove skale pogodili Tursku. Osim Turske, najviše je stradala i Sirija, a broj ljudskih žrtava u obe zemlje meri se u hiljadama.

Vest o dva razorna zemljotresa, zabrinula je i građane Srbije ponajviše zbog činjenice da epicentri potresa geografski nisu previše daleko od Srbije. Premda seizmolog Slavica Radovanović u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je briga građana opravdana, ističe da su ovi u Turskoj specifični zbog postojanja dva raseda na kojima leži zemlja, ali da je logično očekivati nove naknadne potrese.

"Svaki zemljotres vuče za sobom red naknadnih udara i oni su najčešće za jednu jedinicu niži od glavnog udara. Postoje prostori gde je nakupljena energija toliko velika i gde se ne prazni samo jednim zemljotresom. To se desilo u Turskoj 1999. godine kada su se dogodila dva zemljotresa slične jačine", kaže ona.

Što se Balkana tiče, Radovanović navodi primer Petrinje gde se krajem decembra 2020. godine dogodio potres jačine 6,3 stepeni po Rihteru koji je ostavio značajne polsedice.

"U tom slučaju je jako dugo, ali lagano trajalo pražnjenje. Mi na Balkanu smo mnogo manje ugroženi. Manji je dotok seizmičke energije, naše serije se brzo završavaju. Nema jakih naknadnih udara. S druge strane, u Turskoj su se sada dogodila dva zemljotersa velike magnitude i veliki broj naknadnih udara. Nažalost, to nije kraj, ta seizmička aktivnost je krenula ka severu i sad će početi pritisak na severno-anadolijski rased", kaže Radovanović.

Ona navodi da niko ne može sa preciznošću i pouzdano prevideti da li postoji rizik za Balkan od mogućih jačih potresa nakon ova dva koja su zadesila Tursku.

"I mi smo u poslednjih nekoliko godina imali lagani porast. Bilo je nekoliko godina gde smo jedva imali 3,6 i to skoro niko nije primetio. Zadnjih par godina potresi dostižu 4,5 Rihtera i to je jedan dokaz da se lagano podiže seizmička aktivnost u ovom regionu i sigurno je da će se taj trend nastaviti. Sada se uočava da u prostoru Šumadije imamo pojačanu seizmičku aktivnost. Svakako će seizmolozi koji redovno registruju sve te zemljotrese moći da govore o nekoj verovatnoći, a ne o prognozi da će se tog i tog dana dogoditi. Moramo biti svesni da živimo u seizmički aktivnom prostoru gde ima zemljotresa i do 6 Rihtera", objašnjava ona.

Kako ističe, ono što je bitno u mogućem predviđanju jesu aktivni rasedi za koje se pouzdano zna da bi mogli da generišu potres u budućnosti. Aktivnim se smatraju oni gde je u njima posmatranjem ili na osnovu dokaza, uočena seizmička aktivnost tokom poslednjih 10.000 godina.

"U Turskoj su ti rasedi jako dobro mapirani, i ovo područje njima nije nepoznato. Oni znaju svaki segment raseda, koliku maginudu može dostići. Sve je u skladu sa njihovim rezultatima. To je plod ulaganja države u seizmologiju i opremanje instrumentima, što je i Srbija uradila, ali samo kroz istraživački rad. Mi nemamo, sem pojedinačnih doktorskih disertacija, detaljnu analizu aktivnih raseda. Mi pretpostavljamo koji su rasedi najbliži gradu Beogradu, ali nemamo ih jasno utvrđene", objasnila je.

Faktori koji utiču na preživljavanje

Radovanović kaže da nekoliko elemenata utiče na to kako pri istoj magnitudi zemljotresi mogu imati različite posledice: stepen magnitude, kvalitet gradnje, ali i vreme u kojem se zemljotres dogodio.

"Što je magnituda veća, to je veća i zahvaćenost područja. U Turskoj je obuhvaćeno područje od 200 kilometara. Dakle, ima puno naseljenih mesta i to je prvi faktor. Drugi faktor je gradnja, to je poznat problem u zemljama Azije i delovima Evrope koja su seizmički aktivna. Postoji veliki broj objekata koji su sagrađeni na način da ne mogu da izdrže zemljotrese koji se očekuju u tim prostorima. I treći faktor jeste vreme kada se dogodio zemljotres. Konkretno, on u Turskoj ne bi u velikoj meri uticao na razorne posledice, ali bi na broj žrtava jer su svi bili u svojim kućama kada se zemljotres dogodio u ranim jutarnjim časovima. Svi ovi faktori zajedno utiču na veliki broj stradalih, a produžena je bila i seizmička aktivnost, tako da će taj broj poginulih nažalost biti veći", objašnjava seizmolog.

Kada je gradnja u pitanju, Radovanović ističe da je u pitanju ključni faktor upravo kvalitet stambenih objekata.

"Najbitniji jeste kako se gradi - da li se gradi u skladu sa propisima jer ako znate koji su aktivni rasedi imate objekte koji se neće srušiti. Da biste kvalitetno gradili nije dovoljno samo da dobro projektujete, nego da radovi budu dobro izvedeni. Da li mi imamo dobru kontrolu gradnje?"

Za tvit Holanđanina Frenka Huger Bitsa, iz Instituta koji se bavi kretanjem planeta i uticajem na seizmičke talase, a koji je rekao da položaj Solarnog sistema može da utiče na predviđanje zemljotresa, Radovanović kaže se ne treba obazirati na takve prognoze.

"Ja sam videla u svom dugom seizmološkom stažu mnogo prognozera, nekada su slučajno pogađali. Međutim, što se tiče planeta - one sigurno imaju uticaj svojim gravitacionim položajima, ali kako da objasnite to što na severu Evrope nema nijedan zemljotres. Je l' na Poljsku, na primer Merkur, Sunce i Venera ne deluju na isti način? Da bi se dogodili zemljotresi, neophodno je postojanje preduslova, odnosno aktivnih raseda i onda će se na njima sigurno u zavisnosti od veoma velikog broja parametara dogoditi zemljotresi. Ne treba se mnogo obazirati na takve prognoze", ističe Radovanović u razgovoru za Euronews Srbija.

"Oslobođena ogromna količina energije koja bi mogla stići i do nas"

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Milovanović rekao je u prethodnom razgovoru za Euronews Srbija da je ovo jedan od najjačih zemljotresa koji se dogodio u poslednjih nekoliko decenija.

"Nažalost to je prirodna pojava koja je sa sobom donela katastrofu u smislu ljudskih života i znatne materijalne štete. Međutim treba reći da je to pojava koja se na tom prostoru očekuje. U pitanju je jedna velika zona koja ide kroz celu Tursku, deo Kipra, Grčke, a malo dolazi do nas, pa skreće malo na Italiju. To je jedan tektonski vrlo složen prostor u kome se dve ploče - Afrička i Evroazijska sudaraju", navodi Milovanović.

Euronews

Da je ovo područje je veoma sklono zemljotresima, podseća i geofizičarka Ana Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta, koja navodi da je to možda jedno od najseizmičnijih područja što se tiče mediteranskog dela.

"Turska je generalno na nezgodnom terenu kada govorimo o seizmičnosti. Nalazi se u području između dve ploče pri čemu se Arabijska ploča sve vreme kreće ka severu i zbog toga je aktivan istočnoanadolski rased i gura Anadolijsku ploču ka zapadu. Zato se aktivirao severno-anadolijski rased", objašnjava ona.

Kako navodi, oba zemljotresa su se desila na sistemu istočno-anadolijskog raseda.

"Pristigli podaci govore da je reč o dva raseda koji pripadaju istom sistemu. To se u geologiji naziva konjugovani sistemi raseda i oni se uvek aktiviraju, uslovno rečeno, u isto vreme i jedan može da utiče na drugi. Izgleda da se upravo to desilo u Turskoj", zaključuje Mladenović.