Smajlović i Panović u emisiji "Euronews Centar": Šta je strategija opozicije i od čega zavisi uspeh protesta

Komentari

Autor: Euronews Srbija

15/01/2024

22:00

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Republička izborna komisija u petak uveče proglasila je konačne rezultate izbora. Najviše mandata pripala je koaliciji oko Srpske napredne stranke. Opozicija i dalje osporava rezultate izbora, optužuje vlast za izbornu krađu i traži poništavanje rezultata na svim nivoima. Slika je još manje jasna u Beogradu, gde dve najveće koalicije ne mogu same da formiraju vlast. Ukoliko naprednjaci ne dobije podršku liste "Mi glas iz naroda", ići će se na nove izbore. U kom smeru se krećemo, u emisiji "Euronews Centar" govorili su kolumnistkinja Ljiljana Smajlović i programski direktor "Demostata" Zoran Panović.

Gosti su saglasni da protesti za sada nisu dobili dovoljnu podršku Zapada, pa tako Smajlović kaže da opozicija "jadikuje" što su i ruski i američki ambasador dali slične izjave, dok Panović smatra da predsednik Aleksandar Vučić i dalje ima solidnu podršku i sa zapada i sa istoka, te da druga strana treba da ubedi strani faktor da je dovoljno jaka i relevantna.

Smajlović kaže da je strategija opozicije da nastavi ulične proteste, osporava legitimitet i legalnost izbora, kao i da se nada da će Zapad da interveniše u njihovu korist. Međutim, ona smatra da je upad u Stari Dvor naštetio protestima.

"Ja sam u ovoj prostoriji pogrešno dan posle izbora prognozirala da je pobeda naprednjaka toliko uverljiva da protesti neće biti veliki i da neće uroditi plodom. Onda se ispostavilo da zapravo nisam bila u pravu i da je opozicija procenila da se isplati organizovati proteste. Meni se činilo da je ono što su uradili sa Starim Dvorom, bilo strašno pogrešno i da je ljude zaista odbilo od učešća u daljim protestima. Kad vi jednom izađete i kažete "ovo je sve bilo otimačina i ilegalno", ne možete posle 15 dana da kažete, "zaboravite sve". Ovo je sad kao neka grudva snega koja je sve veća i veća. Kao da se nema kud", rekla je ona.

Novinarka kaže da joj nije najjasnija strategija opozicije, pre svega zbog signala koji dolaze sa Zapada.

"Videla sam kako se jadikuje što su ruski i američki ambasador dali slične izjave i negoduje se što ova godina nije kao 1997. A meni se čini da je razlika u tome što su 1997. zaista pokradeni izbori i oni su bili vidljivo i dokazivo pokradeni. Sada su neke od ovih tvrdnji nedokazane, a neke mi zvuče i nedokazive. Možda je tajna razlika između 1997. i 2024. u tome što se i srpskom i ruskom i američkom ambasadoru čini da je pobeda, barem na republičkom nivou, toliko ubedljiva da je besmisleno gubiti vreme na neke druge strategije", kazala je Ljiljana Smajlović.

Sa druge strane Panović smatra da je opasno praviti analogije, poput one sa protestima 90-ih jer se tada faktor praznika potpuno drugačije odrazio na broj ljudi koji su izašli na ulice.

"Ja sam i kao tada mlad novinar radio, ali sam bio i na jednom biračkom mestu. To je bila zaista brutalna krađa tih izbora, ali se pokazuje baš kontra, a to je da su upravo praznici kao što je Nova godina, ili posebno Srpska Nova godina, motivisali građane da još više budu na ulicama. Ne znam da li se zna, ali ja sam to istraživao, proslava Srpske nove godine 97. u Beogradu je bio najveći opozicioni skup do tada u Srbiji. Tek 5. oktobar imao bi veći broj učesnika i te godine 97. na Trgu Republike je pevao Đorđe Balašević, koji je vrlo jasno bio opoziciono nastrojen u tom trenutku, a i opozicija je imala jaču organizaciju. Tu je koalicija "Zajedno" sa jednom velikom partijom SPO, jednom malo manjom DS i jednom manjom GSS, a istovremeno se pokazuje da su sada ti praznici više otežavajuća okolnost za demonstracije, a tu ima malo i objašnjenja, ne samo nečega što se zove post-izborna depresija što je sigurno zahvatilo mnoge birače opozicije, a to je što vreme nije više isto. Danas zaista mnogo više ljudi radi, mnogo više ljudi putuje i ta socijalna struktura te zemlje i ove nije ista", uporedio je Panović razike u društvenom miljeu dve ere.

Ipak, on ne misli da izborna patologija danas nije prisutna, već da je manje prisutna na onim mestima gde vladajuća partija ima veću razliku i veću moć, to jest van Beograda. U prestonici je ta razlika bitno manja.

"Naš glavni istraživač Srećko Mihajlović je u "Demostatu" radio te predikcije i pokazalo se da SNS ima solidnu dominaciju u većem delu Srbije dok opozicija ima jednu realnu šansu da ugrozi SNS u Beogradu. Mislim da je ta izborna patologija bila izražena u Beogradu, što ne znači da je nema po ostataku Srbije, s tim da je glupo reći da izborne patologije ima u Beogradu, a nema u ostataku Srbije, samo što je ona tamo manje vidljiva. I treba biti surov prema opoziciji, ali treba reći da opozicija i dalje nema snage da iskontroliše izbore kako treba, dok je Vučić napravio, kao tehnolog vlasti, jedan zaista perpetuum mobile, jednu mašineriju izborno, političko, organizaciono, medijsku, koja već duže vremena daje određene rezultate", kaže Panović.

On ipak ne misli da zbog toga ne treba dovoditi u pitanje legitimitet izbora. Kao glavni izazov za opoziciju Panović identifikuje mogućnost da ubedi strani faktor da joj pruži podršku, kao što je naprednjacima pošlo za rukom 2012.

"To ne umanjuje pitanja legitimiteta, jer ne treba zaboraviti kada je bio taj famozni sastanak Vučića i Đilasa 2023. godine posle onih izbora, da je upravo Vučić i obećao nove izbore u Beogradu na osnovu pitanja legitimiteta vlasti u Beogradu i mislim da je to pitanje legitimiteta vlasti u Beogradu i dalje zjapeće i urgentno i videćemo kakav će biti rasplet. Ne vidim nešto da strani faktor ovde može presudno doneti neku prevagu na ovu ili onu stranu, jer se vidi očigledno i pre izbora da predsednik Vučić i dalje ima solidnu podršku zapada, i solidnu podršku istoka, tako da će opozicija dobiti podršku stranog faktora jedino ako uspe kao naprednjaci 2011. i 2012. da ubedi strani faktor da su oni dovoljno relevantni i jaki da ponude alternativni model stabilnosti u odnosu na Vučićev model koji je odavno na vlasti i da se određeni interesi opozicije usklade sa interesima stranog faktora. Uvek citiram profesora Slavišu Orlovića koji je napisao jedan neformalni zakon promena u Srbiji. Da bi došlo do promena u Srbiji treba da se ispune dva faktora, prvi je da većina građana u Srbiji želi promene i drugi je da i strani faktor želi promene. Ako se samo jedan ispuni ne vredi", objašnjava Panović.

Ostatak emisije "Centar" pogledajte u videu sa početka teksta.