Beogradski izbori raspisani: Koje su strategije u igri za vlast i opoziciju i da li je još moguć kompromis o uslovima?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

04/04/2024

14:21

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić juče je raspisala izbore za Beograd za 2. jun. Juče je istekao poslednji dan zakonskog roka od 30 dana za raspisivanje izbora, nakon što se pokazalo da nema većine za formiranje vlasti u prestonici. Nije jasno da li će opozicija izaći na izbore jer na Kolegijumu skupštine nije bilo dogovora o uslovima koje je postavila. Naime, oni su zahtevali da se i ostali lokalni izbori održe istovremeno sa Beogradskim, na šta je predsednica skupštine odgovorila da bi to bilo kršenje zakona i Ustava:

Prema zakonu o lokalnim izborima, od dana raspisivanja izbora do njihovog održavanja ne može proći manje od 45 ni više od 60 dana. Prema važećem zakonu odluka o raspisivanju lokalnih izbora donosi se najranije 120 dana pre isteka mandata odbornika, tako da bi za pojedine skupštine poput Niša i Novog Sada izbori mogli da budu raspisani tek posle 20. aprila, ali u tom slučaju do 2. juna i održavanja izbora bi ostalo manje od zakonom propisanih 45 dana.

Iz koalicije Srbija protiv nasilja kao rešenje predlažu da Narodna skupština promeni Zakon o lokalnim izborima i rok za odluku o raspisivanju izbora produži sa 120 na 150 dana pre isteka mandata. To bi, kažu, trebalo učiniti najkasnije do 18. aprila, kako bi svi izbori mogli da budu održani 2. juna.

"Mi smo želeli da se izborimo za elementarne izborne uslove kako bi izbori mogli da se održe, ali vlast nije pristala na to i očiegledno da oni nemaju nameru da bilo šta promene po pitanju izbornih uslova", rekao je juče narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Predsedica Skupštine Ana Brnabić je, sa druge strane, poručila da opoziciji više nisu bitni birački spisak, mediji, ni preporuke ODIHR-a, već da im je važan samo datum.

"I onda vidite koliko je to neozbiljno. I taj datum se određuje po tome kada oni misle da mogu malo bolje ili lošije da prođu na izborima. Prvo su govorili da sve mora u oktobru, sada sve mora u junu, a sutra će morati nešto treće", istakla je Ana Brnabić.

Da li je još moguć kompromis?

Na pitanje da li još moguć kompromis, politikolog Cvijetin Milivojević za Euronews Srbija kaže da jeste.

"Očekujem da će se ponovo pojaviti neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar. Nažalost, ona će ponovo biti u liku nekog ambasadora, što se desilo i kada su bili u pitanju prošli izbori. Primetili ste da je iznenada opozicija, ničim izazvana, zamolila Vučića da paralelno raspiše, osim vanrednih beogradskih i vanredne parlamentarne izbore. Onda ih je Vučić častio sa lokalnim izborima u još šezdesetak gradova i opština. Naravno da to nije bio autohtoni stav niti vlasti, niti opozicije", rekao je MIlivojević i dodao da je to bila sugesitja jednog stranog ambasadora, da bi postojala jaka grupacija u republičkom parlamentu koja bi podržala francusko-nemački plan.

Povodom zahteva opozicije da se izmeni zakon i da se promene rokovi, Milivojević je naveo da je neka vrsta običajnog prava u normalnim zemljama da se lokalni izbori održavaju u jednom danu u svim gradovima i opštinama, i da su razdvojeni od predsedničkih i parlamentarnih najmanje dve godine.

Tanjug/Vladimir Sporčić

"Zašto se prošle godine taj deo opozicije nije setio, pa zahtevao to? Oni su odustali zbog nekih svojih razloga", rekao je i naveo da smo samo jednom imali ozbiljne lokalne izbore, i to 2004. godine.

Politikolog smatra da vlast ima problem sa Beogradom, i kaže da je i na prošlim izborima izgubila, ali da je tadašnja opozicija prihvatila da se formira vlast kakva se formirala. S druge strane, ističe da opozicija ima strah da li će motivisati birače da izađu na izbore "ako su im ti birači dvaput poklanjali poverenje, a oni nisu hteli, umeli, znali - to uopšte nije bitno građaninu - da formiraju vlast".

Da li će biti bojkota?

Na pitanje da li je bojkot izbora dobra opcija za opoziciju kaže da se on 2020. godine zalagao za tu ideju, i da je to tada bilo dobro rešenje.

"Da li to sada ima smisla, zaista ne znam. S obzirom da je na neki način opozicija tu ideju bojkota malo potrošila. Već 2022. godine, i pre nego što su započeti okrugli stolovi o pospešivanju izbornih uslova, deo opozicije je najavio da će izaći na izbore bez obzira da li će biti nekog pomaka. I nije bilo. Prošle godine je opozicija propustila da uradi jednu stvar koja je bila zaključak sa prethodnih okruglih stolova. A to je da će se taj vid dijaloga nastaviti uoči narednih izbora. Opozicija je tražila izbore, i nikakvog dijaloga o pospešivanju uslova nije bilo pred prošle izbore", rekao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, jedino razumno za opoziciju je da izađe na jednoj listi, ali dodaje da do toga verovanto neće doći. Ponavlja da se na lokalnim izborima biraju ljudi koji će graditi ulicu, put i kanalizaciju, a da se ne birra neko ko će uvesti sankcije Rusiji.

"Ako opozicija želi da pobedi, mora da nastupi sa jedinstvenom listom u svim gradovima i opštinama i sa konkretnim programom, a ne da guta mamac takozvanog referenduma za i protiv Vučića", istakao je.