Hoće li ovi izbori biti demokratski i fer: Milivojević i Stojiljković u emisiji Euronews Centar

Istekao je rok za predaju izbornih lista i sada donekle znamo ko, gde i s kim izlazi na izbore. U petak se zatvara birački spisak, pa ćemo saznati koliko građana ima pravo glasa, ali videćemo kako se primenjuje pre neki dan izmenjeni zakon o biračkom spisku. I dok se opozicija raduje, jer su te izmene oni pripremili, padaju im liste u određenim opštinama, dok će se na glasačkom listiću pojaviti stranke sličnih naziva kao i opozicione. 

Iako bi lokalni izbori trebalo da zanimaju samo ljude na lokalu, oni su podignuti na nacionalni nivo, pa se u njih uključuju ne samo ministri, već i predsednik države. 

Da li će posle svih dijaloga i izmena zakona, ovi izbori biti više fer i demokratski u odnosu na prethodne, tema je emisije Euronews Centar u kojoj su gosti bili politikolog Cvjetin Milivojević i profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković.

Milivojević smatra da je opozicija propustila da postavi predstavnicima vlasti prave zahteve, jer su ova tri, kako kaže, bili previše blagi i "nisu naslonjeni na odluke ODIHR-a".

"ODIHR se nije ni bavio lokalnim, nego parlamentarnim izborima, pa je opozicija jednostavno mogla da zatraži i ponavljanje parlamentarnih izbora. A od te tri grupe zahteva koje je vlast u načelu prihvatila, ja nisam video da je bilo šta konkretno realizovano. Formirane su nekakve radne grupe ili komisije, izmenjena su dva zakona itd. I da bude sve paradoksalno, jedan od tih izmenjenih zakona ima retroaktivno dejstvo, što u principu pred svakim Ustavnim sudom može da padne, ako neko pokrene inicijativu. Recimo zabrana glasanja za ljude koji su pre 11 meseci promenili prebivalište. Kako može taj zakon retroaktivno da važi? To je kao da je neko namerno smislio nešto kao izlaznu varijantu. Ako ipak dođe, ne daj Bože, do pobede neke opcije, mi to možemo poništiti, jer deo građana s pravom će se žaliti", rekao je Milovojević. 

Euronews/Centar/Screenshot

Kaže da zahtevi opozicije nisu realizovani, jer RTS je i do sada ispunjavao misiju javnog servisa tokom izborne kampanje. 

"Tamo ste imali ravnopravnu minutažu učesnika svih izbornih lista koji su učesnici izbora. Problem je nešto drugo. Da li javni servis ispunjava svoju misiju kao javni servis? Šta je njegova misija? O tome govorimo. Gde su nacionalne frekvencije? I nacionalna frekvencija kao korisnik nacionalnog resursa, javnog resursa, takođe ima neka pravila i neke obaveze. Nije to samo stvar dobre volje gazde neke televizije koji ima nacionalnu frekvenciju", dodao je Milivojević. 

Osvrnuo se i na zahtev o spajanju lokalnih izbora. 

"Šta znači spajanje lokalnih izbora? Ako je spajanje trajno, onda lokalni izbori koji su održani pre toga, u decembru, moraju i oni biti sada raspisani. Ako se već razdvajaju ovaj put lokalni izbora od ovih velikih parlamentarnih i predsedničkih, to treba jednom za vijek i vijekova razlučiti. Srbija je jedina u okruženju i nema nijedne zemlje EU, gde se istovremeno održavaju predsednički i parlamentari izbori. Treću grupu zahteva neću ni da pominjem. Tu ne treba da se menja zakon o prebivalištu, dovoljno je da MUP radi svoj posao. Da biste se odjavili iz mesta A u mesto B, potrebno je da imate odjavu iz prethodnog mesta, odnosno prebivališta. Drukčije ne može", poručio je Milivojević.

Euronews/Centar/Screenshot

Stojiljković je ocenio da se javnost bavi nebitnim stvarima za ukupnu reformu izbornog sistema i izbornih uslova. 

Kaže da bi voleo da vidi izbore u kojima nijedna strana neće imati dominaciju nad poslovima, publicitetom, novcem i da to ne bude trka s jednim konjem unapred.

Prema njegovim rečima, ovaj režim je smislio odgovor na pitanje kako da dobije izbore pre njihovog raspisivanja i ništa ne rizikuje. 

"I to je praktično delovanje tri modela koji se 12 godina ponavljaju i malo je čudno što ih opozicija i svi mi, koji pripadamo toj grupi analitičara-istraživača, nismo više uočili. Prvo pravilo je - svaki put, posle svakih izbora, neko koje je zanoćio kao opozicionar, probudiće se u krilu vlasti. Ja sam mislio da je to stalo sa Šapićem, ali nije. Drugo pravilo je podeliti opoziciju i očito i da to sad deluje i naravno izbeći svaku vrstu pritiska kada se objedini kritičke rezerve tzv. Međunarodne zajednice, unutrašnji pritisak i nezadovoljstvo građana i jedinstvo opozicije. I uspešno to radi. Pravo pitanje je koliko to treba uslovi da budu loši, da se ja opredelim za loše rešenje kakvo je bojkot", rekao je Stojiljković.

Smatra da je necivilizovano kritikovati opoziciju koja igra igru pod kranje neravnopravnim uslovima. 

"Ima argumenata i za one koji su se odlučili za neučestvovanje, da ne kažem na bojkot, jer to bi značilo da nigde ne učestvuju, a učestvuju na mnogim mestima, u Beogradu ne učestvuju. Ozbiljnih pomaka nema, ali stvar je u tome koliko ćete vi uspeti da ubedite građane i javnost da trčite neravnopravnu trku i da obezbedite se od tih najstrašnijih oblika manipulacije", rekao je Stojiljković.

O fantomskim listama, da li je opozicija bila nespremna da formuliše svoje izborne liste ili Gradske izborne komisije dobro rade svoj posao, pogledajte u videu sa početka teksta.