25 godina "istorijske prilike": Šta EU zaista traži od Srbije?

Evrpski parlament (EP) usvojio je danas rezoluciju u kojoj se ocenjuje da Srbija, uprkos određenom onapretku u oblasti ekonomije, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka Evropskoj uniji, pre svega u oblasti vladavine prava, političkog dijaloga, borbe protiv korupcije, ali i postizanju sveobuhvatnog odnosa sa Kosovom, kao i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU.

Nataša Dragojlović, nekadašnja koordinatorka Nacionalnog konventa u Evropskoj uniji kaže da su poruke Tonina Picule iznete u izveštaju, zapravo iste one koje smo više puta čuli od njegovih prethodnika.

“Dakle, izveštaj Evropskog parlamenta je uvek više politički nego što je to izveštaj Evropske komisije koji je više tehnički i bavi se konkretnim ispunjavanjima konkretnih merila za otvaranje i zatvaranje poglavlja i uopšte napretkom ka članstvu u EU i sadrži konkretne ocene”, kaže ona u razgovoru za Euronews Srbija i nastavlja:

“Ovaj izveštaj Evropskog parlamenta je više politički i uzima u obzir više faktora nego što su to striktna tehnička pravila ili zadaci koji stoje na zemljama kandidatima kao obaveza i zbog toga je za čitanje uvek zanimljiviji ovaj koji izdaje Evropski parlament”

Kako kaže, o izveštaju Evropskog parlamenta se raspravlja, a u raspravi učestvuju različite političke grupacije u parlamentu koje imaju priliku da se izjasne.

“Proces izrade tog izveštaja je vrlo inkluzivan jer različiti akteri iz Srbije takođe mogu da dostave svoje priloge ili viđenja iz najšireg mogućeg spektra oblasti i zahvaljujući toj otvorenosti da se direktno od aktera na političkoj sceni zemlje kandidata dozvoli jedan takav input, ovaj izveštaj kao i svi ostali jeste realistična ocena onoga što se realno događa u Srbiji. Nije ništa što mi ne znamo, ništa novo, to je sveo no što vi i ja svakoga dana vidimo svojim očima - na ulici, u bolnici, po cenama u prodavnicama, u vazduhu koji dišemo ili pijaćoj vodi. To je minimum onoga oko čega možemo da se složimo sa Evropskom komisijom kada daje izveštaj, ili kada je u pitanju ovaj izveštaj sada - to su stvari koje su očigledne svakome bio on vlast, opozicija, običan građanin, mali privrednik ili diplomata u ovoj zemlji”, nastavlja Dragojlović.

Govoreći o tome da je Picula ipak u izveštaju pohvalio ekonomske parametre koje je Srbija postigla, Dragojlović kaže da su dve trećine pregovora sa EU trgovinski i tiču se ekonomije, ali da to nije sve što je potrebno.

“Šta treba EU? Jedna država koja je ekonomski konkurentna i koja može da izdrži konkurenciju unutar EU i čije privredne i trgovinske performanse moraju biti na maksimumu u trenutku pristupa. U to se mnogo ulaže. Možete biti demokratska zemlja sa slobodnim medijima i vladavinom prava, ali sa slabom privredom. Bilo je takvih slučajeva i EU za to uvek ima lek. Ponovila sam više puta da bez vladavine prava ni ekonomski uspesi i ekonomske performanse nisu održive na duge staze jer ako nemate pravnu sigurnost, vladavinu prava, institucije koje garantuju svima - od investitora i ponuđačima u procesu javnih nabavki do krajnjih potrošača, njihova prava onda ni ekonomske performanse nisu na duge staze”

Da dugoročni ekonomski uspesi nisu održivi bez vladavine prava Dragojlović naziva "očiglednom činjenicom". Ipak, kako kaže u izveštaju se pohvaljuje samo makroekonomija.

“Ovde takođe postoji inflacija, građani nisu zadovoljni standardom života, cene su znatno više nego u okruženju i nekim državama članicama EU i to je nešto što bi nas kao građane konkretno mogao da zanima. Kada bi Evropska komisija gledala samo te pozivine ekonomske performanse i kad bi to bilo jedino što je bitno za ulazak u EU i priključivanje jedinstvenom tržištu, ne bi bilo problema da se otvori Klaster 3, a on se već četiri godina ne otvara”

Rat izjavama

profimedia, Euronews

Apostrofiran je u izveštaju pad nadstrešnice u NS kao simbol korupcije uz opasku o jednoj složenoj političkoj realnosti u kojoj se trenutno nalazi Srbija. Zatim je izvestilac osudio tvrdnje da EU stoji iza protesta koji su organizovani u Srbiji. Međutim, Dragojlović kaže da “rat izjavama” na relaciji Beograda i Brisela služi samo u dnevnopolitičke svrhe, kao i da se te izjave eksploatišu dva-tri dana, a da problemi ostaju trajni.

“Ozbiljni ljudi sede u administracijama i ovde i tamo i to rešavaju. Posao političara je da se dobacuju izjavama, to bude zanimljivo, neprijatno, prijatno, do prve srdačne zvanične posete i sve se zaboravi, pa ne bih tome pridavala veliki značaj. Bitno je da zvanično i sa potrebnom dozom ozbiljnosti nije stiglo ni iz Brisela ni iz Beograda ništa radikalno u smislu da je naš put ka EU zatvoren”, dodaje.

Picula je u svom izveštaju naveo i šta je to što Srbija nije učinila, a na šta se obavezala u non-pejperu, a to je i da se izabere i novi savet REM-a, da se revidira birački spisak u skladu sa preporukama ODIHR-a i izmene medijski zakoni.

“Pitanje glasi zašto se u prethodnom postupku nije uradilo, ako je to u skladu sa procedurama. Da jeste, sada tog zahteva ne bi bilo. I ton tog izveštaja, i izjave koje je dala Marta Kos... Da je jedna stvar bila urađena kako valja i bez primedbi, sve bi bilo drugačjie", dodaje Dragojlović.

Kada je u pitanju usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije, svakako ne pomaže činjenica što je predsednik Srbije otputovao danas u Moskvu na proslavu Dana pobede. Međutim, pitanje jeste kakve će biti posledice?

“To će imati neke posledice, opet verbalne. Nisam sigurna da će doći do konkretnih sankcija zbog takvog poteza. Pretpostavljam da neće biti prijatno za uši onih koji smatraju da je predsednikova poseta Moskvi u ovom trenutku problem. Ali, postoji veliki broj građana u Srbiji koji smatraju da on tamo treba da bude i ja pretpostavljam da se on njima obraća, a da će se Evropska komisija i Evropski parlament obraćati svima nama - ne samo vladajućoj partiji i tom delu proruski orijentisanih građana”

Kako kaže, Vučićeva poseta Moskvi ne bi trebalo da bude iznenađenje ni za koga.

“Sudeći po svemu što Srbija radi prethodnih godina u smislu upornosti i izbegavanju da se Ruskoj Federaciji uvedu i konkretne sankcije i uskladi sa tim delom spoljnopolitičke orijentacije EU, nije ni do sada bilo posledica, pa ih ne očekujem ni ubuduće”

“Istorijska prilika” koja predugo traje

Nakon što je Marta Kos poručila srpskim zvaničnicima, ali i studentima sa kojima je razgovarala u Beogradu, da Srbija ima “istorijsku priliku” da se pridruži EU, Dragojlović kaže da se o toj “istorijskoj prilici” priča već četvrt veka.

“Nije sve do nas, ima nešto i do spremnosti EU koja je napravila niz pogrešnih poteza koji su otežali ne samo Srbiji, nego i drugim državama položaj i brzinu pristupanja. Bio je boljih vremena od ovih koja sada živimo, bilo je ubrzanih postupanja. I pre rata u Ukrajini i pre velike krize koja je pre desetak godina omela EU u daljim koracima priširenja i izbacila na površinu i nedostatak ozbiljnih strategija, sada se situacija usložila geopolitički"

Dragojlović kaže da EU pre svega sada traži svoju poziciju u svetu i vuče mnogo nedovršenih poslova sa sobom.

“Lakše bi joj bilo da su države Zapadnog Balkana davno integrisane, ovako su to nedovršeni poslovi čije repove vuče i Brisel. To ni slučajno ne treba da bude alibi za izostanak ključnih reformi, tipa da ne može da se izabere REM. Pa, može to je tako jednotavna procedura. I kao što mi ovde imamo procedure i zakone čak i ovakvi kakvi jesu - mada su 90 odsto i više usklađeni sa zakonima EU, kad bi se dosledno zakoni primenjivali ovo bi bila jedna divna država. Mi onda ne bismo imali gomilu ovih problema ili ovakvih ilustracija situacija u Srbiji kakve imamo danas”, zaključuje Dragojlović u izjavi za Euronews Srbija.