Tvrdnje o genocidu i političke tenzije sa Južnom Afrikom: Zašto Tramp daje azil belim Afrikanerima?

Ako ste iz Latinske Amerike i ilegalno ste u SAD-u, očekujte deportaciju ili čak da vas pošalju u zloglasni megazatvor. Ako ste pomagali američkom osoblju u Avganistanu, teško da ćete dobiti azil, jer američka administracija smatra da je ta zemlja sada bezbednija. Međutim, ako ste beli Južnoafrikanac, Trampova administracija smatra da ste izbeglica, pošto sada vi trpite genocid.

Tri decenije od ukidanja aparthejda, prvih 59 belih Južnoafrikanaca pristiglo je u Sjedinjene Američke Države u sklopu novog programa za preseljenje izbeglica. Donald Tramp je prethodno blokirao prijem migranata iz većeg dela sveta, ali je za Afrikanere ponudio prioritet kao žrtve rasne diskriminacije. 

Šta se tačno krije iza ovog drastičnog poteza?

Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa je u januaru ove godine usvojio Zakon o ekspropriaciji u javnom interesu bez naknade, koji podrazumeva smanjenje rasnih nejednakosti u vlasništvu nad zemljom, pošto su one ogromne nakon 30 godina od ukidanja aparthejda.

Belačka manjina drži 75 odsto zemljišta, dok crni Južnoafrikanci posjeduju samo  4 odsto, iako čine 80 odsto populacije. Tramp je uvođenje ovog zakona nazvao genocidom i u februaru je potpisao izvršenu naredbu kojem se ukida 400 miliona dolara američke finansijske pomoći za borbu protiv HIV-a,  s obzirom da Južna Afrika ima najviše zaraženih ovim virusom na svetu,  gde je svaki peti odrasli građanin zaražen. 

Zatim, Južnoafrički ambasador je u martu proglašen personom non grata u Vašingtonu,  a Beloj kući je takođe zasmetalo što je Pretorija pokrenula sudski postopak pred Međunarodnim sudom pravde gde se Izrael tereti za genocidu gazi. 

Reganova politka konstruktivne saradnje bez sankcija

Po pitanju istorijata odnosa ove dve zemlje, SAD su formalno osuđivale aparhejd od 1948. godine,  bele elite su viđene kao bedem protiv komunizma,  a američke kompanije su nesmetano poslovale sve to vreme. 

Reganova administracija je vodila politiku konstruktivne saradnje bez sankcija, ali je situacija kulminirala 1986. godine kada je Kongres uveo Zakon o seobuhatnim sankcijama protiv Južne Afrike. Regan je pokušao da stavi veto, međutim, Kongres ga je ponovno nadglasao, što predstavlja redak primer u istoriji političkog sistema Sjedinih američkih država. 

profimedia

Po pitanju perspektive odnosa ove dve zemlje,  ono što predstavlja problem je činjenica da ove godine u septembru ističe Zakon  o afričkom rastu i mogućnostima koje je Južna Afrika kao druga najveća afrička ekonomija  koristila u punom kapacitetu. 

Bela kuća je tokom Trampovog prvog mandata pretila izbacivanjem  zbog trgovinskih sporova oko američkog uvoza hrane,  a Bajdenova administracija je zamerala zajedničke vojne vežbe sa Rusijom i Kinom.  Predsednik Ramofosa najavioj e posetu sledeće nedelje Vašingtonu  gde će pokušati da reši sve brojnije probleme sa Belom kućom. 

Brkić: "Problem je u tome što je Donald Tramp pod velikim uticanjem Ilona Maska"

O ovoj temi za Euronews Srbija govorio je osnivač jedne od najvećih medijskih kuća u Južnoj Africi, "Daily Maverick", Branko Brkić, koji je rekao da je situacija drugačija od one kakvom je Tramp predstavljao.

"Prvo, da shvatimo da je Južna Afrika u kojoj je kriminal stvarno jako visok.  Da vam dam jedan primer: 26.000 ubistava je bilo u prošloj godini u Južnoj Africi, koja je zemlja od 65 miliona ljudi. Znači, prosek je oko 72 ubistva dnevno, što je, mislim, oko 40 i nešto ubistava na 100.000 ljudi. To je jedan od najvećih nivoa na svetu", navodi Brkić.

Euronews Srbija

Sagovornik smatra kako su brojke na terenu u suprotnosti sa tvrdnjama Donalda Trampa. 

"Kada Tramp govori o tome da su farmeri u Južnoj Africi, Afrikanari, žrtve genocida, to jednostavno nije istina. Svake godine najviše ima oko 80 ubistava farmera u Južnoj Africi, belih Afrikanera. Jednostavno, te brojke ne podržavaju bilo što što on govori", podvlači Brkić.

Govoreći o susretu između dvojice lidera, Brkić konstatuje kako postoji bojazane da će Ramafosa proći kao Zelenski u Ovalnom kabinetu ranije ove godine. 

"Problem je u tome što je Donald Tramp pod velikim uticanjem Ilona Maska, koji je južnoafrički građanin koji je rođen u Južnoj Africi i koji je napustio zemlju kad je imao 16 godina. Na nesreću, Ilon Mask ima svoje poslovne interese u Africi, i između ostalog pokušava da progura "Starlink" u južnoafrički svet, ali problem je u tome što ako hoćete da dođete iz inostranstva i da se bavite biznisom u Južnoj Africi, određena vrsta akcija u tom biznisu mora da se preuzme od strane lokalnih partnera", kaže Brkić.

Celo gostovanje pogledajte u video klipu na početku teksta