Emisija "Despot Stefan": Srbija na političkom raskršću - izbori kao rešenje ili produživanje krize?

Srbija se već šest meseci nalazi usred političke krize, izazvane studentskim blokadama i protestima širom zemlje. Ova situacija nameće pitanje o tome da li su prevremeni izbori efikasan način za rešavanje trenutnog nezadovoljstva i postizanje stabilnosti. U emisiji "Despot Stefan", politički analitičari Despot Kovačević i Stefan Surlić razmatraju potencijalne ishode izbora kao rešenje za ovaj problem.

Oba sagovornika su se složila da su izbori legitiman i demokratski način za prevazilaženje trenutne krize.

"Mislim da sa izborima postoji veća šansa da dođe do smanjenja krize i nestajanja možda krize, nego da se izbori uopšte ne održe u nekom kratkom vremenskom periodu", istakao je Surlić i naglasio da su izbori način da se proveri legitimitet vlasti, posebno nakon šest meseci studentskih protesta i blokada.

Despot Kovačević je podržao ovaj stav, navodeći da su izbori "verovatno jedini demokratski pravi put da se dođe do rešenja". Međutim, on je postavio pitanje kakvo bi to rešenje bilo i šta bi ono moglo značiti za Srbiju. Kovačević je takođe ukazao na potrebu da se razmotri ne samo aktuelna kriza, već i dugogodišnji problemi u srpskom društvu.

Tajming izbora i politička kalkulacija

Sagovornici su se osvrnuli na pitanje optimalnog vremena za održavanje izbora. Surlić je izrazio mišljenje da bi bilo "blagotvorno da se izbori održe što pre", upozoravajući da prolongiranje termina produžava krizu i stvara "društveno-politički vakuum".

"Verujem da je i za vlast, i za druge aktere ključno da izbori budu u kratkom vremenskom periodu, jer bi to resetovalo odnose", dodao je Surlić.

Kovačević je primetio da vlast "licitira sa datumom" izbora, pokušavajući da proceni najpovoljniji trenutak za njihovo održavanje. On je kritikovao nedostatak jasnog stava vlasti po pitanju izbora, navodeći da se pominju različiti vremenski okviri, od godinu i po dana do ranijeg termina. 

"Neka je strateška igrica, ne vidim put ka izlasku iz krize, kamoli u izborima", zaključio je Kovačević.

Studentski zahtevi i politička artikulacija

Euronews Srbija

Diskusija se dotakla i evolucije studentskog pokreta, od društvenih zahteva ka političkoj artikulaciji.

"Studenti su krenuli sa jednim društvenim zahtevom u smislu želimo reakciju institucija, onda su došli do zaključka da institucije nisu na valjan način odgovorile na njihove zahteve i smatraju da je onda iz društvenog jedino moguće ući u političko polje", istakao je Surlić.

Kovačević je branio tajming studentskog zahteva za izborima, ističući da studenti nisu zakasnili sa ovim predlogom. On je pohvalio njihov pristup: 

"Studenti su na prilično častan, na prilično pošten, građanski način nastupili tako što su rekli naši zahtevi koje smo postavili nisu ispunjeni", rekao je i dodao da su studenti logično zaključili da aktuelne vlasti neće ispuniti njihove zahteve, te su stoga zatražili izbore kako bi građani mogli da odluče o budućem pravcu zemlje.

Stefan Surlić ističe da vlastima odgovara održavanje izbora jer time pokazuju doslednost.

"Oni su četiri puta od 2013. organizovali prevremene izbore i nije neki sad bio dubinski razlog. Uvek su to definisali kao potrebu za dodatnim legitimitetom", navodi Surlić. Međutim, on dodaje da bi brzo održavanje izbora značilo rekordno kratak mandat trenutne vlade.

Surlić takođe napominje da je nedavno formiran pokret koji je ušao u vladu bez izbornog legitimiteta, pa bi izbori mogli biti prilika da provere svoju podršku među građanima. On zaključuje da odlaganje izbora znači i prolongiranje društvene krize.

Studenti - distanca od političkih aktera

Euronews Srbija

Analitičari ističu da studenti održavaju distancu i od vlasti i od opozicije. 

"Oni su se do sada trudili da pokažu da nisu ni vlast ni opozicija, da bez obzira što su dozvoljavali da ih opozicija podrži i sada govore mi ne želimo na našoj listi funkcionere, ali nismo protiv onih koji su obični članovi stranaka", objasdnio je Surlić.

Kovačević dodaje da studenti ne odbijaju podršku nevladinih organizacija, sindikata ili političkih partija, ali se ograđuju od njihovog direktnog delovanja. On naglašava važnu činjenicu da studenti neće biti deo eventualne izborne liste: 

"Oni će samo formirati listu, podržati kandidate, ali iako se to zove formalno studentska lista, ona faktički nije sačinjena od studenata"

Opozicija - u nezavidnoj poziciji

Euronews Srbija

Prema mišljenju analitičara, opozicija se nalazi u najtežoj poziciji u ovom trouglu odnosa. Surlić objašnjava:

"Opozicija može biti najveći gubitnik. A gubitnik u smislu, ako gledamo ovako tehnički i politički, oni su sada u jednoj nezavidnoj poziciji da njihovo biračko telo očekuje da podrže studentsku listu"

Kovačević ističe da opozicija nije protiv studenata, već da se radi o različitim strategijama. On naglašava važnost razumevanja pozicije opozicionih partija.

"One su u poziciji da su dugo napadane, da su u jednom teškom periodu, da su imali bojkote izbora, da su imali neslaganja"

Obojica analitičara se slažu da opozicija mora imati aktivnu ulogu u izbornom procesu. 

"Opozicija je sastavni deo demokratskih procesa. Kao što je vlast i vladajuće partije, tako i opozicija", zaključuje Kovačević dodajući da je ključna poruka da "studenti ne mogu sami, mnogo su učinili da dođe do buđenja svesti i mobilizacije, ali ne mogu sami dovesti do promena".

Kompletnu emisiju "Despot Stefan" pogledajte u video prilogu na početku teksta.