Drecun: Poseta Kalas Prištini ništa nije donela, teror nad Srbima sve brutalniji

Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun izjavio je da poseta KiM visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas u praktičnom smislu nije donela ništa, pošto je dan posle njenog boravka u Prištini tzv. kosovska policija napala srpskog maturanta. 

Drecun je za RTS, komentarišući jučerašnji napad pripadnika tzv. kosovske policije na maturanta srpske nacionalnosti u severnom delu Kosovske Mitrovice, rekao da je u svom teroru koji sprovode pripadnici prištinskih institucija, posebno od povratka Aljbina Kurtija na vlast, najbrutalniji onaj nad srpskom decom.

"Apsolutno je neprihvatljivo i nepodnošljivo za same Srbe, roditelje - da im se deca fizički ugrožavaju. Srpska deca se hapse, privode, tuku ih, pucaju na njih, zbog toga što su Srbi i neće da se odreknu svog jezika i pravoslavne vere. Tuku ih zbog toga što nose srpske zastave, pokazuju srpske simbole", istakao je Drecun.

Komentarišući to što je do napada došlo za vreme posete visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas Kosovskoj Mitrovici i Prištini, Drecun je naveo da i to pokazuje koliko Priština u praksi ne poštuje vrednosti na kojima EU insistira.

"Kaja Kalas je bila tu, a Kurti iz dana u dan povećava teror. Priča se o dijalogu i demokratiji na Kosovu i Metohiji, o deeskalaciji situacije, a sve to odmah padne u vodu dan posle njenog dolaska i brutalno napadnu srpskog dečaka koji je proslavljao završetak školovanja", naglasio je Drecun.

Kako kaže, smeta mu i osvrtanje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost na akcije kosovske policije i vlasti prema gašenju srpskih institucija AP KiM.

"Kalas kaže da bi sa tim trebalo da se prestane, ali ne ističe da bi to u potpunosti trebalo da se zaustavi – da se vratimo na prethodno stanje", naglasio je Drecun i dodao  da mu se čini da Kalas na početku mandata pokušava da pokaže povećano interesovanje za region u kojem se za EU nalaze dva važna pitanja – Republika Srpska i Kosovo i Metohija, kroz Dejtonski i Ohridski sporazum.

Zajednica srpskih opština korak je koji bi vodio ka smirivanju situacije u južnoj pokrajini, smatra Drecun i dodaje da Ohridski sporazum u slučaju AP KiM ne može da se realizuje u svim svojim tačkama, na čemu je, kako navodi, Kaja Kalas insistirala.

"Od Zajednice srpskih opština, na čemu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prioritetno ukazao kada je razgovarao sa Kajom Kalas u Beogradu, sada imamo zahtev Prištine da Beograd suštinski prizna lažnu državu Kosovo. Odjednom imamo francusko-nemačke predloge za pitanja BiH i Kosova, u kojima vidimo pokušaj da se potpuno preokrene situacija", ukazao je Drecun.

Prema njegovim rečima, formiranje ZSO bio bi izuzetno važan korak u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.

"To bi Srbima na KiM omogućilo da – sa izvršnim nadležnostima koje bi Zajednica imala – uređuju svoj život i olakšaju svoju poziciju. Očigledno je da na Zapadu nema volje za njenim formiranjem. Videćemo kako će se prema tome odnositi nova američka administracija pod predsednikom Donaldom Trampom. ZSO bi trebalo da bude važan korak u stabilizaciji situacije na KiM. Do tada, vidimo kako raste Kurtijev teror prema Srbima", kazao je Drecun.

Kako je istakao, aktuelna društveno-politička situacija na AP Kosovu i Metohiji može se predstaviti i kao svojevrsna "politička igrarija Aljbina Kurtija", aludirajući na činjenicu da parlament nije konstituisan ni iz dvadesetog pokušaja.

"Kurti kaže da bi opozicija trebalo da proveri da li on ima većinu za formiranje izvršne vlasti. To znači da bi opozicija trebalo da prihvati njegovu kandidatkinju za predsednicu parlamenta, pa će se onda uveriti da Kurti navodno ima većinu. Nejasna je situacija. Ako imaš većinu za formiranje izvršne vlasti, zašto nemaš tu istu većinu za predsednicu parlamenta i tražiš tajno glasanje", kaže Drecun.

Pretpostavlja da je ideja u tome da Kurti računa na pojedine glasove iz redova opozicije ukoliko bude tajnog glasanja.

"Ide na plan iscrpljivanja opozicije i rastezanja situacije, kako bi nekog iz opozicije privoleo da pređe na njegovu stranu pod pretnjom novih izbora. Sa druge strane, kod opozicije je situacija takođe nejasna. Ako se ona ne promeni, moraće da se ide na nove vanredne izbore", smatra Drecun.