Odbor za evropske integracije prihvatio predlog Zakona o elektronskim medijima
Komentari
03/06/2025
-16:10
Skupštinski Odbor za evropske integracije prihvatio je danas izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima, a na sednici se razmatraju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oglašavanju, kao i Predlog zakona o zaštiti vazduha.
Predstavljajući predlog Zakona o elektronskim medijima, pomoćnik ministra za elektronske komunikacije i poštanske usluge Katarina Tomašević je kazala da zakonske izmene nisu suštinske i da nisu zahtevale javnu raspravu, kao i da se uglavnom tiču sugestija Evropske komisije.
Tomašević je podsetila da je 2023. godine donet Zakon o elektronskim medijima koji je, kako je istakla, u potpunosti usaglašen sa Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama i sa svim preporukama iz Medijske strategije, a koji je usvojen na poslednjoj sednici pred raspuštanje skupštine zbog izbora te godine.
"Nismo bili u mogućnosti da usvojimo neke izmene i predloge koje je Evropska komisija tada sugerisala, čak nam se činilo da ti predlozi nisu od suštinskog značaja", rekla je Tomašević.
REM bio jedna od tema sednice
Kako je rekla, jedna od ključnih izmena se odnosi na član 6 Zakona o elektronskim medijima u kojem se kaže da je za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti REM odgovaran Narodnoj skupštini, a da je EK imala dilemu da li je ta odredba dovoljno precizna, odnosno da li na dobar način razgraničava nadležnost Narodne skupštine u odnosu na regulatorno telo i na Savet REM-a.
Tomašević je kazala da, iako je u pojedinim odredbama zakona tačno precizirano kada se meša Narodna skupština u rad Saveta, iz EK insistirali da se to sve stavi u jedan član.
"Tako da smo izmenili taj član koji glasi da ne dovodeći u pitanje institucionalnu nezavisnost i finansijsku samostalnost za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, regulatorno telo odgovora Narodnoj skupštini isključivo u skladu sa odredbama ovog zakona, u članovima koji definišu izbor i razrešćenje članova Saveta REM-a, davanje saglasnosti na statut i finansijski plan REM-a, razmatranje godišnjih izveštaja o radu...", rekla je Tomašević.
Povezane vesti
Poslanica Srbija centra (SRCE) Tijana Perić Diligenski konstatovala je da su izmene i dopune napisane tačno i stručno uz ocenu da se novi zakon ne razlikuje mnogo od prethodnog i da pripada setu medijskih zakona koji su preduslov za otvaranje Klastera 3.
Ona je kazala da je najveći problem kako sankcionisati govor mržnje u medijima koji je, kako je rekla, sveprisutan i koji se sa medijskog prostora prenosi i na društvo. Poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma je kazao da je motivacija za, kako je naveo, brzinsko menjanje medijskih zakona da se "umilostivi" Europska unija jer je, kako kaže, obećano da će doći do izmena medijskih zakona.
Poslanik SNS Zdravko Mladenović upitao je po čijim će zakonima odgovarati prekogranične televizije koje emituju program u Srbiji, a koje, kako kaže, ne podležu nadležnostima REM-a.
On je kazao da se najveći stepen mržnje i neistinitih informacija emituje sa televizija N1 i Nova S koje, kako kaže, godinama sprovode satanizaciju i dehumanizaciju svih građana, a pre svega predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegove porodice.
Odbor je prihvatio i izmene i dopune Zakona o oglašavanju koje, kako su istakli predstavnici Ministarstva za unutrašnju i spoljnu trgovinu, imaju za cilj usklađivanje i preciziranje važećih odredbi sa postojećim evropskim zakonodavstvom.
Državni sektetar u Ministarstvu Luka Stojanović rekao je da su u cilju zaštite javnog zdravlja i osetljivih grupa, poput maloletnika, napravljene izmene zakona u delu koji se odnosi na oglašavanje svih pića sa sadržajem alkohola i da su uvedena pravila oglašavanja na mestu pružanja ugostiteljskih usluga kako bi se oglašavanje alkohola uskladilo sa savremenim standardima i zahtevima društva.
On je kazao i da su uvedena ograničenja u oglašavanju igara na sreću čime se, kako je rekao, pokazuje briga o njihovom negativnom uticaju na zajednicu i želja da se umanje štetni efekti po društvo.
Povezane vesti
Predstavnici opozicije su naveli da je dobro što se krenulo sa ograničavanjem reklama igara na sreću i alkohola, ali smatraju da efekat zakona neće imati željeni cilj budući da je omogućeno reklamiranje za vreme prenosa sportskih događaja, što, kako su naveli, često gledaju deca i maloletnici.
Takođe, izneta je primedba da nije precizno definisan pojam ''alkoholno piće'' i da li se zakon odnosi na reklamiranje proizvoda kao što je kefir koji sadrži minimalne količine alkohola, ali se ne smatra alkoholnim pićem.
Na sednici predlog Zakona o zaštiti vazduha
Na sednici je predstavljen i predlog Zakona o zaštiti vazduha koji predviđa dve kategorije vazduha, umesto dosadašnjih tri, uz pojašnjenje da su izbačene tolerantne vrednosti.
Kada je reč o merama za poboljšanje kvaliteta vazduha emisije iz malih, srednjih i velikih postrojenja za sagorevanje, predviđeno je uvođenje registra srednjih postrojenja, koji će voditi Agencija za zaštitu životne sredine.
Poslanica Perić Diligenski je kazala da je zakon studiozno napisan, ali da se njime u dovoljnoj meri ne radi na uzrocima zagađenja, odnosno da nema mehanizama kako da se otklone uzroci zagađenja iz termoelektrana i saobraćaja.
Ona je kazala da prilikom izrade zakona struka nije konsultovana u dovoljnoj meri, kao i da nedostaju biološke mere koje podrazumevaju pošumljavanje, odnosno povećanje zelenih površina.
Komentari (0)