Dodik u emisiji Direktno sa Minjom Miletić: Ja sam ustavobranitelj u BiH, želim da sačuvam prava Srpske i srpskog naroda

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da je njegov cilj da sačuva stečena prava Republike Srpske i srpskog naroda iz Dejtonskog sporazuma. Gostujući u specijalnom izdanju emisije Direktno sa Minjom Miletić, on je istakao da nije protiv ostanka u Bosni i Hercegovini sa pravima koja proizilaze iz teksta Dejtonskog sproazuma i poručio da je protiv nametanja odluka. Dodik je govorio o aktualnoj situaciji u Bosni i Hercegovini, o tome da li misli da će ponovo biti pokušaja njegovog hapšenje, da li će se pojaviti na sudu sledećeg četvrtka, ali je analizirao i šta može da se očekuje od nove američke administracije. Kako je poručio, važno je to što je Donald Tramp nekoliko puta rekao da Amerika neće da se meša u unutrašnje stvari drugih država i nasija. Kada je reč o Srbiji, napomenuo je da je Republika Srpska zainteresovana za sve što se dešava.

Gospodine Dodik, nekako, uvek kada napustite Republiku Srpsku, pogotovo u poslednje vreme, nekako to postaje medijska senzacija. Svi se pitaju kako ste prešli granicu, kako to izgleda. Vi ste štićena ličnost. Kako izgledaju procedure kad ste vi u pitanju?

- To je jedna bezvezna situacija u kojoj se instrumentalizuje tzv. parvosuđe koje nema ustavnu osnovu. U ustavu nije predviđeno da Bosna i Hercegovina ima sud koji su pre dvadesetak godina nametali visoki predstavnici, a onda dorađivali i dopisivali. Danas se to pretvorilo u jednog političkog monstruma koji se obračunava sa svim političkim neistomišljenicima. Ja nisam prvi, ali verovatn ojesam najvidljiviji u tom nekom pogledu. I zato je to tako. Cenim da je to u suštinijedan obračun muslimana sa nama Srbima, jer su, recimo, svi u tom postupku koji sam ja imao bili muslimani. 

Dakle, dođe neki Šmit koji treba da bude imenovan u Savetu bezbednosti. Ja mu kažem da nije imenovan, što je činjenica i to nije teško proveriti. Dve stalne članice SB UN kažu da ne žele da ga slušaju i napuste sednicu kad on nešto govori, jer je on volja zapadne moći. Ja mu kažem da on nije legalan i da bi trebalo prvo da donese imenovanje iz Njujorka. A on kaže: ko ne poštuje visokog predstavnika ide u zatvor. I na bazi toga on dopisuje neki zaon, a nema pravo na to. Muslimani to uzmu u svoje ruke i onda procesuiraju - tužilac muslima, sudija za prethodni postupak musliman, dvoje sudija koji su odlučivali u procesu su muslimani, i to ratni ljudi. Oni koji su u vreme rata bili veoma viđeni u vojsci Alije Izetbegovića. 

Da li se vi ovde osećate bezbedno? Kad kažem ovde, mislim na Beograd. A kolikos e posle neuspešnog pokušaja hapšenja osećate bezbedni u Bosni i Hercegovini? Ili se tamo osećate bezbedni možda samo u nekim njenim delovima?

- Osećam se veoma sigurno u Republici Srpskoj, u Srbiji i mnogim drugim zemljama - Rusiji i Mađarskoj gde ću već danas boraviti. Osećam se veoma sigurno, nema nijednog razloga da tako ne bude. Narvno, ne idem u Sarajevo i ne mislim da sam na nekom gubitku. Niko nije na dobitnu kad ode u Sarajevo. To samo postoje neki zabludni ovde u Beogradu koji misle da je neka romantika još uvek. Tamo živi jedan muslimanski totalitarizam koji je isključivo vezan za to: da li je me poštuješ ili ne poštuješ. Ako poštuješ, onda te tapšu po ramenima. Ako imaš svoj stav, onda si neprijatelj. 

Euronews Srbija

Utisak je da često boravite u Moskvi. Sada zli jezici kažu da tamo tražite utičište i sigurnost od hapšenja. Šta kažete na to?

- Kažem da se desilo nekoliko događaja koji su se nekako koncentrisali. Prvo je bio naš redovni prolećni sastanak koj iimam s Putinom: To se desilo u aprilu. Nakon 20 dana bila je parada na koju sam gotovo redovno pozivan i odlazim. Smatram da je baš ove godine i ovaj put trebalo biti tamo. Imao sam priliku da budem počasni gost međunarodne konferencije o bezbednosti na kojoj su učestvovali ministri i direktori iz 106 država sveta i 126 delegacija. Video sam tamo i neke predstavnike Amerike, zapadnih zemalja, oni nisu naravno slikani. Bezbednost je nedeljiva, i ona je nešto što svakoga interesuje, pogotovo u današnje vreme. Tako da je to koncentrisano.

Što se tiče mog boravka, volim da boravim u Moskvi. To je moćan grad. Sređen, uredan, miran. Ali niti imam nameru da svoj život tam organizujem, niti bilo šta imam tamo, pošto se i to nešto spekuliše. U svakom slučaju, kad god budem imao priliku da se sretnem s prvim ljudima Ruske Federacije, ja ću biti tamo. Kao što ću biti i u drugim zemljama, kao što sam bio u Izraelu, kao što ću biti i u nekim drugim zemljama. 

"Bosna i Hercegovina nije nikakva država"

Dvadeset trećeg aprila u Istočnom Sarajevu su službenici SIPA pokušali da vam daju nalog za hapšenje, pa su ih sprečili u pripadnici MUP-a Republike Srpske. Sada su pojedinci u Sarajevu rekli da u tome vide poraz države. Potvrdili su vaše tvrdnje da Bosna i Hercegovina nije suverena teritorija. Mislite li da će ponovo biti pokušaja, s obzirom da su procene da će biti visok rizik ako bi se tako nešto desilo?

- Bosna i Hercegovina nije nikakva država. Ona je sklepana voljom nekih neoliberala toga vremena koji nisu uvažavali realnost. Zato, kada danas Tramp kaže da moramo uvažiti realnost, mi vidimo u tome šansu. Drugo, SIPA nije predviđena ustavom Bosne i Hercegovine. SIPA je nametnuta od strane međunarodne uprave toj suverenoj Bosni, kako oni vole da govore. Lažu sami sebe. Ako je suverena, kako može da dođe stranac koji kaže: ja sada namećem propise i ovako će biti. Kakva je to suverenost? Pa to ne možete da objasnite ni mom unuku koji sad ide u prvi razred osnovne škole, a kamoli nekom ozbiljnom čoveku. 

Ali ono to prihvataju. Ono što je korist muslimanima u Sarajevu oni će uvek prihvatiti i samo i isključivo ako bude na štetu najviše Srba, a naravno i Hrvata u Bosni i Hercegovini. Dakle, oni su tu došli nešto da karikiraju. Dva od ta tri su veoma sporni sa stanovišta učešća u ratu

Ima dokaza o njihovom učešću u ratnim zločinima nad Srbima, pa čak i nad Hrvatima. Pošto su oni ta vrsta politike i priče, znali su oni da ne mogu da uđu ni da dođu, ali su hteli da pokažu nešto. Ili su hteli da svojoj čaršijskoj raji pokažu da su bili. Mi onda nismo mogli dalje od ulice. 

I šta sad? Mislite li da će ponovo biti pokušaja? 

- Mislim da to nije neki problem, Nas to ne zanima. Za nas u Republici Srpskoj ne postoji SIPA. Ona je svedena na minimalne operacije i sve će više biti svedena na to. Tražimo ustavnu osnovu za njeno postojanje. Ako nema ustavne osnove, onda ne postojite. 

Austrijski "Standard" je pisao o tome da može možda da asistira EUFOR. Koliko bi takve stvari prouzrokovale sukobe u Bosni i Hercegovini?

- Nema tu elemenata za sukobe. Naravno da ih ovi stranci mogu izazvati, to nije sporno. Između muslimana, Hrvata i Srba nema šanse. Mi smo razgraničeni. Neko je u Dejtonu, šta god ko pričao, rekao: "Entitetska granica je ovuda". I tačno se zna. Kad izađete iz Doboja, nekih par kilometara, ulazite u Federaciju. Vi tačno znate. Imate zastavu Republike Srpske, imate tablu "Dobrodošli u Republiku Srpsku". Imate zastavu Bosne i Hercegovine sa druge strane. Jedna slobodna granica u kojoj samo nema graničnih kontrola. Sve drugo je jasno. Na prostoru i teritoriji Republike Srpske primenjuje se zakonodavstvo Republike. Na prostoru Federacije primenjuje se zakonodavstvo Federacije. 

A EUFOR, neko misli da je to njihova prćija. I da Sarajevo i ti razni novinari mogu da prizivaju. Mi znamo imena tih ljudi koji su ratno lobirani itd. Taj Standard i bečki Kurir, CNN. U Njujorku, u ovome Tajmu je bila glava koja je bila odsečena, i kaže se kako su Srbi odsekli tu glavu. To je bilo negde 1994. godine. A onda se ispostavilo, pošto su uradili identifikaciju, da je to glava Srbina koju su odsekli mudžahedini.

Dakle, Orvelova priča kako je laž istina, a istina laž, danas je očigledno na najvišem nivou.

Mogu oni svašta da urade, ja im ne bih preporučivao. Nisu oni svemogući, nisu Marsovci. Znači, oni su neki živi ljudi i imaju neku organizaciju. Oni su prvo išli da razoružaju sve nas, pa su ukinuli vojsku Republici Srpskoj, pa su pokušali da sistemima kontrole policije razoružaju policiju. Pa smo mi egzistirali u jadnim i bednim okolnostima da jedna puška može na deset policajaca. Pa sam ja to prekinuo i rekao da ne može. Onda su rekli da Dodik ne valja zato što ja hoću da Republika Srpska ima svoje ingerencije kako je predviđeno ustavom. A oni kažu da mi ne možemo da budemo naoružani. A muslimani mogu da budu? 

Ja sam to prekinuo. Možete da vidite kada imamo paradu za Dan republike. To je možda skromno, ali je za nas veliko. Veliki naš iskorak. Mi smo tamo razoružani. Naši svi ljudi i stručnjaci za bezbednost su pohapšeni i presuđeno im je. Ja sam jedini koji je bio u parlamentu od 1991. godine do danas u politici. 

Euronews Srbija

Šta se dešava sa vašom najavom o formiranju granične policije? Jeste li odustali?

- Niko nije odustao. NIsam euforičan i razumem da je to stvar i konteksta. Polako, mi smo pripremili zakon, sve evidentiramo. Na kraju krajeva, reći ću vam, od 1995. do 2006. godine mi smo imali graničnu policiju, jer je to predviđeno Dejtonskim sporazumom. A onda je međunarodni faktor silom nametnuo silom priču o jedinstvenoj graničnoj policiji i porezima. 

Šta ako neko kaže da vi sad silom hoćete da je vratite?

- Oni to kažu da ja rušim ustav, a u ustavu piše da mi imamo graničnu policiju. Ustav piše da Republika Srpska ima vojsku, a ustav ne piše da BiH ima vojsku. Stvarnost je da Republika Srpska nema vojsku, a da BiH ima, iako Ustav ne piše. BiH se najbolje može oslikati onom Andrićevom koja kaže "kad uđete u BiH prestaje logika". I to svaki dan navodite, u svemu čemu god hoćete, pogotovo u ovim političkim odnosima.

Ali onda bi neko rekao sada da bi to moglo odvesti Banjaluku u izolaciju? Da bi se građanima onemogućio prelazak preko granice. Ko bi onda izdavao pasoše i dokumenta?

- Kada je došlo do krize u bivšoj Jugoslaviji, svi smo ta pitanja postavljali i za Hrvatsku, Sloveniju i mnoge druge, pa evo vidite kako to danas izgleda. Dakle, danas je sigurno drugačija situacija nego što je bilo samo pre par meseci za vreme Bajdenove administracije i nešto je lakše i za Republiku Srpsku. Republika Srpska nikada nije skinuta sa nekog oblika sankcija. Tokom svih godina mi smo veoma, veoma teško prolazili. Bio nam je stalno zabranjen izlazak na međunarodno tržište kapitala. Mi smo izašli jednom na londonsku berzu, jednom na bečku berzu i tamo smo emitovali neke obveznice koje su kupili klijenti na tim berzama.

Imao sam priliku pre možda godinu dana, ne znam kako se desilo, bio sam u Beču na nekom sastanku, prišao mi čovek, kaže, došao sam da pozdravim čoveka koji obezbeđuje da se redovno vraćaju naši anuiteti. Problem koji mi tamo imamo je činjenica da se Republika Srpska pokazuje uspešnom, oni žele da je pokažu neuspešnom, a onda ako si neuspešan, onda to moraš da menjaš. Kada si uspešan i održiv, a mi smo jedini održivi deo Bosne i Hercegovine, da nema ovih stranaca, oni se ne bi održali. Čim izađu stranci, Bosna i Hercegovina će se raspasti. I to je to. Nije to vezano za Milorada Dodika i samo za njegovo delovanje. To je stvar odnosa unutra. To je patološki više nepodnošljiv odnos.

A možda stranci neće dozvoliti da se Bosna i Hercegovina raspadne?

- Ja se sećam da je u aprilu ili martu 1991. godine ovde bio državni sekretar u SIV-u kod Ante Markovića i rekao da Amerika stoji iza Jugoslavije. A nakon tri meseca se Hrvatska odvojila. Pustite priče. Ovo je nerealno, sve više ljudi shvata i zna da je to bio samo hir jer nije bilo logično u uslovima kada se raspala Jugoslavija, gde su dominantni narodi bili Srbi, hrvati i muslimani, in isu mogli zajedno na nivou Jugoslavije, onda je neko rekao - e sad ćete u toj maloj Jugoslaviji da se patite. Sve ovo vreme mi se patimo. I muslimani se pate, nisu ni oni u sjajnoj situaciji. Oni su vođeni od stranaca. Njima podmeću priče. 

Pre tri dana, premijer Britanije kaže: Nadam se da je došlo vreme da realizujem svoj program vraćanja migranata na prostor BiH i Srbije. A ko si ti? E Milorad Dodik kaže da neće to proći. Onda kažu da nisam dobar za saradnju. Možeš da se siliš jer si velika sila, da radiš šta hoćeš. ali ja smatram da je povratak tih migranata i delikvenata veoma rizičan. Nije važno koje su vere. Veoma je rizično za bezbednost. 

Molim vas, ako ikad budete imali priliku da komunicirate sa ljudima iz Bihaća, tamo su muslimani. Sarajevo je htelo da odmakne te kampove što dalje od sebe, a mi u Republici Srpskoj nismo dali. Oni su ih stavili u Bihać. Četrdeset odsto domicilnih ljudi je napustilo Bihać zbog torture koju su tada migranti činili nad njima. 

"Ne možete da nađete nijednu moju ratohuškačku aktivnost ili izjavu"

Hajde da se vratimo na ono što vas čeka sledećeg četvrtka. Hoćete li se pojaviti na sednici apelacionog veća? 

- Neću se pojaviti, ja se nisam ni žalio. Naš parlament je zabranio delovanje i rad suda jer je i on neustavan. 

Euronews Srbija

Posle te prvostepene presude situacija između dva entiteta se prilično zaoštrila. Šta vi radite ako se potvrdi ili poništi odluka?

- Što se mene tiče, ja je ne prihvatam i ona je za mene ništavna. Ponašaću se shodno okolnostima i nekoj od tih odluka. Želim da uspostavimo komunikaciju i mir i da održavamo mir. Pre godinu dana glavni ratohuškač po njima je bio Milorad Dodik. Onda se ništa nije desilo. Ne možete da nađete nijednu moju aktivnost te vrste i nijednu izjavu te vrste. A s druge strane ste čuli Bećirovića i Konakovića koji malo, malo, pa prete nekim ratom.

Kada kažete da ćete se ponašati u skladu sa okolnostima, šta to znači?

- To su njihove odluke, neka oni to koriste za sebe. neka preduzimaju šta hoće. Mislim da će na tome samo pokazati da će Bosna i Hercegovina propasti. Ja tamo nisam išao da mi sude zato što sam opljačkao banku, ili napravio saobraćajni prekršaj sa smrtnim ishodom. nego sam išao, zato što sam potpisao kao predsednik Republike Srpske ukaz na osnovu nametnute oluke Šmita. 

To je važno, mnogi ljudi to zanemaruju i kažu da sam u sudskom procesu. Ali kakvom sudskom procesu? Šta vi mislite, da neko dođe sa strane i kaže: ako me ne poštuješ kriv si. I zato ja idem na sud. Da li vi na to pristajete u svojoj zemlji? Sve sam pitao zapadnjake.  

 I šta oni kažu?

- Kažu da je to nedopustivo i nemoguće. Kažem im da se sami upoznaju sa situacijom. Kad se upoznaju, onda ćute. I onda: "Izolujte Dodika da mu ne moramo objašnjavati". Sva priča je u tome. 

I opozicija kaže da bi trebalo da podnesete ostavku i da dovodite u pitanje status Republike Srpske. 

- Da ja ne radim ovo što radim status Republike Srpske bi zaista bio neupitan, ona ne bi ni postojala. Sećam se vremena kada su pokušali da nam zadaju završni udarac. To je reforma policije kada su hteli to da prenesu na Sarajevo. Onda Republika Srpska ne bi imala ništa od državnih elemenata i bila bi prazna ljuštura. Milorad Dodik to nije dozvolio.

Američki ambasador tog vremena mi je rekao na jednom dugom sastanku koji je trajao 40 sati besprekidno, nakon što smo 40 sati proveli u jednoj prostoriji, počeo je da udara šakom o sto i kaže: "Onaj ko ne prihvata reformu policije, kako su oni to tada predvideli, a jedini ja neću, jer je opozicija govorila ako Dodik prihvati i mi ćemo, tako da sam samo bio izložen još većem pritisku, onaj ko ne prihvati, on će se suočiti sa snagom SAD".

To me je razbudilo. Inače ne podnosim pretnje kao većina Srba. On nastavlja: "Zar neko misli da će građani SAD u vetar da bace dva miliona dolara koje smo dali za studiju koja je potvrdila da policija treba da bude tako organizovana". 

Ja kažem: "To vam je problem? Dva miliona? Dajte mi račun. Pokupim se i odem sa sastanka".

Čini mi se da Bosna i Hercegovina nikada nije bila u većoj krizi. 

- Sada je u završnoj krizi. 

Na momente se to zatezalo kao da je delovalo da je reč o ličnom sukobu između vas i američkog ambasadora i između vas i Kristijana Šmita?

- Taj Marfi je došao i počeo odmah sa vrata da preti. Ja sam bio član Predsedništva BiH. Odmah je počeo da traži nepodnošljive stvari. Citiram, rekao je: "Ja sam došao ovde da rešim problem imovine koja treba da bude transferisana na nivo BiH". Rekao sam mu hvala i da mislim da nemamo šta da razgovaramo. To je bio naš jedini sastanak koji je trajao pet minuta. 

I Dodik se opet suprotstavio jer Ustav BiH kaže da smo ono što je izričito dato Bosni i Hercegovini pripada Bosni i Hercegovini. Sve ostalo pripada entitetima. Nigde nije navedeno da je BiH nosilac prava na imovinu. Nigde nijednom rečju ne postoji. Oni se tu slažu i zato nas lome da mi kao nešto pristanemo. I kad ja kažem "ne", onda sam ja loš momak. 

Euronews Srbija

Da li biste sada ponovili neke postupke koji su doveli do ovog sudskog procesa? Ovde ne govorimo samo  o krizi u BIH,već i o nekom političkom trvenju unutar Republike Srpske. 

- Nema trvenja u Republici Srpskoj. Imate marginalnu opoziciju kojoj pripada negde oko 25 odsto ukupnog spektra. Mi smo na prošlim izborima bili za dva poslanika blizu dvotrećinske većine. Skupština funkcioniše. nema problema. Vlada funkcioniše, nema nijednog problema. Naravno, izazovi postoje, ali govorim o stabilnosti institucija. Predsednik funkcioniše, sve institucije funkcionišu. Imamo veoma izrađenu politiku na nivou BiH. Znamo šta hoćemo i nećemo. 

Tu priču forsira opozicija. Jesmo podeljeni, 80 odsto je priča Milorada Dodika, a ostalih 20 odsto. To je poželjno. 

"Bez potrebe pridat značaj non pejperu"

Kada pogledamo članice EU, pojedine zemlje, Nemačka, Austrija, Poljska, Estonija, Litvanija, ranije i Velika Bitanija, uvele su sankcije protiv vas. 

- Mislim da sve nisu uvele, ali pričaju. Ne znam kad sam bio u Poljskoj. Bio sam jednom pre 2.000 godine.

Sa kojim vi evropskim liderima razgovarate? Sigurno ste i sa gospodinom Orbanom pričali o celoj ovoj situaciji. Kako se to pitanje tretira unutar EU. Nedavno je bio non-pejper Francuske i Nemačke upućen kao poziv evropskim institucijama da se uvedu sankcije. 

- Bio je i non pejper iz Slovenije koji je tražio da se Bosna i Hercegovina podeli. Pa je nestao. Svako ima pravo da piše. Bez potrebe je dat značaj tome. To ništa nije posebno. Kad odete u UN, tamo ćete videti sadašnju situaciju. Od pet stalnih članica SB UN, imate Rusija i Kinu koje će izričito biti na strani Dejtonskog sporazuma. Onako kako piše. Imate sada Ameriku koja ne iznosi svoj stav. Imate oronulu imperiju koja se zove Velika Britanija i nešto glumatara, vodi rat protiv Rusa u Ukrajini, a onda ne može ništa tamo jer gubi, pa bi bilo dobro da bar Milorada Dodika sredi. Ali on se sreće s Putinom, pa onda Tramp pregovara s Putinom. Zašto Si Đinping razgovara s Putinom? A Dodik ne može. Nemam razloga da vas slušam, ne mislim da ste dobri momci. Za Srbe Britanci istorijski nisu dobri momci. Oni su posejali ovde ozbiljne probleme srpskoj naciji još u vreme kada se raspadala Otomanska imperija, njihov stav je bio ne dozvoliti da se formira snažna srpska država na Balkanu.  

Sadašnji ambasador koji dolazi u Srbiju i Sarajevo, on je edukovan i pripreman na taj način, ja to njima kažem. 

Šta vam kaže gospodin Orban kada pričate o tome?

- Orban je moj prijatelj. Prijatelj srpskog naroda, Srbije i Republike srpske. On je suverenista. Čovek koji nije prihvatao politiku neke Berbokove i onih koji veze nisu imali o bilo čemu i koji su na kraju zaglavili Nemačku. Ti koji su upropasitili takvog giganta kao što je Nemačka, oni nama žele da drže lekcije. Nema razlike, ja 20 godina radim, ja sam dete Kozare, kad su hteli da mi poseju strah, onda su govorili: Eto ustaša i Nemaca. ja sam 1959. godište. Mi nismo imali čime drugo da se igramo. S tim igrama smo odrastali. 

I Ništa se tu ne razlikuje. Kad uzmete ciljeve koje je imao Hitler ovde, i ove sada, a u BiH je Šmit, sudija ustavnog suda Nemac, drugi sudija je Nemac iz Švajcarske i treći sudija Albanac. I t o je kao korektno, ozbiljna konfiguracija prijateljstva prema Srbiji. 

Da li nije potreban visoki predstavnik ili očekujete da on bude priznat od SB na predlog Rusije?

- Ne. Rusija to ne predlaže. To je predložila Merkel jer nije znala šta će sa tim luzerom da uradi, pa ga je poslala nama ovde sa platom od 24.000 evra mesečno. Još prinaldežnost koju je imao, pa recimo pitanja rezidencije u Sarajevu, dva puta besplatno da ide u Nemačku... On ne plaća porez ni u BiH, ni u Nemačkoj na platu, jer se smatra da radi u teškim, rovitim okolnostima. U stvari, on je izazvao ovu sadašnju situaciju u BiH. Ja mislim da je on došao tu da razvali BiH i da fingira situaciju tako što pokušava da bude jasno za, a u suštini se odrađivalo.

"BiH nije država, to je prćija"

A za šta ste vi ili protiv čega ste? Šta je vaš politički i strateški cilj? Nezavisna Republika Srpska, entitet u okviru BiH, BiH u Evropskoj Uniji... Šta je vaš politički i strateški cilj?

- Moj cilj je da sačuvam stečena prava Dejtonskog sporazuma Republike Srpske i srpskog naroda. Oni su značajno ugroženi. Ja nisam protiv toga da ostanemo u BiH sa pravima koje nam je dao tekst Dejtonskog sporazuma, odnosno aneksa četiri ustava BiH. Ja sam ustavobranitelj u BiH i oni su od mene napravili da ja nešto kao rušim. Ja kažem - poštujte ustav. Dakle, da se poštuje ustav, da se poštuje Dejtonski mirovni sporazum. To mi dajte. Ovo što vi namećete, ja sam protiv.

I vi ste verovatno protiv da neko u Srbiji nameće nešto protiv ustava ili da radi protivustavno. I sigurno bi reagovali refleksno da ste protiv toga. Ja sam protiv toga. Dakle BiH, evo vi ste nekoliko puta rekli država, nije to država. To nije ništa, to je prćija. Kakva BiH? Neka se izmaknu stranci, od nje nema ništa. 30 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma BiH je ništa.

Euronews Srbija

Gospođa Cvijanović je u Dejtonu rekla da je spremna na evoluciju Dejtona, ali u zakonskim okvirima.

- Da, jedina evolucija je moguća uz dogovor strana. A Republika Srpska je strana i to nam izbacuju. Zato se nam nameću stranci. Prosta je stvar. Dakle, BiH koja je predviđena Ustavom, ja nemam ništa protiv. BiH protiv Ustava. Ja sam protiv. Znači, ja sam protiv ove BiH koja nije predviđena ustavom. Da li mogu biti jasniji? Treba li još nešto da objašnjavam? Ako nas ne vratite na ustavnu poziciju, nema razloga da  ostanemo u takvoj BiH koju vi nama namećete.

Bosna i Hercegovina kao deo EU, da li ne?

- Dok mi dođemo do Evropske unije, ona će se raspasti. Mislim, da se ne lažemo, svi mi koristimo to kao priču, evo, možemo da napravimo neki projekat, i tako dalje, i tu se zadržavamo. Svi su svesni. Dakle, sadašnja nemačka koalicija je u ugovoru koji je napravila između političkih partija rekla da nema proširenja Evropske unije dok se ne reše goruća pitanja same Evropske unije. I to piše u tom sporazumu. A onda dođu oni isti ti Nemci i nama pričaju o Evropskoj uniji. Kao što najčešće u poslednje vreme, recimo, slušam predstavnike Britanaca koji govore da je budućnost BiH u Evropskoj uniji. A moje pitanje, zašto ste vi izašli iz Evropske unije? To je bila volja naroda. Izvinite, išli ste na referendum da biste doneli odluku. Nećete u Evropsku uniju. Što vi nas hoćete u Evropsku uniju?

Mi ćemo ostati privrženi putu u Evropi, ali nećemo se oznojiti. Nismo mi više entuzijasti što se toga tiče ukoliko Eu ne promeni svoj pristup. Danas, ovo što muči Srbiju i sve zemlje Balkana, oni su to izračunali, nismo mi, samo to dođe do nas, a oni to odmah sklone. I ne može da dođete do tih podataka. Ali negde, ostane zabeleženo. Oni su proučavali kako bi reagovale zemlje članice Evropske unije da moraju danas da ispunjavaju uslove koje se postavljaju i Srbiji i nama. Znate šta je zaključeno? Osamnaest zemalja Evropske unije, članica Evropske unije, ne bi ispunilo uslove. A nama stalno povećavaju uslove, stalno traže više. Stalno. Ne treba da pominjem kako su Bugarska i Rumunija ušle. a Srbija i danas stoji bolje nego te zemlje. 

Kad se potpisao Dejtonski sporazum, nekako se očekivalo da će se situacija srediti. Kako ste vi zamišljali da će 30 godina kasnije BiH izgledati?

- Nisam verovao da će doživeti 30 godina. Ali ja sam smatrao da je trebalo od prvog dana prihvatiti taj sporazum i graditi elemente koje mi imamo. Nažalost, tadašnja vlast u Republici Srpskoj je opstruirala ili je bila protiv ili nije dobila ono što je htela. Ali u suštini Dejtonski sporazum je pružao šansu. Onda su stranci, koji su majstori da prave države negde po Dalekom ili Bliskom istoku vežbali, kod nas su se menjali, svi su bili u Bosni ili u Prištini. A onda odlazili negde na Bliski istok ili sever Afrike. I oni su ti majstori koji su po neoliberalnom konceptu trebali da prave navodne države koje nisu nikako države. Evo za 30 godina, taj snažan svet koji je nesumnjivo predvođen tadašnjim demokratskim administracijama Nemačke, šta je napravio u Bosni i Hercegovini? Ja vam mogu reći, ja sam živeo u to vreme dok nismo videli šta oni hoće u stvari. Da nas razvlaste i da nas ponište. Više je bilo optimizma za Bosnu i Hercegovinu nego što ga danas ima.

Slavili ste pobedu Trampa kada je ponovo izabran za predsednika SAD. Zašto mislite da će tu doći do promena? Imate li neki kontakt sa novom američkom administracijom? 

- Naravno da imam. Ja mislim da je on već uradio stvari koje su mnogima neprihvatljive. Samo činjenica je da je rečeno da je USAID kriminalna organizacija. USAID jeste finansirao neke vidljive projekte sa državom, ali 80 odsto sredstava išlo je na te tzv. nevladine organizacije, nevladine projekte, destabilizaciju i ostale stvari, i to već mi osećamo. S druge strane, ono što je kapitalno za nas važno, jeste da je Tramp nekoliko puta, a poslednji put kad je bio u Saudijskoj Arabiji, držao onaj svoj istorijski govor, i rekao - mi nećemo više da gradimo druge države i druge nacije, i da se mešamo u unutrašnje stvari. I to se i primećuje. Ja odmah moram da kažem da se to primećuje. Mi smo to videli i na Savetu bezbednosti, vdeli smo pre dan-dva u Sarajevu, gde je njihov predstavnik, svi su čekali u Sarajevu šta će on da kaže. Čekali su to i Britanci, i Nemci, i svi koji su učestvovali u tom famoznom, lažljivom PIK-u koji je grupa zemalja, neformalno formirala da upravljala Bosnom i Hercegovinom. Amerikanci danas imaju jedan upravo takav stav. Mi se ne mešamo u unutrašnje stvari drugih zemalja. E sad, navika Britanaca, Nemaca je da se mešaju. Videćemo dokle će sve to da traje.

"Vučić otvorio vrata saradnje sa Sarajevom , a ona su zalupljena"

U trenutnoj političkoj situaciji i borbi imate podršku Beograda. Vidimo to iz vašeg prisustva na događajima kod nas. Bili ste prisutni i na osnivanju Pokreta za narod i državu. Da li je tu podrška i predsednika Srbije neupitna?

- Srbija je potpisala opšti okvirni sporazum. To je deo sporazuma koji je načelan. A sve izvedbene anekse potpisala je Republika Srpska, kao što je Aneks 4 Dejtonskog sporazuma, ili Aneks 10 koji reguliše visokog predstavika koji su potpisale Srbija, Republika Srpska, Hrvatska Federacija BiH, i zajednički nivo. Srbija želi mir. Srbija podržava Dejtonski sporazum, ali ne krije da podržava u njemu vidljivu Republike Srpsku sa ovlašćenjima koje ima. I to je nama sasvim dovoljno. Predsednik Vučić se pokazao veoma korektnim u tom pogledu od kada je na vlasti. On je otvorio sva vrata saradnje sa Sarajevom. A ta vrata ne znam da li su zatvorena, nego su zalupljena od strane tih ljudi iz Sarajeva koji sebe predstavljaju kao nekakve nezaobilazne lažljive face. 

Bilo je nekih najava projekata kao što je aerodrom u Trebinju. Ali to se nije desilo. 

- Kao što ste videli pre dva ili tri dana, Konaković ode u Prištinu. A Srbija štiti teritorijalni integritet i Kosovo smatra Srbijom. Oni to ne poštuju. A kad Srbija kaže da poštuje Dejton i Republiku Srpsku u tome, oni se ljute na to. A Srbija nikad nije rekla da bi podržala samostalnost Republike Srpske. A oni podržavaju samostalnost Kosova, I to je u redu?

A sad pogledajte zašto ne može Bosna? Do sada bi taj aerodrom bio napravljen. Napravljena bi bila i hidroelektrana Buk Bijela. To je aranžman koji smo mi uspostavili sa Srbijom i Vučić je tu vizionarski pristupio. Čim se pojavila ta priča da su Republika Srpska i Srbija dogovorile nešto, postojale su blokade. Jer jedan deo dozvola za grandju moramo da obezbedimo u Sarajevu. Mi već četvrtu godinu čekamo, razne opstrukcije prave. To bi svima koristilo. Ali oni idu po sistemu: Nek komšiji crkne krava. Mi nismo odustali od toga. Veoma je nezgodno i Srbiji da uđe, a da nema sve obezbeđene dozvole. Ali mislim da sada ističu svi ti neki rokovi, i mi ćemo taj aerodrom da napravimo, kao što ćemo napraviti i Buk Bijelu. 

I od vas i od mnogih ljudi iz Republike Srpske možemo da čujemo da je Srbija matica. Da su dobri odnosi sa Beogradom neupitni i slično. Kako vi doživljavate neke diskreditujuće poruke odavde koje ponekad možemo da čujemo?

- To je deo projekta koji su odavno smislili zapadnjaci još u vreme Austrougarske kojima je glavni trn u oku bila Srbija. Oni su hteli da nas Srbe tamo kvalifikuju tim epitetima ili predznacima, jednostavno da nas odvoje. U to vreme uz Drinu je bilo veoma malo naselja u kojima su bili muslimani. Oni su sistematski nseljavalai uz Drinu muslimanski narod. Janja, recimo mesto između Bijeljine i Zvornika, svojevremeno je imalo 11.000 stanovnika, i bilo je potpuno bošnjačko. Sad je to nešto manje. U svakom slučaju, ta strategija, kako smo mi bosanski Srbi, ili da postoje neki hrvatski Srbi, je deo toga narativa koji je došao od strane Zapada, pre svega Austrougarske, koji su preuzeli i savremeni predstavnici tih zemalja. Stalno nas kvalifikuju kao bosanske Srbe, ja se pobunim na to. Kažem da nisam bosanski Srbin nego Srbin. I onda oni kažu Dodik je drzak. A zar ti nisi drzak kad mi kažeš nešto što mene vređa? 

I kad dođem ovde u Srbiju ima ljudi koji to kažu - kako je u Bosni? Čuj kako je u Bosni. Bosna nas ne zanima, mi živimo u Republici Srpskoj. prestanite tim narativima da nam se obraćate. To pitajte ove iz Sarajeva. 

"Ovo što se dešava poslednjih šest meseci je štetno po Srbiju"

Koliko vas zanima ono što se dešava u Srbiji poslednjih sedam meseci? Kako vidite ovu političku i društvenu krizu?

- Naravno da me zanima, iz niza razloga. Prvo ću reći da je Aleksandar Vučić, jer ja znam, od Slobodana Miloševića sam predsednik Vlade i Republike, i znam sve predsednike od tada, do Aleksandra Vučića nismo imali nikad vidljiviju podršku nego što je imamo danas. Ne kažem da od drugih nismo imali, možda okolnosti nisu dale. Ali mi nismo osećali. Danas imamo u svim opštinama Republike Srpske bar jedan zajednički projekat Srbije i Republike Srpske. u Brčko distriktu smo izgradili centralno obdanište koje danas ima naziv Beograd. U mnogim drugim mestima to nosi naziv Srbija. U Istočnom Sarajevu smo izgraidli bolnicu koja se zove Srbija. Dakle, na mnogim mestima smo to zajedno radili. To je prva stvar. 

Drugo, ja mislim i Republika Srpska misli da Aleksandar Vučić ima apsolutno ispravno državno gledanje na stvari i Srbije i Republike Srpske. 

Treća stvar koja nije vezana niza mene ni za Aleksandra Vučića jeste činjenica da mi Srbi iz Republike Srpske i sa prostora Hrvatske, ne mogu da govorim u ime njih, ali govorim u ime nas, imamo osećaj da više volimo Srbiju nego što vi volite ovde koji živite u njoj. To nas dovodi do zainteresovanosti. Mi mislimo da je ovo što se dešavalo poslednjih šest meseci štetno za Srbiju. 

Vide tu analogiju i sa protestima koji su bili u Republici Srpskoj "Pravda za Davida 2019. godine". Da li vi vidite da je metod borbe sličan ili je to pogrešan utisak?

Par ekselans obojena revolucija. Znate, kad se to desilo u Banjaluci, definitivno se sve zna šta je bilo, nije moje da o tome pričam, ali ja sam recimo poznavao iz nekog ranijeg života tog oca. Nešto je radio u Laktašima i znali smo se. Ja sam otišao kod njega kući. Oni su bili u tugi koja je ogromna naravno, ali nisu ni očekivali da dođem. On je tražio da ga ja primim, da ga spojim sa policijom. Ja sam to napravio. Zvao sam policiju i seli smo, a on je rekao: "Ja mislim da ovaj policajac ne može da vrši istragu, želim tog". I ja promenim tog policajca. Na kraju stavim njega, oca, u komisiju da se utvrdi istina. 

Nakon nekoliko meseci su počeli da obleću, odjednom je ispalo da je maltene Milord Dodik ubica, dotle je došlo. I oni su se koncentrisali na isti način. Politički stav je u redu. Možete da mislite koliko god hoćete drugačije, nije problem. Ali ne možete da zaustavljate javni život i da radite ovo što radite. Izgubljena generacija i izgubljena godina je nenadoknadiva u Srbiji. 

Sada studenti traže vanredne izbore. Kada budu raspisani, hoćete li vi doći na glasanje, po običaju, uprkos kritikama?

- Mogu da me kritikuju, ja imam državljanstvo Srbije. Po tom osnovu imam pravo da glasam. I ja sam čovek koji nikada to nije krio, neću kriti ni ovaj put. Ali te kalkulacije oko izbora, koliko znam, Vučić je nudio izbore odmah na početku kao način rešavanja problema. Oni su se odmaknuli od toga. I tu se traži nit te obojene revolucije. Ja sam samo protiv toga da sprečite institucije i škole da rade. 

Čuli smo da u Britaniji ima onaj park gde možete da dođete i da govorite o vlasti, lajete na zvezde i šta god hoćete, ali ne smete da blokirate ulice. Zašto to baš u Srbiji može?

Naravno da ću se uključiti u to, ali hoću i ovo da kažem. U nekoj političkoj javnosti, imamo neku kvazizajednicu političara iz regiona, svi smatraju da podrška Vučiću na izborima nije upitna i da on ima izbornu pobedu. Deluje da ovi imaju ulicu, ali nemaju izbornu pobedu. Zato je neko pokušavao da slomi tu izbornu podšrku, i kada je neko procenio da se to gubi jer nema više sadržaja, onda - daj izbore.

Otići ćete na izbore, Vučić će opet pobediti, a onda ćete vi reći da je pokradeno. Pa će se opet nastaviti isti niz. Klasičan pristup obojenoj revoluciji. 

Kako je Milorad Dodik odgovorio na direktna pitanja i kompletnu emisiju Direktno sa Minjom Miletić pogledajte u video prilogu.