Titov unuk i zakleti komunista kršten u pravoslavnoj crkvi: Ko je zapravo bio Joška Broz?

Josip Joška Broz, unuk bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, preminuo je u 78. godini života. Vest o njegovoj smrti objavio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić, istakavši da je Joška bio član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i narodni poslanik u dva mandata.

Joška Broz ostavio je značajan trag u srpskoj politici i javnom životu, a često je povezivan sa nasleđem svog znamenitog dede. Njegov život je takođe ponekad privlačio pažnju javnosti.

Šumar, metalski radnik, policajac, nadzornik, ugostitelj

Josip Joška Broz rođen je 6. decembra 1947. godine u Beogradu i bio je najstariji sin Žarka Broza, Titovog prvog sina, i Tamare Veger, Ruskinje. Kada su mu se roditelji razveli, Joška je imao samo tri godine, pa su on i mlađa sestra Zlatica prešli da žive kod dede, Josipa Broza Tita, i njegove supruge Jovanke Budisavljević. Odrastanje u Titovom domu obeležilo je njegovo detinjstvo i mladost.

Joškino obrazovanje bilo je turbulentno. Nakon osnovne škole upisao je gimnaziju, ali je ponavljao prvi razred. Potom je prešao u mašinsku školu, da bi na kraju završio šumarsku školu u Kraljevu.

profimedia

Diplomirao je na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom života radio je na različitim poslovima: bio je šumar, metalski radnik, policajac zadužen za Titovo obezbeđenje, nadzornik lovišta, a kasnije se bavio ugostiteljstvom, vodeći kafanu "Čuburska lipa" u Beogradu.

Joška se ženio četiri puta i imao je troje dece: sinove Nebojšu (1972) i Viktora (1977), kao i ćerku Tamaru (2007). Njegovi unuci su Lazar, Luka i Filip.

Narodni poslanik u dva mandata, do kraja odan ideji Tita

Joška Broz je bio istaknuti zagovornik Titovog nasleđa, a izjašnjavao se i kao Jugosloven. Političku karijeru započeo je 2003. godine, pokušavajući da uđe u srpski parlament na čelu koalicije četiri stranke, koristeći Titov lik i slogan: "Gde ja stadoh, ti produži".

Ovaj pokušaj nije uspeo.

Godine 2009. postao je potpredsednik Komunističke partije Srbije, ali je ubrzo isključen. Iste godine, osnovao je novu Komunističku partiju, čiji je predsednik bio od 2010. do 2022. godine.

Na parlamentarnim izborima 2012. i 2014. njegova partija nije osvojila mandate, ali je 2016. godine, u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije i Jedinstvenom Srbijom, izabran za narodnog poslanika. Tu dužnost obavljao je u dva mandata, do 2022. godine.

Pored politike, Joška je 2005. osnovao udruženje građana "Josip Broz Tito" u Beogradu, čiji je predsednik bio do smrti. Ovo udruženje promovisalo je Titovo nasleđe, a Joška je često javno branio dedin lik i delo, osuđujući one koji su ga, po njegovom mišljenju, zloupotrebljavali.

Iako zakleti komunista i nastavljač dedinog lika i dela, Joška Broz je bio kršten u pravoslavnoj crkvi, što je sam potvrdio za Kurir TV, kada je govorio i o tome da crkva i vera nisu bile zabranjene u SFRJ.

"Zašto su ta dva nespojiva? Niko nije branio crkvu, a te zloglase pričaju pojedinci koji su hteli da se pokažu pa su maltretirali ljude koji idu u crkvu. Bio sam prisutan na jednoj slavi gde je policajac ušao i ugasio sveću. S obzirom na to da sam tada bio u službi, okrenuo sam njegovog načelnika i pitao da li ga je on poslao, nakon što je rekao nema pojma o tome, taj policajac je odmah završio svoju karijeru", rekao je Broz i nastavio:

"Država je branila mešanje crkve u posao države, ali ljudi su imali slobodno opredeljenje. U telefonu imam dedine reči gde je lepo rekao 'Ja sam ateista, ali moja majka je bila vernik i išla je redovno u crkvu'. Trebalo bi i da napomenem da sam ja kršten u ruskoj crkvi u Beogradu, posle smrti Tita. Imao sam dosta prijatelja, kumstva, te su tražili da im krstim decu, a to ne možete činiti ako niste član crkve. Ja sam ateista, ali sam kršten, i to sam uradio zbog kumstva jer cenim to", rekao je on.

Odnos sa Josipom Brozom Titom

Joška Broz je, od svih Titovih unuka, proveo najviše vremena sa svojim dedom, što mu je omogućilo da javnosti prenese intimne priče o Titovoj privatnoj strani.

Odrastajući u Titovom domu, Joška je imao priliku da vidi "ljudsko lice" jugoslovenskog lidera. U intervjuu za "Vreme" 2000. godine, ispričao je anegdotu iz detinjstva: kada je iščupao perje paunovima u Titovoj rezidenciji, deda se naljutio, ali ga je samo izgrdio, pokazavši da nije bio preterano strog.

"Kada je bio ljut, morao si mu se skloniti s očiju i sačekati da se 'oladi', jer bi mu bes brzo prošao. To sam znao lukavo da iskoristim", rekao je Joška, otkrivajući Titovu blagu narav u porodičnom okruženju.

Joška je isticao da Tito nije koristio svoje veze da favorizuje potomke. Kada je Joška imao problema u gimnaziji, Tito ga nije "spasao", već je pustio da nastavi školovanje u šumarskoj školi.

Ova odluka odražavala je Titov princip da porodica ne sme da koristi njegov autoritet za privilegije. Joška je tokom dedinog života bio zadužen za njegovo obezbeđenje i pratnju na lovačkim ekspedicijama, što je dodatno učvrstilo njihov odnos.

profimedia

Posebno zanimljiva bila je Joškina tvrdnja da mu je Tito na samrti 1980. godine priznao svoju najveću grešku: promenu Ustava 1974. godine, kojom je federalizovao Jugoslaviju, što je, prema Titu, dovelo do njenog raspada.

"Od jedne države, stvorili smo osam manjih, i sve se razmrvilo", prepričao je Joška Titove reči.

Ovo priznanje Tito nikada nije izrekao javno, što ga čini značajnim u razumevanju njegovog kasnog pogleda na sopstvenu politiku.

Odnos sa Jovankom Broz i porodicom

Joška je javno izražavao animozitet prema Jovanki Broz, Titovoj poslednjoj supruzi. Prema njegovim rečima, Jovanka je udaljavala Titove bliske saradnike i porodicu, pokušavajući da ga izoluje.

"Sve je činila da nas osami od njega. On nam je mnoge stvari davao krišom, da ona ne vidi", tvrdio je Joška u intervjuu za "Vreme".

Smatrao je da je Jovanka izazivala strah kod Tita, upozoravajući ga na potencijalne pretnje, i da je poslednjih godina svog života Tito izbegavao kontakt s njom. Ipak, Tito nije želeo da se razvede od Jovanke zbog poštovanja prema godinama provedenim zajedno.

Joška je imao i napete odnose sa delom porodice. Posebno je kritikovao sestru Svetlanu Broz, tvrdeći da se loše odnosila prema njihovom ocu Žarku i da je bila u imovinskom sporu sa braćom i sestrom.

Ovi porodični sukobi dodatno su komplikovali nasleđe Brozovih, uključujući i tridesetogodišnju pravnu bitku za Titovu zaostavštinu.