Poziv na bojkot rada Skupštine: Opoziciono jedinstvo opet izostalo - stranke imaju drugačije ideje
Komentari
01/07/2025
-20:00
Studenti Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, u svojoj objavi na društvenoj mreži "X", pozvali su "sve istinske opozicione političke aktere da pristupe bojkotu rada Skupštine".
Oni su naveli da od "istinskih" opozicionih poslanika ne traže predaju mandata. Takođe, pozvali su ih da, kako su naveli, "stanu uz studente i sve slobodoumne građane", a u svrhu vršenja pritiska na vlast koja, prema njima, treba da raspiše vanredne parlamentarne izbore.
U nizu objava na mreži "X", koje su prethodile ovom pozivu na bojkot Skupštine, studenti u blokadi sa FON-a su naveli i da je "zeleno svetlo i dalje upaljeno". Dodali su i da opoziciono nastrojeni građani treba "pametno da ga iskoriste", navodeći primer Zemuna na koji treba da se ugledaju.
Inače, u Zemunu je organizovana prva blokada saobraćajnica prekjuče u popodnevnim časovima, postavljanjem kontejnera za smeće i starih guma.
Nakon Zemuna, blokade su nikle i na drugim tačkama u Beogradu, kao i u drugim delovima zemlje. Do juče ujutro, snage bezbednosti, žandarmerija i druge policijske jedinice su blokade uklonili i obezbedili neometano odvijanje saobraćaja.
Blokadama saobraćajnica u Zemunu, drugim delovima Beograda i Srbiji, prethodilo je hapšenje studenata i građana koji su učestvovali u aktima nasilja na protestu "Vidimo se na Vidovdan".
Takođe, prekjuče je uhapšeno i šest osumnjičenih "zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 320. u vezi krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309. Krivičnog zakonika".
Povezane vesti
Podsećamo, uhapšenima za ova dela se na teret stavlja da su "20. juna 2025. godine u prostorijama Elektrotehničkog fakulteta i 21. juna 2025. godine u prostorijama Građevinskog fakulteta u Beogradu, pored ostalog, dogovarali i pripremali napad na državne institucije, blokadu puteva i krucijalnu infrastrukturu na teritoriji cele države, kako bi nasilnim putem promenili državni poredak".
Deo opozicionih stranaka odmah podržao blokadu rada Skupštine
Nedugo nakon poziva studenata FON-a u blokadi za blokadu rada Skupštine, prvi se oglasio "Ekološki ustanak" Aleksandra Jovanovića Ćute.
Oni su objavili da će "ubuduće bojkotovati rad Skupštine Srbije, kao i da njihovi poslanici neće učestvovati na sednicama", preneo je FoNet.
O ovom pitanju juče ujutro su se oglasile i druge opozicione stranke, poput Novog DSS-a, čiji je predsednik Miloš Jovanović istakao da je "poziv na bojkot rada Narodne skupštine Republike Srbije apsolutno opravdan".
Takođe, Jovanović je podsetio da "Srpska koalicija NADA ne učestvuje u radu parlamenta".
"Mi niti jednim svojim činom ili potezom nismo hteli da doprinesemo stvaranju privida normalnosti u zemlji u kojoj poodavno ništa više nije normalno. Iz tog razloga, od kada je došlo do ubistva šesnaestoro ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, nismo učestvovali u radu parlamenta niti na bilo koji drugi način dali legitimitet lopovskom, autokratskom i izdajničkom režimu Aleksandra Vučića", naveo je Jovanović.
On je u svom saopštenju pružio i podršku "građanskoj neposlušnosti", a u vezi sa blokadama saobraćajnica koje se sprovode od strane studenata u blokadi i opoziciono nastrojenih građana.
Povezane vesti
"Danas je građanska neposlušnost, u svim mogućim oblicima, jedini način odbrane ustavnog poretka zemlje koji je aktuelna nelegitimna vlast brutalno zgazila. Zgazila ga je i razorila nezapamćenim stepenom korupcije i institucionalizovanom pljačkom Srbije, privatizacijom institucija i izdajom Kosova i Metohije. I zato zahtevamo hitno oslobađanje svih privedenih lica i studenata jer bi u pravnoj državi jedini priveden morao biti Aleksandar Vučić".
FoNet/Aleksandar Barda
Na kraju saopštenja Jovanović je naveo da su vanredni parlamentarni izbori jedini legitiman način za izlazak iz duboke političke i društvene krize ali da ti izbori moraju biti slobodni i demokratski.
"Opravdani zahtev za izborima nije potpun bez obezbeđivanja uslova za poštene izbore, bez oslobađanja medija i vraćanja političkog pluralizma na javnu scenu i stoga bi ovi zahtevi takođe morali predstavljati ciljeve borbe" zaključuje Miloš Jovanović.
Povezane vesti
Iz druge članice koalicije NADA, Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS), iz struje koja je pod kontrolom Vladimira Jelića, stiglo je slično saopštenje.
"Za nas nema Skupštine, niti treba omogućiti njen rad dokle god na ulicama traju borbe protiv režima koji sprovodi brutalnu odmazdu nad studentima i građanima. Zahtevamo da se svi uhapšeni odmah puste", izjavio je Vladimir Jelić, predsednik POKS i narodni poslanik i dodao
"Uhapšeni su ustavobranitelji, a dužnost svih građana je da se bore za njihovu slobodu – ako treba i potpunom blokadom državnih institucija", poručio je Jelić.
DS uputila dopis svim opozicionim grupama da napuste rad Skupštine
S druge strane, Demokratska stranka (DS) uputila je juče dopis svim opozicionim poslaničkim grupama u kom ih poziva da "bez odlaganja napuste rad obesmišljene Narodne skupštine i prihvate jasan i opravdan zahtev studenata".
"Već više od šest meseci naši poslanici ne učestvuju u radu ove institucije, svesni da njeno postojanje služi isključivo kao kulisa autoritarnog režima Aleksandra Vučića", navodi u saopštenju DS.
Odgovornost svakog opozicionog aktera "da u ovom trenutku stane uz građane, a ne uz privid demokratije", poručila je Demokratska stranka.
Tanjug/Rade Prelić
"U ovom trenutku, kada su studenti jasno i odlučno pozvali sve istinske opozicione političke aktere da napuste rad Skupštine i time doprinesu pritisku za raspisivanje fer i slobodnih izbora, smatramo da više ne postoji nijedan politički, moralni ili strateški argument da opozicione stranke ostanu u sali koja odavno ne predstavlja volju građana i mesto dijaloga", navodi DS u pismu opozicionim poslaničkim grupama.
Zahtev studenata je, naglašava DS, "opravdan, jasan i hitan".
"Ne uvažiti ga značilo bi okrenuti leđa jedinom autentičnom pokretu otpora koji je poslednjih meseci uspeo da probudi nadu u promene", naglašava DS.
Poziv naknadno prihvatile SSP, SRCE i PSG
U toku jučerašnjeg dana stranke su izlazile sa stavom o ovom pitanju, a stranka koja je u Skupštinu Srbije ušla sa najvećim brojem poslanika, Stranka slobode i pravde (SSP), u kratkom saopštenju je obavestila javnost da podržava predlog.
"Stranka slobode i pravde neće učestvovati u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Zahtevamo momentalno oslobađanje svih neosnovano uhapšenih studenata i građana. Predsedništvo Stranke slobode i pravde poziva sve političke i društvene aktere na hitan dijalog i koordinaciju zajedničke borbe protiv režima Aleksandra Vučića", naveli su oni u saopštenju.
Praktično u isto vreme, javnosti se saopštenjem obratila i partija Srbija Centar (SRCE), koja je takođe saopštila da neće učestvovati u radu Skupštine.
Oni su naveli i da poslanici te stranke neće učestvovati ni na sednicama, a ni u radu skupštinskih odbora, dok se na slobodu ne puste svi studenti i građani koji su privedeni na demonstracijama i dok se "iz Pionirskog parka ne ukloni kamp paravojnih formacija".
Tanjug/Nemanja Jovanović
Osim toga, oni su podneli i dva zahteva, da se "prekine hapšenje i nasilje nad ljudima koji mirno protestuju" i da se žandarmerija i pripadnici Specijalne brigade policije povuku sa ulica.
Uz to, oni su pozvali svoje članstvo i simpatizere da "sa građanima i studentima učestvuju u nenasilnim akcijama građanske neposlušnosti".
Takođe, Pokret slobodnih građana (PSG) je saopštio da su "spremni da se odazovu pozivu studenata na neučestvovanje u radu parlamenta".
"Danas, više nego ikada, smatramo da je trenutak za zajednički otpor. Zato podržavamo i pozivamo na opštu građansku i političku neposlušnost, i upućujemo poziv studentskom pokretu na dijalog o narednim koracima zajedničke borbe za smenu autoritarnog režima", poručili su iz PSG.
Nejasne poruke iz Narodnog pokreta Srbije (NPS) i Zeleno-levog fronta
Za razliku od kolega iz drugih partija, Narodni pokret Srbije, zajedno sa Novim licem Srbije, sa kojim je u poslaničkoj grupi, je u saopštenju naveo da je njihova poslanička grupa podnela "zvaničan zahtev za hitno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora".
"Aktuelna uzurpatorska vlast odavno je izgubila legitimitet, a nakon protesta na Vidovdan sada je to jasno svima. U situaciji kada po ulicama progone i hapse studente i građane, a policija primenjuje prekomernu silu, raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora trenutno je jedino rešenje društveno-političke krize u kojoj se nalazimo, zbog čega njihovo raspisivanje smatramo hitnim i neodložnim", naveli su oni.
Euronews Srbija
Ipak, maglovit je ostao stav poslaničke grupe NPS-NLS povodom bojkota trenutnog saziva Skupštine Srbije.
"Narodni pokret Srbije ostaje otvoren za razgovor i predloge studenata kako bismo zajednički doneli odluku koja će biti najkonstruktivnija i najsvrishodnija, te kao takva doprinosi zajedničkom cilju. Ovom prilikom upućujemo poziv za takav razgovor svim društveno-političkim akterima i studentima u blokadi, kako bismo odluke donosili zajednički i koordinisano, jer samo udruženi u zajedničkom frontu otpora, predstavljamo realnu pretnju po uzurpatorski režim koji je spreman na sve kako bi opstali na vlasti", zaključili su oni.
S druge strane, Zeleno-levi front je u saopštenju naveo da neće učestvovati na narednoj sednici Skupštine, "bez obzira na važnost teme koja će se naći na dnevnom redu", a kao uzrok su naveli "policijsku represiju" i zavođenje reda od strane "režimske falange".
Ipak, oni su pozvali na koordinaciju napora studenata i političkih i društvenih aktera za smenu vlasti, kako u institucijama, tako i na ulicama.
Fonet/Zoran Mrđa
Takođe su podsetili da će se "na narednoj sednici Narodne skupštine naći tačke dnevnog reda koje direktno utiču na uslove pod kojima će se održavati naredni izbori, izbor članova Saveta REM-a, zbog koga su studenti blokirali RTS dve nedelje, kao i izmene zakona o biračkom spisku što će imati direktan uticaj na uslove pod kojima će se sprovesti naredni izbori".
Brnabić: Poziv na bojkot Skupštine besmislen
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je da je poziv Demokratske stranke na zahtev studenata u blokadi da opozicija prekine rad u Narodnoj skupštini Srbije "besmislen", piše Insajder.
"Odgovorno od stranaka bivšeg režima bi bilo da svoje mandate zadrže, da svoje glasače poslušaju i da se bore u institucijama, kao što se mnogi od njih bore", kazala je Brnabić za televiziju Pink.
Predsednica Skupštine Srbije je rekla i da su ljudi koji su glasali za stranke bivšeg režima pokazali na Vidovdan da ne žele nasilje.
Tanjug/Sava Radovanović
"Priličan broj ljudi je glasao za njih, da su ti ljudi izašli na ulice onda bi imali ozbiljno nezadovoljstvo na ulicama i ozbiljan broj ljudi koji bi učestvovao u nasilju", navela je Brnabić.
Osim toga, Brnabić je istakla i da će izbori najverovatnije biti krajem 2026. godine, a takođe je i pozvala na "očuvanje institucija".
"Uverena sam da će razumeti da i njihovi glasači ne žele protiv države i protiv institucija, njihov posao i njihova obaveza da učestvuju u parlamentu i u radu intitucija i da na taj način štite i brane i pokazuju drugačiju politiku", rekla je Brnabić.
O pozivu studenata u blokadi FON-a za Euronews Srbija je govorila i Gordana Čomić, bivša ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Srbije.
Čomić: Bojkot Skupštine izražava nemoć opozicije
Čomić kritički sagledava studentski poziv na bojkot rada Skupštine, smatrajući ga kontraproduktivnim i korisnim za vladajuću koaliciju.
Ona ističe da odsustvo opozicije iz parlamenta ostavlja vlast bez kontrole, omogućavajući nesmetano donošenje odluka bez debate o ključnim pitanjima, poput navodnog policijskog nasilja tokom protesta.
Prema njoj, bojkot ne vrši stvaran pritisak na vlast, već izražava nemoć opozicije da koristi parlamentarne alate, poput zahteva za sednice odbora ili izveštaje o radu MUP-a i zaštitnika građana.
Euronews
"Ovo je čista pomoć vladajućoj koaliciji. Nema ko da je kontroliše, nema ko da zvonca, nema ko da traži sednicu o aktuelnoj temi, o policijskom nasilju, nema ko da traži sednicu odbora za to da se u izveštajima i MUP-a, i BIA, i zaštitnika građana utvrdi da li je bilo nezakonito upotrebljene sile", rekla je Čomić.
Ona dovodi u pitanje efikasnost bojkota kao pritiska za ispunjenje studentskih zahteva, poput vanrednih izbora, upoređujući ga s nepojavljivanjem na dogovoreni sastanak. Takođe smatra da opozicija, odbijajući dijalog, zapravo jača poziciju vlasti, dok istovremeno izražava stav da "ne želi ništa s njima", što ne dovodi do konkretnih rezultata.
"Ne umem da objasnim kakav je to pritisak na vas da se ja danas ne pojavim. Vi ste mene zvali, ja rekla doći ću, i ja ne dođem. I kako sam ja onda izvršila na vas pritisak kad ja nisam došla?", upitala je Čomić.
Koje su moguće posledice bojkota i šta to znači za institucije?
Čomić se osvrće na istorijska iskustva bojkota, posebno iz 2019, kada je Savez za Srbiju (SZS) bojkotovao rad Skupštine i izbore, što je dovelo do pasivizacije njihovih lokalnih organizacija i gubitka komunikacije s biračima.
Prema njoj, bojkot šteti institucionalnom dijalogu i slabi demokratiju, jer opozicija, umesto da koristi parlament za artikulaciju problema, ostavlja prostor vlasti da nesmetano deluje.
Odsustvo opozicije iz Skupštine rezultiralo je nedostatkom rasprave o ključnim temama, poput Kosova, evropskih integracija ili siromaštva, što je dodatno produbilo političku krizu.
"To je već opasno jer šteti instituciji. Šteti institucionalnom dijalogu. Šteti onome na čemu bi trebalo svi da se slažemo i vlast i opozicija, Marko i Janko i svi da želimo da gradimo institucije koje rade za ljude", rekla je Čomić.
Ona upozorava na "etiku dobrih namera", gde opozicija i studenti opravdavaju bojkot dobrim namerama, ali bez konkretnih rezultata.
Prema Čomić, posledice bojkota uključuju pasivizaciju opozicionih birača, jer bez prisustva u parlamentu stranke gube platformu za komunikaciju. Ovo je dovelo do toga da se milioni nezadovoljnih građana, koji protestuju od novembra 2024, osećaju nevidljivo, jer opozicija ne uspeva da artikuliše njihove zahteve unutar institucija.
"Ono što je prva očigledna posledica je da vam je bojkot izbora pasivizirao lokalne organizacije stranaka. Jer je izostao rad koji bi inače postojao da je stranka izašla na izbore", rekla je Čomić.
Gostovanje Gordane Čomić u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)