Tri scenarija za rat u Ukrajini: Od "Hladnog mira" do potpunog "kolapsa"
Komentari
27/11/2025
-21:37
Prelazak sa američkog plana od 28 tačaka na onaj od 19 nije samo tehničko ili diplomatsko preuređenje. To je pomeranje ravnoteže, promena jezika, priznanje da se rat ne može završiti listom ruskih zahteva ukrašenih američkom diplomatskom trakom. Od 28 tačaka koje su ličile na tekst unapred određen na tajnom rusko-američkom forumu, prešli smo na novi okvir sa Ukrajinom za stolom, iako pod pritiskom. Tekst koji danas postoji i koji Vašington takođe izgleda prihvata i predlaže je prvi u kome Кijev ulazi kao "autor", a ne kao primalac svršenog čina.
Sama Ukrajina se menja izvan svog stava i retorike . Od "neprihvatljivog“ prešla je na "razgovaramo o osetljivim pitanjima“. A "osetljiva pitanja" nisu detalji. To je cela suština sukoba: granice, bezbednosne garancije, Кrim, dolina Donbasa, stepen neutralnosti, brzina ukidanja sankcija Rusiji, ali i sredstva potrebna za obnovu zemlje.
Donald Tramp sada sve ovo drži u svojim rukama, kao predmet ličnih pregovora na vrhu, bez obzira na to da li, s obzirom na ono što smo videli od 15. avgusta i sibirske konferencije, nije nimalo ekstreman scenario da on izabere da o tome prvo razgovara sa Vladimirom Putinom, a ne sa Volodimirom Zelenskim i evropskim "Protimosom“.
Moskva se drži svojih prvobitnih linija, iako dobija mnogo više nego što bi se usudila da traži pre godinu dana. To je paradoks: dok joj novi okvir daje de fakto konsolidaciju dobitaka i most ka ukidanju sankcija, ruska retorika ostaje u logici "sve ili ništa“. Tvrda linija funkcioniše kao pregovaračka poluga i kao narativ za unutrašnju potrošnju. Za Кremlj, čak i povoljan okvir mora biti predstavljen kao plod pritiska, a ne razgovora.
AnatoliiLysianskyi/FranciscoRichartBarbeira/NurPhoto/Sh.stock/StanislavKrasilnikov/Spu./Profimedia
U ovom okruženju, scenariji za prekosutra izgleda da dobijaju više realnosti nego teorije.
Ukrajinski pomak - od poricanja do upravljanja
Кijev je krenuo sa pozicije poricanja. Prvobitni tekst od 28 tačaka izgledao je kao recept za geopolitičko poniženje. Za ukrajinsko rukovodstvo, njegovo javno prihvatanje bilo bi ravno priznavanju neuspeha i poraza celog ukrajinskog naroda i borbe koja traje skoro četiri godine na mnogim nivoima. Ali, čini se da je Volodimir Zelenski poslednjih meseci ponovo bio primoran da prilagodi svoju strategiju. Ne zato što se iznenada složio sa početnim obrisima plana, već zato što je američki pritisak počeo da dobija egzistencijalnu dimenziju.
Stav Ukrajine se promenio na dva nivoa:
Povezane vesti
Lingvistički - rečnik se promenio od kategoričnog poricanja do opreznog uslovnog prihvatanja. Javni narativ sada govori o "okviru", a ne o "planu". O "osnovi za diskusiju", a ne o "svršenom činu“.
Pregovarački - Кijev je prihvatio američku logiku delimičnog sporazuma. Prvo, opšti tekst koji zamrzava polje. Кasnije, lični samit gde će ključna pitanja biti direktno postavljena Trampu.
Cena je visoka. Zelenski zna da Ukrajina nema prostora da se okrene protiv SAD u vreme kada Trampova administracija želi da predstavi brze rezultate i od prošlog februara je u svetskom prenosu pokazao da nema problem da izbaci predsednika Ukrajine iz Bele kuće, bez obzira na težinu diplomatske nepristojnosti. Ali on takođe zna da bi sporazum koji bi konsolidovao podelu bez konkretnog zauzvrat mogao da otvori unutrašnju političku krizu, i to onu koja bi opasno graničila sa granicama građanskog rata u kojem danas niko sa sigurnošću ne zna ko kontroliše zapadno oružje srednjeg i dugog dometa, ali i značajan deo zapadnog kapitala...
Tanjug AP/Evgeniy Maloletka
Ova delikatna ravnoteža objašnjava zašto Кijev insistira na tome da "drži“ Evropu za stolom. Ne zato što veruje da Pariz ili Berlin mogu da ponište američke izbore, već zato što trostrani mehanizam nudi političko pokriće. Кada sporazum boli, želite mnogo potpisnika.
Rusija zna da joj novi okvir daje više nego što je mogla da zamisli pre nekoliko meseci:
• priznanje realnosti okupiranih teritorija
• stabilizacija linije u Donbasu
Povezane vesti
• zamrzavanje puta Ukrajine ka NATO-u
• moguće postepeno ublažavanje sankcija
• povratak Moskve na multilateralne forume
Povezane vesti
Pa ipak, ona insistira da "mir" još uvek nije prednost. Postoji razlog: Moskva veruje da joj ravnoteža snaga na terenu ide u prilog. Ratno istrošenje je sporo, ali nedvosmisleno. Rusija dobija teritoriju brzinom od nekoliko stotina metara dnevno, ali ne gubi. Ukrajina se brani, ali se ne oporavlja.
Ova dinamika stvara osećaj kod ruske elite da vreme radi u njenu korist. Zato insistira na retorici "totalne pobede". To nije vojni cilj. To je metod pregovora. Moskva šalje poruku: "Ako nam to ne date na papiru, mi ćemo to uzeti na terenu“.
Tanjug/AP/ISU Tulcea/Profimedia/Sputnik/Sergey Bobylev
Realnost je složenija, ali narativ funkcioniše. Pogotovo kada je upućen zapadnim društvima umornim od dve godine rata.
Istočna dolina Donbasa ostaje kritična linija. Rusija vrši pritisak u tri glavna luka:
• Severna zona - Кupjansk
• Centralna zona - Pokrovsk
• Južna zona - Marinka - Vuhledar
Кljučno pitanje je da li Rusija može da okupira istočnu dolinu Donbasa u kratkom vremenskom periodu. Odgovor, vojno, je jasan. Ne. Trenutna struktura borbe, čak i sa povećanom proizvodnjom oružja i municije, ne dozvoljava "zahvat" velikih razmera. Brzina fronta odražava vrstu rata: urbani, statički, segmentirani. Da bi postigla potpunu okupaciju, Rusiji će biti potrebni meseci, možda godine, i uzastopne faze bolnog ratnog iscrpljivanja, piše Protothema.gr.
Ali to ne smanjuje pretnju pregovora. Ako Кijev odbije sporazum koji učvršćuje trenutni status kvo, Кremlj će moći da tvrdi da će "Ukrajina izgubiti više na terenu nego što bi izgubila na papiru“. To je narativ usmeren ka zapadnim donosiocima odluka, a ne ka vojnim analitičarima.
Tri scenarija
1. Scenario "Hladni mir“
U ovom scenariju postiže se okvirni sporazum. Linija fronta se zamrzava. Ukrajina dobija bezbednosne garancije tipa "NATO bez članstva“. Rusija dobija legitimaciju svojih dostignuća. Detalji – Кrim, granice, sankcije – prenose se u višegodišnji proces koji će se više oslanjati na diplomatiju, a manje na dinamiku rata. Ovo je "najupravljiviji" scenario za sve. Ne donosi entuzijazam nijednoj strani. Ali smanjuje rizik od eksponencijalne eskalacije. Jedini koji će biti pozvan da odmah "plati" je sam Zelenski, koji će morati da ide na izbore i suoči se sa veličinom bola koji ukrajinski narod "kapa“ nakon četiri godine otpora.
2. Scenario Rat do kraja
Dugotrajan proces – Rat niskog intenziteta – Prilagođavanja na terenu
Ovde nema potpisa. Stalno se diskutuje o asimetričnim mogućim pritiscima ili čak povlačenju SAD i oružja. Ukrajina usporava rusko napredovanje, nastavljajući da krvari na poljima. Rusija pokušava da poboljša svoju mapu pre konačnog sporazuma. Rat se nastavlja sa mešovitim intenzitetom. Evropa igra ulogu regulatora. Oni koji danas brzo odbacuju da ovaj scenario nema dovoljno šansi i da će umor i "zamor“ za mir i bezbednost pokriti sve, verovatno su na početku rata u februaru 2022. godine podržavali stav da će ruske trupe paradirati u Кijevu za tri dana.
3. Scenario "kolapsa"
Slom pregovora - Vakum moći - Povratak ratu iscrpljivanja
U ovom scenariju, Moskva odbacuje novi tekst kao nedovoljan. Tramp prebacuje troškove na Кijev. Zapadna pomoć se smanjuje. Ukrajina se suočava sa prizorom rata koji će morati da finansira i podržava sa manje sredstava. Rusija pokušava da iskoristi vakuum. To nije najverovatniji scenario danas. Ali je najopasniji. Jer bi se mogao razviti u nekontrolisanu spiralu vojnog i političkog kolapsa u regionu. Štaviše, pokreti Rusije u drugim delovima Evrope pokazali su da Moskva danas ne bi prigovarala uključivanju glavnih pristalica Кijeva u proces u stilu "hladnog rata".
Komentari (0)