Vladimir Gajić o blokadama: To je izazivanje kontraefekta, mislim da vlast neće popustiti i odmah raspisati izbore

Advokat i predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić rekao je, komentarišući blokade ulica u Srbiji, da misli da je to izazivanje kontraefekta. Prema njegovim rečima, sasvim je izvesno da vlast neće popustiti i neće raspisati izbore na osnovu zahteva da budu raspisani odmah. Kako kaže Gajić, izbori će biti raspisani u nekoj budućnosti, i to verovatno 2026. godine.

"Sad je pitanje da li će to da bude na proleće ili će da bude krajem godine kad se približavamo i ustavnim rokovima koji su tamo negde početkom 2027. To ne znam, to je jedan manevarski prostor kojim manipuliše aktuelna vlast. Ali mislim da ove blokade neće dovesti do toga da vlast popusti i da raspiše odmah izbore", rekao je Vladimir Gajić gostujući tokom prelistavanja štampe u emisiji Euronews Jutro. 

Kako smatra, oni koji blokiraju ulice ne vide da će kroz vreme sebi da nanesu štetu.

"Očigledno je da od ovih poziva za nekim generalnim štrajkom nema ništa. Ostaje da se blokiraju ulice po Beogradu i po drugim većim gradovima u Srbiji. Ali mislim da efekat onih koji to organizuju neće biti ispunjen, da se radi o jednom kontraefektu. Imate primer tamo iz '67. ili '68. u Francuskoj, tamo je deset miliona ljudi za vreme generala De Gola bilo u štrajku jer su sindikati u Francuskoj uvek bili jaki. Onda je, recimo, De Gol pustio da ne funkcioniše ništa. U Parizu mesecima nisu odnosili đubre. Efekat je bio da je prve sledeće izbore dobio ubedljivije nego što je dobijao pre toga. Tako da je to jedan bumerang", reka je Gajić. 

Dodao je da, ako sada mali broj ljudi učestvuje na barikadama u odnosu na ukupnu populaciju Beograda i drugih većih gradova, i ako ne dozvoljavaju funkcionisanje normalnog života na ovim vrućinama, ona to može da izazove kontraefekat na nekim izborima koji će se pre ili kasnije dogoditi. 

Na pitanje kako vidi percepciju onih koji blokiraju ulice, Gajić je rekao da se ne bavi analizama toga kako oni dolaze do odluka. 

"To je podstaknuto jednim levičarskim anarhizmom koji ne razmišlja o posledicama, nego jednostavno idu za nekim svojim idejama koje im se čine da su revolucionarne i onda je ovo jedan od načina da budu stalno u fokusu javnosti. Ometaju sigurno funkcionisanje vlasti, tu nema nikakve dileme, pogotovo gradskih vlasti i lokalne samouprave. Ali to je taj stil i nije ništa novo. Kod nas se stvari događaju sa 20-30-50 godina zakašnjenja, pa malo deluje retro ovo što se događa. Ali dobro, na kraju krajeva, u demokratiji morate da budete tolerantni i da prihvatite i da ima i takvog načina na koji se vodi politička borba. Ako budu na kraju puta uspešni, ispostaviće se da su to bili dobri planovi", rekao je. 

Potrebna organizaciona priprema za izbore

Gajić je poručio da bi opozicija i sve ono što se podrazumeva pod opozicione građane trebalo pre svega da se u organizacionom smislu priprema za izbore.

"Mi imamo već 12-13 godina gubimo izbore jedne za drugim. Jedan od velikih problema je bila totalna neorganizovanost i priprema u tehničkom smislu za te izbore. Bilo bi dobro da se ovaj put ne propusti šansa da se pripremi za te izbore", poručio je. 

Ali, kaže da se s druge strane traže izbori, a ne traži se poboljšanje i promena bilo kakvih izbornih uslova. Napominje da to nije dobro zato što su neki procesi u toku.

"Menjaju se propisi u vezi sa biračkim spiskom. Postoje preporuke ODIHR kojima bi vlast trebalo da ide u susret, da ih ispuni i poboljša te izborne uslove. Ima nekih predloga o kojima se ne razgovara, recimo Narodna stranka ima nekoliko, nama se čini, dosta efikasnih predloga, ali o tome se uopšte ne vodi raspravlja. Uvek se na kraju dođe dotle da u noći kada su izbori opozicija nema rezultate, da rezultate ima jedino vlast ili eventualno neka nevladina organizacija koja se time specijalizovano bavi kao što je Crta, da su potpisani svi zapisnici, da nema nikakvih primedbi. To vodi ka posledici da ništa ne možete da uradite u tom žalbenom postupku kad su izbori u pitanju. Znači to su sve stvari koje su mnogo važne za izbore i o kojima ljudi ne razmišljaju", upozorio je Vladimir Gajić. 

Euronews Srbija

Dodao je da postoji zakonomernost koja može da se prati dugi niz godina.

"Da biste uspeli da pobedite na izborima, ne mislim na opoziciju nego generalno ono što se podrazumeva pod opozicijom, uključujući sad i ovaj studentski pokret, treba negde oko 500-600.000 glasača vlasti da pređe na vašu stranu, da biste ušli u utakmicu egal. Ja nisam siguran da se to događa, da birači SNS-a napuštaju opredeljenje za tu stranku, ili za Vučića. A bez toga nema pobede na izborima", rekao je. 

Kaže da je ključno da se pronađe način prilaska tim glasačima i da nećete uspeti ako ih vređate, ponižavate, nazivate svakavim pogrdnim imenima.

"To nije pristup na osnovu kojeg možete da dođete do tih glasača. Bez toga nema pobede. A od neke nasilne revolucije očigledno nema ništa. Tako da, evo vidite, ovih poslednjih dana u Beogradu, bilo je nekih gužvi na ulici, bilo je nekih, više bih mogao da kažem koškanja s policijom, nego što su to bili sukobi. Policija recimo čak nije morala ni suzavac da upotrebi. Devedesetih godina, za vreme Miloševićevog režima, ja sam tada bio mnogo mlađi, bio sam generalni sekretar SPO-a. Mi smo imali nebrojeno puno puta tih fizičkih sukoba sa policijom. Policija se koristila svim mogućim sredstvima da suzbije te demonstracije", naveo je Gajić. 

Ogromna većina građana nije htela da učestvuje u sukobima

Prema njegovim rečima, policija je bila prilično uzdržana i nije upotrebljavala sredstva koja su daleko opasnija za građane kao što su vodeni topovi, dimne bombe i suzavac.

"Nisu imali potrebe za time. Podržavam i građane, ogromnu većinu koja je bila na ulici i nije htela da učestvuje u sukobima. Veoma mali broj je spreman na neki sukob s policijom", ukazao je. 

Govoreći o skupu na Vidovdan Gajić je naveo da to ni po čemu nije mogao da bude "Dan D" i da je on i ranije govorio da misli da je taj dan nesrećno izabran kao datum. 

"Treba zaobići te neke dane koji nas ujedinjuju. Ne treba u njima učestvovati na taj način da kopate još dublje rovove u kojima se inače, u tom nekom društvenom smislu nalazimo. Ali mislim da to nije bio ni pokušaj da bude Dan D. Prošao je kako je prošao. Poslednjih nekoliko puta u Beogradu je došao zaista veliki broj ljudi. Naravno, sa ciframa se uvek preteruje", rekao je. 

Ističe da je na organizatorima da procene uspešnost skupa, ali da ima utisak da je on imao notu koja je bila više nacionalna po govornicima i profilima ljudi koji su govorili.

"Ali se to izgleda nije mnogima svidelo. U velikoj većini su ljudi koji se pojavljuju na tim skupovima drugačijeg političkog opredeljenja. Više su to građanisti, ili levičari, proevropski orijentisani. Tako da, izgleda da im nije baš legao profesor Milo Lompar pre svega", rekao je Gajić.

Kompletno gostovanje Vladimira Gajića pogledajte u video-prilogu.