Predlog zakona o roditelju-negovatelju ponovo nije uvršten u dnevni red Skupštine Srbije: Nezadovoljni smo i frustrirani

Trenutno vlada veliko nezadovoljstvo i frustracija među roditeljima, koji svakodnevno brinu o deci sa teškoćama, jer Predlog zakona o roditelju-negovatelju ponovo nije uvršten u dnevni red Skupštine. Ovaj zakon bi omogućio platu i radni staž roditeljima koji 24 sata dnevno brinu o svojoj deci, ali, kako ističu roditelji i stručnjaci, vlast mora da se ozbiljno posveti ovom pitanju i ne sme više da dozvoljava situaciju u kojoj niko ne zna zašto i o čemu se zapravo radi.

Ana Knežević iz udruženja "Evo ruka", koja se godinama bori za prava roditelja-negovatelja, za Euronews Srbija objašnjava da je trenutna situacija sa zakonom za roditelje-negovatelje izuzetno frustrirajuća:

"Očigledno da se nisu dobro dogovorili između sebe, zato što je taj predlog zakona došao iznenada. Mi, iz perspektive roditelja, nismo bili pripremljeni. U pitanju je jesenja Skupština, a u dnevni red su uneseni svi predlozi i amandmani iz prethodnih godina, ali šok za narod i roditelje je bio što je samo 31 poslanik glasao da se zakon razmatra, dok 141 nije rekao ništa. Nije bilo ni izvinjenja ni objašnjenja. Godinama se od roditelja očekuje poverenje u donosioca odluka koji ih ignorišu. Bitka za institut negovatelja traje još od 2012. godine, sa četiri amandmana koji nikada nisu ni razmatrani".

Knežević pojašnjava da trenutno roditelji nemaju nikakva prava, već isključivo obaveze. Oni danonoćno brinu o svojoj deci koja su višestruko ometena ili imaju različite smetnje.

"Ne mogu da se posvete svojoj karijeri, drugim članovima porodice, ni sebi. Sistem je neuređen, administracija komplikovana, a privatne terapije i pregledi veliki trošak. Roditelji nemaju status, a rad koji obavljaju je više od običnog roditeljstva – to je državni posao, ali bez priznanja," ističe Knežević.

Predloženim zakonom, kako objašnjava, majke i očevi koji brinu o svojoj deci dobili bi platu, radni staž i plaćene poreze i doprinose, što bi im obezbedilo finansijsku stabilnost sada i u budućnosti. 

"U razvijenim zemljama, porodice su zbrinute, postoje usluge koje dolaze u kuću, sve se radi preventivno, a kod nas je sistem obrnuto postavljen," dodaje ona.

Euronews Srbija

Za decu, zakon bi značio stabilnije i sigurnije roditelje, koji ne moraju da rade nisko plaćene poslove ili više poslova kako bi obezbedili egzistenciju. Zadovoljan roditelj znači i zadovoljnije dete. 

"Ovo nije samo pravo žena na rad, već i pravo dece na negu i pomoć," pojašnjava Knežević.

Iskustva iz regiona pokazuju da ovakva regulativa funkcioniše: "U Hrvatskoj su majke zadovoljne jer im zakon daje ekonomsku sigurnost. Pitanja poput prenosa prava u slučaju smrti deteta ili roditelja mogu se pravno urediti, ali je važno da roditelji budu uključeni u proces donošenja zakona i da ga stalno prate," naglašava Knežević.

Lokalne inicijative u gradovima poput Bora, Leskovca, Kule i Sremske Mitrovice pokrenule su promene, ali Knežević upozorava da lokalne odluke često obuhvataju samo najtežu decu, dok ostali ostaju nezaštićeni. 

"Veliko je nezadovoljstvo i frustracija među roditeljima, vlast mora da se posveti ovom pitanju i ne sme da ignoriše problem. Treba jasno reći ko je za, a ko protiv, da se zna ko brine o građanima," poručuje Knežević. 

"Prošla sam ozbiljan pakao, ali me je načinio drugačijom osobom"

Njeno lično iskustvo sa sinom Andrijom, koji danas ima 21 godinu, oslikava složenost svakodnevnog života roditelja-negovatelja. Andrija je dete sa višestrukim smetnjama, ne može samostalno da jede ni pije, koristi gastrostomu, a povremeno ima epileptične napade. Ana objašnjava da je njegov život potpuno zavisan od konstantne nege i nadzora. 

"O svemu mi je lakše da pričam nego baš o mom detetu i o mom životu. Mislim da sam prošla jedan ozbiljan pakao i da sam srećna što sam ga prošla jer me je načinio drugačijom osobom nego što bih bila, da nije tako, ali opet to je moj život. Ono što je jako veliki problem je odsustvo podrške na terenu i sporost sistema da odgovori na potrebe porodice koja je u velikom problemu. Mi smo više puta bili u ozbiljnoj krizi i finansijskoj i zdravstvenoj u kući. Andrija je životno ugrožen

Dodaje da je njena borba trajala kroz sve godine njegovog odrastanja, uključujući i druge članove porodice. 

"Andrija je emotivno zreo, socijalizovan i željan ljubavi i pažnje, ali njegova svakodnevica zavisi od mene. Idemo na fudbalske i košarkaške utakmice, svaku aktivnost koju želi organizujem, ali to zahteva ogromnu energiju," kaže Ana.

"Imam i drugo dete, kome sam uskratila vreme koje bi trebalo da provede sa mnom jer sam sve svoje resurse posvetila Andriji. Često se osećam iscrpljeno, a odgovornost za njegov život je konstantna. Ništa ne može da se prepusti sistemu jer usluge ne postoje ili su nedovoljno razvijene," pojašnjava.

Ana opisuje i izazove koje mladi poput Andrije doživljavaju nakon završetka školovanja: "Dnevni boravci su prenatrpani, personalna asistencija ne postoji, radni centri ne rade. Bez lokalnog angažovanja roditelja, deca ostaju bez socijalizacije, obrazovanja i svakodnevne podrške. Naša udruženja pružaju pomoć gde možemo, ali sistemske rešenja ne postoje."

Za Anu, svaki dan sa Andrijom je borba, ali i prilika da izgradi život pun ljubavi i posvećenosti.

"Uspela sam da napravim čokoladu od svega toga – lep i ukusan život, ali ne bih mogla ponovo da prođem kroz isto. Videti druge mlade roditelje kako prolaze kroz iste patnje i suze pogađa me duboko. Moj sin je moje ogledalo i dokaz da se posvećeno roditeljstvo i borba za prava dece isplate," zaključuje Ana Knežević.