Granica između pobune i poretka: Petrov za Euronews o zakonitosti blokada, akademskoj odgovornosti i snazi institucija
Komentari01/07/2025
-18:11
Studenti osumnjičeni za pripremanje nasilne promene državnog poretka, pušteni su na slobodu. Tužilaštvo je najavilo žalbu. U međuvremenu, studenti u blokadi objavili su i vodič za građansku neposlušnost, u kome se navodi da se nezadovoljstvo može izraziti na više načina na ulici, u institucijama, iz kuće. Gde je granica između pobune, blokada i pravnog poretka, ali kolika je odgovornost profesora, dekana i rektora o politici na univerzitetima i snazi države na sve te teme.
Blokade ulica i fakulteta koje se poslednjih meseci organizuju širom Srbije nemaju nikakvo pravno utemeljenje i predstavljaju izopačen, nekad nenasilni, a nekad nasilni oblik protivpravnog izražavanja, poručio je profesor dr. Vladan Petrov, profesor Pravnog fakulteta i sudija Ustavnog suda. On je u intervjuu za Euronews Srbija ocenio da blokade nisu deo ustavno-pravnog poretka, niti su prepoznate u savremenim demokratskim društvima.
"Blokade su jedna čisto faktička kategorija i predstavljaju izopačeni i nekad nasilni, nekad nenasilni oblik protivpravnog i izopačenog oblika izražavanja slobode okupljanja", istakao je Petrov.
Govoreći o pojmu građanske neposlušnosti, koji se, kako kaže, poslednjih meseci sve češće pominje, Petrov podseća da ni taj koncept nema nikakvo uporište u Ustavu Republike Srbije.
"Građanska neposlušnost ne samo da nije ustavno-pravna kategorija, ona je antiustavna, iz prostog razloga što ona, iako postoje različite definicije, podrazumeva da vi iz političkih ili društveno-političkih razloga odlučujete da odreknete poslušnost vašem državno-pravnom poretku", naveo je Petrov.
Tanjug/Sava Radovanović
Kako je istakao, u praksi to znači da pojedinci prestaju da idu na posao, da plaćaju račune ili da, recimo, blokiraju ulice. Time, kako upozorava, najčešće čine protivpravna dela, bilo da su u pitanju prekršaji ili krivična dela.
"Vi, po definiciji građanske neposlušnosti, pristajete na sankcije koje državno-pravni poredak izriče. Ovde, međutim, toga nema. Cilj svih ovih modaliteta građanske neposlušnosti je zapravo pokušaj da se izazove stanje haosa, a toga je bilo u prethodnim mesecima", upozorava sudija Ustavnog suda.
Povezane vesti
"Došlo je vreme da država reaguje konkretno"
Govoreći o postepenoj reakciji države na blokade i proteste, Petrov navodi da je sada došlo vreme da država konkretnije reaguje, ali ne silom, već primenom prava i zakona.
"Videli smo drugačiji pristup nadležnih državnih organa. To je prirodno, ustavno i zakonito. Policija je tu da spreči sukob između potencijalno suprotstavljenih grupa građana, da zaštiti imovinu i građane", rekao je Petrov, dodajući da je kao običan građanin bio zadovoljan reakcijom državnih organa tokom protesta u Beogradu.
Euronews/Emil Čonkić
Osvrnuo se i na protest koji je organizovan na Vidovdan, ističući da ga ne može smatrati "vidovdanskim" protestom, iako je održan tog datuma.
"Taj protest tamo je bio sve samo ne vidovdanski. Bio je na Vidovdan, ali nije bio vidovdanski. Mešavina govornika različitih političkih i ideoloških provenijencija bila je paravan za poziv na nasilje kroz ono 'dajemo zeleno svetlo'", rekao je Petrov i dodao da je, kao građanin, i on dao zeleno svetlo – ali državi, da zaštiti građane od nasilja.
Petrov je govorio i o ulozi pravosuđa, ocenivši da sudovi i tužilaštvo moraju u ovakvim situacijama imati u vidu širi društveno-politički kontekst.
"Ne mislim da treba da sude po političkim merilima, ali ne smeju da posmatraju događaje izolovano, već u vezi sa potencijalnim kolektivnim i organizovanim delovanjem usmerenim na nasilno rušenje ustavnog poretka", naglasio je Petrov.
"Nisam blizak vlasti, kako neki govore"
Posebno se osvrnuo na činjenicu da su neki od osumnjičenih za teška krivična dela protiv države pušteni iz pritvora.
Povezane vesti
"Kada puštate iz pritvora one koji su potencijalni izvršioci teških dela protiv države, otvarate sumnju u nepristrasnost. Sudije moraju ostaviti po strani političke stavove i suditi u interesu pravne sigurnosti".
Euronews
Govoreći i o ličnim motivima i profesionalnom pozivu, Petrov je istakao da mu je odlikovanje koje je dobio od predsednika Republike velika čast, ali i ogromna obaveza da građanima i studentima neprestano objašnjava značaj vladavine prava.
"Nisam blizak vlasti, kako neki govore. Aktuelan sam u državnim institucijama i relevantan kao stručnjak mnogo duže od vremena koliko je Aleksandar Vučić predsednik Republike", rekao je Petrov i dodao da kontinuitet njegovog profesionalnog i naučnog rada potvrđuje i komisija za odlikovanje, kojom je predsedavao njegov nekadašnji profesor rimskog prava.
Povezane vesti
Dodao je da razume potrebu studenata za izražavanjem stavova, ali i da bi trebalo da shvate važnost prava i pravnog poretka.
"Žao mi je što jedan broj studenata, doduše manjinski, još uvek ne shvata značaj veze između profesora i studenta, veze koja vam određuje možda i celokupan profesionalni, pa i privatni život“, rekao je profesor Pravnog fakulteta i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov.
Kompletno gostovanje Vladana Petrova u emisiji "Hajde da razgovaramo" pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)