Paunović za Euronews: Opozicija organizovala nezavisne okrugle stolove u vezi sa biračkim spiskom, to je politizacija

Zbog čega je za vlast nacrt zakona o jedinstvenom biračkom spisku najbliže kompromisu svih parlamentarnih stranaka i relevantnih organizacija civilnog društva? Zašto opozicija taj predlog vidi kao produkt SNS-a? Šta je garant da se obezbeđuje puna primena ODIHR-ivih preporuka i puna transparentnost biračkog spiska? kakvi su izborni uslovi u ovom trenutku i šta treba menjati.

Gost segmenta Tema jutra na Euronews Srbija bila je Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, koja je dala odgovore na ova pitanja.

Javna slušanja i politička polarizacija pitanja biračkog spiska

Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o jedinstvenom biračkom spisku izazvao je intenzivne rasprave, a deveto javno slušanje u Skupštini Srbije pokazalo je duboku političku podelu.

Snežana Paunović ističe da je tema biračkog spiska postala "politička par excellence", ali naglašava važnost dijaloga i kompromisa.

"Javno slušanje na ovu temu je uvek zanimljivo, pre svega zato što je to pretvoreno u jednu političku temu par excellence. I onda samo po sebi nosi tu dinamiku i specifičnu retoriku, da budem potpuno iskrena. Jeste deveto u nizu i čini mi se da se nikada nije desilo da toliko javnih slušanja ima na temu bilo kog predloga za izmene i dopune zakona kao što se to sada dešava oko zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Ali mislim da je dragoceno. Pre svega čuti od predlagača, a on je produkt rada radne grupe parlamenta Republike Srbije koja nije kratko radila na tome", rekla je Paunović.

Paunović naglašava da je radna grupa, inicirana od strane predsednice Skupštine Ane Brnabić, imala cilj da implementira preporuke ODIHR-a, ali da je proces otežan izostankom opozicije i civilnog sektora.

"Ja nekako nosim sada hipoteku i činjenicu da sam od početka učestvovala najpre u toj ambiciji predsednice parlamenta, gospođe Ane Brnabić, koja je zaista želela da preporuke ODIHR-a budu nešto oko čega ćemo se složiti, postići konsenzus, razgovarati, vratiti dijalog na onaj pijedestal koji mu pripada i koji je nužan kada govorimo o parlamentu Republike Srbije. Bilo je tu različitih oscilacija, do one faze da smo formirali tu radnu grupu, a onda iz nje u nekom momentu bez obrazloženja, čini mi se, početkom marta, izgubili sve kolege iz opozicionih političkih partija, ali i predstavnike nevladinog sektora. Zašto? Ja nešto još uvek nemam odgovor na to pitanje i mislim da ga nema niko. To je prosto bila jedna odluka koja treba da blokira proces unapređenja tog zakona ili uopšte primenu preporuka od ODIHR-a", kaže Paunović.

Euronews

Opozicija je, prema Paunović, organizovala nezavisne okrugle stolove, što smatra pokušajem politizacije umesto konstruktivnog dijaloga.

"Opozicione partije, ako se ja ne varam, dan pre toga održale su neki okrugli sto čiji format ne znam. Osim što se negde dalo u medijima videti da je to pokušaj da se okupi sva opozicija, što parlamentarna, što vanparlamentarna", rekla je Paunović i na konstataciju da se deo opozicije nije odazvao, da se ni studenti nisu odazvali tom pozivu, dodala:

"Dakle, imamo na sceni politizaciju jednog važnog pitanja, ali ne najključnijeg u Republici Srbiji. Ne vidim nijedan razlog zašto ne bi bili prisutni na javnom slušanju, još manje vidim razlog zašto bi se okrugli sto pravio nezavisno od vladajuće većine ili konačno, ako hoćete, od predlagača, ili na kraju svih krajeva od resornog ministarstva, na čijem sam čelu, koje bi takođe trebalo da ih čuje ako ima još šta da kaže", objašnjava Paunović.

Paunović smatra da je pitanje biračkog spiska preuveličano u političke svrhe, ističući da tvrdnje o nelegalnim izborima nisu potvrđene sudskim epilozima.

"Ovde se pokušava napraviti jedna zavrzlama, onako politička, koja treba da prikaže, pre svega, građanima Srbije, koje nije teško zbuniti na ovu temu jedinstvenog biračkog spiska, zato što ja mislim da decenijama unazad, gotovo da mogu da potpišem da bar dve i po, ako ne i tri decenije, mi raspravljamo o tome kako su izbori nelegalni, nelegitimni, zato što je birački spisak ovakav ili onakav. Ja odgovorno tvrdim da, iako postoje greške, one su statističke, zaista, i one se tiču pre svega tog upisa ili, nažalost, brisanja iz biračkog spiska kao posledica prirodnog procesa i smrti. Sve ostalo je zaista prazna politička priča", rekla je Paunović.

Predložene izmene i transparentnost biračkog spiska

Nacrt zakona predviđa formiranje komisije od deset članova za reviziju biračkog spiska, što je izazvalo nesuglasice s opozicijom koja je želela devet članova (3+3+3). Paunović brani strukturu komisije, naglašavajući da odražava izbornu snagu političkih aktera i da osigurava transparentnost.

"Danas smo u nacrtu koji će se naći pred parlamentom precizno definisali da će kontrolu i reviziju delimičnog biračkog spiska raditi upravo komisija koju će formirati Narodna skupština Republike Srbije, koju će činiti 10 članova, od toga pet predstavnika vladajuće većine, tri predstavnika opozicionih parlamentarnih partija i dva predstavnika relevantnih nevladinih organizacija", kaže Paunović.

Tanjug/Sava Radovanović

Odluke komisije donosiće se dvotrećinskom većinom, uz obavezno učešće barem jednog člana iz svake grupacije, što Paunović smatra ključnim za fer proces.

"Odluke se donose najpre dvotrećinskom većinom, što je jako važno, unutar tih deset članova. I mora za odluku glasati bar po jedan član iz svake grupacije. To je nivo međusobne tolerancije koji treba da pokaže da smo mi stvarno odgovorni ljudi koji smo u inicijativu svega ovoga krenuli da bismo nešto unapredili. Ako se tu ne snalazimo i ne mislimo isto, onda se bojim da motivi svih nas nisu bili isti", objašnjava Paunović.

Paunović naglašava da je nacrt usklađen s preporukama ODIHR-a, ali i s Ustavom Srbije i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, čime se razlikuje od ranijeg predloga organizacije CRTA.

"Nacrt je sličan u delu u kom smo zaista probali da ispoštujemo sve ambicije i sve težnje koje je CRTA stavila na papir, a da pritom ne ugrozimo Ustav Republike Srbije i pravo svakog od nas da se njegovi podaci o ličnosti štite. Dakle, ono što je bio izazov jeste zaštititi podatke o ljudima i ne dati baš tako na blanko kako su to tražili, nekim posmatračima za koje nismo do kraja u tom trenutku ni znali ko bi mogli da budu", rekla je Paunović.

Poljuljano poverenje građana i budući koraci

Poverenje građana u birački spisak je poljuljano, što Paunović pripisuje dugogodišnjoj politizaciji ove teme, ali smatra da nacrt zakona može doprineti većoj transparentnosti.

"Poverenje građana je poljuljano, apsolutno. Zato ja mislim da je dragoceno da se zakon donese. Jer najlakše ćete ljude manipulisati pričom koja im je nedostupna. Prosto mogu da vam veruju ili da vam ne veruju. Kao i meni danas. Mogu da ne veruju nijednog trena da su te greške statističke ili mogu da veruju kolegama koji tvrde da je to izvor svih izbornih krađa koje se dešavaju potencijalno, koje nikada, opet kažem, nisu dobile svoje epiloge na sudu", kaže Paunović.

Paunović ističe da je trenutni sistem već transparentan, jer građani mogu proveriti svoje podatke na sajtu ministarstva, ali da će komisija dodatno unaprediti proces.

"Važno je da se poverenje građana u birački spisak pre svega vrati, da svako ima pravo da, doduše ima i sada, vi kad ukucate svoj matični broj, vi vidite tačno na sajtu ministarstva gde glasate, kako glasate, sve je vrlo transparentno, nema tu nikakvih tajnih podataka", objašnjava Paunović.

Tanjug/Nenad Mihajlović

Ministarka predviđa da bi zakon mogao biti usvojen na jesen, uz formiranje komisije u roku od 30 dana, koja bi imala devet meseci za prvi izveštaj.

"Ako će se baviti analizom pred bilo koje predstojeće izbore, pod okolnostima da mi imamo redovne izbore 2027. godine, onda bi bilo sasvim logično da negde na jesen, u deadline-u otprilike, usvojimo ovaj zakon i ja ne vidim da tu postoji prepreka da mi u skupštinu sa njim uđemo možda i za 15 dana", kaže ona i nastavlja:

"Dakle, komisija od momenta otkad se zakon donese, mislim da postoji neki zakonski rok od 30 dana za formiranje komisije i komisija ima devet meseci do prvog izveštaja koji će podneti parlamentu Republike Srbije oko toga i eventualnoj potrebi korekcije biračkog spiska", rekla je Paunović.

Paunović izražava skepticizam o opsegu posla komisije, ali smatra da je njeno formiranje korak ka većem poverenju.

"Ako bismo zaista ozbiljno želeli da se time bavimo, a da to opet ne uđe u izbornu godinu i u onaj izborni proces kada već nije zgodno da komisija radi svoj posao, onda bi to trebalo da počne na jesen. Ja mislim da ta komisija zaista neće imati mnogo posla, ali evo, neka me dementuje vreme. Ja umem da kažem i izvinite kada se pokaže da nisam bila u pravu, ali vam odgovorno tvrdim da posao koji oni imaju je vrlo mali u perspektivi", zaključila je Paunović.

Gostovanje Snežane Paunović u celosti pogledajte u video prilogu.