Evropska unija razmatra novi model članstva? Ulazak bez prava veta, ali sa svim pogodnostima
Komentari21/10/2025
-22:02
Nove zemlje bi mogle da se pridruže Evropskoj uniji, ali bez punog prava glasa. Kako prenosi Politiko, predlog za promenu pravila o članstvu u EU još je u ranoj fazi i moraće da ga odobre sve postojeće članice. Predlog bi omogućio novim državama da koriste većinu pogodnosti članstva, dok bi puna prava stekle naknadno, nakon što EU sprovede ključne institucionalne reforme, uključujući ukidanje jednoglasnog odlučivanja u većini oblasti.
Marko Todorović iz Centra za evropske politike rekao je za Euronews Srbija da se sve više razgovara o ovoj opciji, te podseća da je ideja o ograničavanju veta potekla upravo iz Beograda.
"Ne iz zvaničnog Beograda, nego iz Centra za evropske politike", dodao Todorović.
On objašnjava da je Centar još 2021. godine, zajedno sa jednom briselskom partnerskom organizacijom, predstavio tzv. model faznog pristupanja. Jedan od elemenata tog modela bilo je ograničavanje prava veta za nove države članice.
"Tada je cela ideja bila dosta smela i kontroverzna, niko o tome nije govorio. Međutim, sada, četiri godine kasnije i nakon naše zagovaračke misije gde smo posetili 25 od 27 država članica, razgovarali sa vladama, parlamentima i civilnim društvom, u stalnom kontaktu sa evropskim institucijama, možemo slobodno reći da je ova ideja postala glavni tok razmišljanja u EU", navodi Todorović.
Dodaje da je cilj ubrzanje procesa proširenja i pronalaženje novih, kreativnih načina da se on omogući, uz istovremeno odgovaranje na zabrinutosti postojećih članica koje strahuju da bi EU sa proširenim sastavom mogla biti manje funkcionalna. Na pitanje šta bi nove članice dobile takvim ulaskom, Todorović pojašnjava:
"Nije u pitanju nikakvo članstvo drugog reda. Nove države članice bi aktom o pristupanju dobile sva prava i obaveze kao i druge članice. Najvažnije je da bi građani Srbije, Moldavije, Crne Gore i drugih država bili građani EU sa svim povlasticama koje to nosi".
Povezane vesti
"Proširenje zajedno sa institucionalnom reformom"
Međutim, kako dodaje, postoje ograničenja kada je reč o pravu veta.
"Nova država članica imala bi pravo glasa u svim slučajevima kada se odlučuje većinom, bilo prostom ili kvalifikovanom, i mogla bi učestvovati u formiranju blokirajućih manjina. Međutim, u slučajevima kada je za odluku potrebna jednoglasnost, nova članica ne bi imala pravo veta. Taj period ograničenja bio bi jasno definisan aktom o pristupanju i predlaže se da traje 10 godina", kaže Todorović.
Na pitanje zašto baš 10 godina, odgovara da je to dovoljno vremena da se "EU reformiše i pređe na kvalifikovano većinsko odlučivanje u svim slučajevima".
"Postoji i jasan pritisak na EU da te reforme sprovede. Nakon isteka tog perioda, država koja nije imala pravo veta postaje punopravni član sa pravom veta", objasnio je sagovornik Euronews Srbija.
Na pitanje koliko je vremena potrebno Briselu da se reformiše iznutra, Todorović kaže:
"O tome se već neko vreme razgovara i shvaćeno je da proširenje mora ići zajedno sa institucionalnom reformom. Najosetljiviji deo reformi upravo je prelazak na kvalifikovano većinsko odlučivanje. Problem je što je za to neophodna saglasnost svih članica".
Podseća da, iako se Mađarska često pominje kao veto igrač, u praksi nije uvek blokirala važne odluke kao što su sankcije Rusiji.
Povezane vesti
"Uvek je moguće pronaći političko rešenje i za veto igrače, ali što je veći broj članica, to je izazov veći. Zato se već razmišlja o načinima da se to predupredi.“
O ranijim idejama o potpunom ukidanju prava veta, Todorović ističe da je to realno i da je istorijski razvoj EU išao u tom pravcu.
"Sve veći deo nadležnosti se prenosi na centralne institucije EU. U novom geopolitičkom trenutku države članice same po sebi su premale da igraju značajnu ulogu u svetu, pa je ključno da Evropa ostane relevantan globalni igrač. Za to je neophodno da odlučivanje u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici bude efikasnije, što znači i ukidanje prava veta", navodi Todorović.
Na kraju, u vezi sa načinom glasanja, Todorović objašnjava da se već sada kvalifikovano većinsko odlučivanje zasniva na broju stanovnika u državama.
"Veće države imaju veći broj stanovnika i predstavljaju veći deo Evropljana, pa je to ključni element budućih reformi", zaključio je Todorović.
Komentari (0)