Program "Zdravo rastimo": Skoro 400.000 dece učilo o zdravoj ishrani i kretanju

Tokom detinjstva i adolescencije formiraju se navike ishrane i fizičke aktivnosti koje često ostaju prisutne i u odraslom dobu, zbog čega stručnjaci upozoravaju da su rana edukacija i porodični primer ključni za zdrav razvoj dece. Kroz dugogodišnji program “Zdravo rastimo“, koji se sprovodi u školama širom Srbije, deca se uče osnovama pravilne ishrane i značaju kretanja, a u njemu je do sada učestvovalo gotovo 400.000 učenika. Stručnjaci ističu da su deca kroz edukaciju sve zainteresovanija za zdrave navike i da često sama podstiču promene u ishrani u svojim porodicama. 

Kako objašnjava nutricionistkinja Ivana Milićević, jedan od najvažnijih efekata programa jeste promena u svakodnevnim navikama dece i njihovom interesovanju za hranu. 

"Najveće promene koje smo primetili je da deca sve više i bolje jedu zdraviju hranu", navodi Milićević i dodaje da je važan deo edukacije i učenje praktičnih veština: "Mi ih učimo kako da i oni sami pripreme neke namirnice, neka jela koja su i zaboravljena, poput nekih heljdinih kaša". 

Prema njenim rečima, deca kroz program ne samo da usvajaju znanje, već ga prenose i u svoje porodice. 

"Primetili smo da su deca baš zainteresovana za taj program i da je edukacija o zdravoj ishrani esencijalno važna, tako da je program "Zdravo rastimo" i doprineo da deca sama počnu da traže", kaže ona. 

Kako dodaje to su te neke promene, kao da deca traže od svojih roditelja da im pripremaju neka jela koja su i zaboravljena kod nas. 

Program se sprovodi u osnovnim školama, a posebna pažnja posvećena je edukaciji nastavnika koji dalje prenose znanje učenicima. 

"Radi se po principu edukacije nastavnika fizičkog vaspitanja preko Saveza za školski sport Srbije, Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", Privredne komore Srbije i platforme Štreber. Prvo edukujemo nastavnike, a onda nastavnici edukuju svoje učenike", kaže. 

Ona posebno ističe i novi pristup u okviru kog stariji učenici prenose znanje mlađima. 

"Sada smo u dodatnom programu da su i deca postala edukatori ovim mlađim uzrastima. Znači, stariji uzrast školski edukuje mlađi", navodi ona. 

Govoreći o promenama u svakodnevnom životu porodica, Milićević ukazuje da je uloga škole danas značajnija nego ranije, posebno u urbanim sredinama gde je zajedničko vreme sve ređe. 

"Nemerljiv je značaj škole kao takve. Bar u urbanim sredinama, porodični ručak se izgubio, pa kroz ovaj program molimo decu i roditelje da makar bude zajednički doručak ili 15 minuta ranijeg ustajanja”, kaže. 

Posebna pažnja posvećena je i ishrani u školama, kao i navikama koje deca razvijaju kroz užine i džeparac. 

“Postoji pravilnik za ishranu u osnovnim školama koji je donelo Ministarstvo“, kaže Milićević, ali dodaje da ima prostora za unapređenje. 

Govoreći o uticaju loše ishrane, ona upozorava da se posledice formiraju postepeno, ali mogu biti dugoročne. 

"Dolazi do stalne aktivacije pankreasa i lučenja insulina, što može dovesti do poremećaja metabolizma i kasnije do gojaznosti i dijabetesa tipa 2“, navodi Milićević. 

Ona odbacuje i čest stav da je zdrava ishrana skuplja opcija. 

"To je apsolutni mit. Zdravija ishrana može biti čak i jeftinija ako se koriste osnovne namirnice kao što su kačamak, povrće, sir i kiselo mleko”, kaže ona. 

Prema njenim rečima, ključ uspeha je uključivanje dece u proces pripreme hrane i donošenja odluka. 

"Deci treba dati na značaju - da idu u nabavku, da pomognu u pripremi, da budu uključeni. Kada učestvuju u procesu, više će ceniti obrok i radije ga prihvatiti", zaključuje Milićević. 

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.