Vučić: U vrhu smo Evrope po ekonomskom rastu, a za kašnjenje pruge Beograd-Niš smo sami krivi

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obraća se javnosti kako bi predstavio najnovije ekonomske rezultate, istakavši da se Srbija nalazi u samom vrhu Evrope po stopi privrednog rasta i stabilnosti javnog duga. Tokom obraćanja, predsednik se osvrnuo i na projekat brze pruge Beograd-Niš, priznavši da su za dosadašnja kašnjenja odgovorne domaće institucije, a ne evropski partneri.

Govoreći o infrastrukturnim projektima, Vučić je korigovao svoju raniju izjavu u kojoj je kritikovao brzinu administracije Evropske unije.

"Pošto sam svojevremeno rekao da su Evropljani spori oko brze pruge Beograd-Niš, moram da kažem da smo najvećim delom za to mi krivi, a ne oni. Nije bilo sasvim istinito i fer to što sam rekao", izjavio je predsednik.

On je naglasio da ga niko od evropskih zvaničnika nije zvao povodom te izjave, već da je do tog zaključka došao samostalno, analizirajući nedovoljnu aktivnost domaćih nadležnih tela.

Prelazeći na ekonomske pokazatelje, Vučić je istakao da je Srbija po stopi realnog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvih pet zemalja u Evropi (uključujući i Tursku) u poslednjih osam godina.

Naveo je podatak da je privreda Srbije u periodu nakon konsolidacije javnih finansija porasla za 36,8 odsto, dok prosek Evropske unije iznosi 13 odsto. Prema najnovijim podacima, Srbija je trenutno treća u Evropi po stopi rasta, odmah iza Danske i Malte, dok se za narednu godinu očekuje preuzimanje liderske pozicije.

Posebno je naglasio rast životnog standarda, navodeći da su zarade realno uvećane za 71,7 odsto, a penzije za 57,8 odsto.

"Ne pričam o nominalno uvećanim zaradama, pričam o realno uvećanim, sa uračunatom stopom inflacije. Ove godine računamo da će međugodišnja inflacija biti oko ili nešto ispod tri odsto, i u skladu s tim, sve što ide preko toga predstavlja značajno povećanje životnog standarda", objasnio je Vučić.

Predsednik se osvrnuo i na stanje državne kase, pozivajući se na podatke Evrostata prema kojima Srbija spada u najmanje zadužene države na kontinentu. Niži javni dug od naše zemlje, kako je naveo, u ovom trenutku imaju samo Švedska, Luksemburg, Danska, Estonija i Irska, dok su brojne razvijene evropske zemlje neuporedivo više zadužene.

"To hoću ljudima da ukažem na činjenicu da smo se u prethodnom periodu na ozbiljan i domaćinski način odnosili prema javnim finansijama. Nismo govorili 'za našeg vremena neka bude dobro', a da posle toga deci ostavimo potop", zaključio je predsednik Srbije.

Rekordne devizne rezerve i najniža nezaposlenost u istoriji Srbije

Tanjug/Rade Prelić

U nastavku obraćanja u kojem je predstavio najnovije ekonomske pokazatelje, predsednik je istakao da su devizne rezerve zemlje dostigle rekordnih 30,5 milijardi evra, dok je nezaposlenost pala na istorijski minimum od 7,2 odsto. Predsednik je ove podatke ocenio kao jasan znak finansijske stabilnosti i povoljnog privrednog ambijenta.

Govoreći o državnim rezervama, Vučić je precizirao da u ukupnu sumu ulaze i rezerve zlata čija vrednost trenutno iznosi oko 6,2 milijarde evra. Pored toga, posebno se osvrnuo na kretanje deviznog kursa, podsećajući da je u periodu od 2007. do 2012. godine on varirao od 79 do 114 dinara za evro, dok se poslednju deceniju drži na stabilnih 117 do 118 dinara.

"Danas imamo apsolutnu stabilnost kakvu nikada nismo imali, ne samo u savremenoj, već uopšte u istoriji Srbije", naglasio je predsednik, dodajući da je uz stabilnost kursa i nepromenjenu poresku politiku, sa izuzetkom smanjenja poreza i doprinosa na rad, stvoren dobar ambijent za domaće i strane investicije.

Ovakva ekonomska klima, prema njegovim rečima, direktno se odrazila i na poverenje građana u bankarski sistem, što pokazuje rekordna štednja. Dinarska štednja iznosi 247,1 milijardu dinara, što predstavlja uvećanje od čak 1.282 odsto u odnosu na 2012. godinu, dok je štednja u evrima više nego duplirana i sa 8,3 milijarde skočila na 17,1 milijardu evra.

"Ovo je neka vrsta podnošenja izveštaja građanima, da bi razumeli zašto, kako i na koji način možemo da podižemo penzije i plate", objasnio je Vučić, dodajući da očekuje i rast kreditnog rejtinga zemlje u narednoj godini, ukoliko se reši pitanje Naftne industrije Srbije i stabilizuju regionalne prilike.

Kao najvažniji element izveštaja, predsednik je istakao podatke sa tržišta rada. Nezaposlenost je sa 26 odsto iz 2012. godine pala na današnjih 7,2 odsto. Vučić je naglasio da se radi o podacima o formalno zaposlenima, kojih je danas oko pola miliona više nego pre jedne decenije.

"Imali smo 2012. godine, kada smo imali između 400 i 500 hiljada ljudi više u zemlji nego danas, oko 1.865.000 zaposlenih. Mi danas, sa pola miliona ljudi manje, imamo 500 hiljada više zaposlenih", izjavio je Vučić.

On je upozorio i na ozbiljan demografski problem sa kojim se Srbija suočava, navodeći da država godišnje gubi između 35 i 40 hiljada ljudi samo zbog negativnog prirodnog priraštaja, ali je zaključio da ostvareni rast zaposlenosti u takvim okolnostima predstavlja još veći ekonomski uspeh.

Od januara minimalac 600 evra, u decembru očekujemo prosečnu platu od 1.200 evra

Euronews/Dragan Stojanović

Predsednik je izjavio danas da će od 1. januara naredne godine minimalna zarada u Srbiji iznositi 600 evra, odnosno oko 70.000 do 71.000 dinara, dok se već u decembru očekuje da prosečna plata dostigne nivo od 1.200 evra. Predsednik je istakao da su ovi podaci zasnovani na zvaničnoj statistici i da predstavljaju najveći pomak u istoriji zemlje.

Pozivajući se na podatke Nacionalne službe za zapošljavanje, Vučić je naglasio transparentnost ekonomskih rezultata.

"Sve je crno na belo. Ovde ne može da bude laži, nema prevare. Nije ovo stvar ankete ili nečijeg slobodnog uverenja. Ovo su čisti brojevi, kao suza, i ponosan sam na njih", poručio je predsednik, dodajući da iako situacija nikada nije idealna, ostvareni rezultati predstavljaju ogroman uspeh.

Govoreći o povećanju minimalne zarade na 600 evra od početka sledeće godine, Vučić je objasnio da će to najviše pomoći siromašnijim građanima, posebno u južnim i jugozapadnim krajevima Srbije, jer poslodavci neće smeti da isplaćuju platu nižu od tog iznosa.

Kako bi olakšala privredi, država je preuzela deo tereta na sebe smanjenjem poreskog opterećenja na zarade, koje je sa 64 odsto spušteno na 59,7 odsto. Ipak, predsednik je upozorio da je rast minimalca uvek „mač sa dve oštrice“.

"Deo onih u tekstilnoj ili kablovskoj industriji će napuštati zemlju, ali ćete time da zaštitite radnika koji radi - i onog koji prodaje pljeskavicu, i onog u lokalnoj kafani ili radnji. Zato uvek vagamo i merimo, ali mislim da smo doneli dobre odluke", rekao je Vučić.

Kao ključni dokaz rasta životnog standarda, predsednik je uporedio pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom. Prema njegovim rečima, 2012. godine minimalac je pokrivao svega 61,5 odsto potrepština, dok će sa novim povećanjem on pokrivati 117 odsto minimalne potrošačke korpe.

"Da li je to lagodan život i da li je idealno? Naravno da nije. Ali je bukvalno duplo bolje nego što je bilo pre samo nekoliko godina", istakao je Vučić.

Kada je reč o prosečnim zaradama, predsednik je izneo procenu da će prosečna neto plata u Srbiji već u decembru iznositi 140.850 dinara, odnosno 1.200 evra. On je podsetio da je 2010. godine prosečna plata iznosila 34.000 dinara, odnosno 331 evro, što znači da je danas zabeležen rast veći od četiri puta, čime se Srbija izjednačava sa pojedinim državama Evropske unije, poput Rumunije.

Ratovi diktiraju cene energenata

Predsednik je rekao da država trpi veliki pritisak zbog globalne energetske krize, ali da nastoji da zaštiti građane odricanjem od čak 25 odsto akcize na gorivo. Tokom obraćanja, predsednik je govorio o geopolitičkim problemima koji diktiraju cene nafte i gasa, nastavku programa stambenih kredita za mlade, kao i o stanju u domaćem obrazovnom sistemu.

Odgovarajući na novinarsko pitanje o izlazu iz trenutne situacije sa cenama nafte, Vučić je istakao da je jedino dugoročno rešenje prekid globalnih sukoba, prvenstveno rata u Ukrajini, kao i smirivanje tenzija na Bliskom istoku. On je upozorio na ozbiljne probleme u snabdevanju zbog napada Huta u Crvenom moru i blokada ključnih pomorskih puteva, poput Ormuskog moreuza.

Kako bi ublažila udar na džepove građana, država je donela odluku o smanjenju akciza.

"Ljudi moraju da znaju da mi deo državne kase finansiramo iz akciza na naftu. Mi ćemo vrlo brzo biti među najjeftinijim državama kada je reč o gorivu, jer se malo koja država odriče svojih prihoda. Mi smo se danas odrekli 25 odsto svoje akcize, dakle četvrtinu onoga što naplaćujemo, mi sada ne naplaćujemo", naglasio je predsednik.

Pored nafte, veliki problem predstavlja i kontinuirani rast cene gasa na svetskom tržištu, koja je dostigla 968 dolara za hiljadu kubnih metara. Vučić je objasnio da cena gasa trenutno beleži stabilan i neprekidan rast, bez drastičnih skokova i padova, što stvara "užasnu konjunkturu". Ipak, pohvalio je rad Ministarstva finansija, ističući da su sačuvani veliki finansijski baferi, iako je država mnogo ulagala u namensku industriju i naoružanje.

Stambeno obezbeđeno više od 6.000 mladih

Tanjug/Rade Prelić

Kada je reč o podršci mladima, predsednik je potvrdio da je program stambenih kredita i dalje aktuelan.

Svi građani koji nemaju navršenih 36 godina i ne poseduju nekretninu na svoje ime mogu da se prijave za kredite sa svega jedan odsto učešća. Prema njegovim rečima, država je na ovaj način već pomogla da više od 6.000 mladih građana najbrže i najlakše reši svoje stambeno pitanje, a prijave su i dalje u toku.

Govoreći o ekonomskim uspesima, rastu plata i pohvalama koje Srbija dobija od stranih zvaničnika, Vučić je poručio da su za rezultate zaslužni visoko postavljeni ciljevi, očuvanje mira i stabilnosti, te neprestani rad. Međutim, priznao je da postoji oblast u kojoj Srbija ne ostvaruje dobre rezultate, a to je obrazovanje.

Osvrćući se na loš plasman evropskih zemalja i Srbije na globalnim PISA testovima u poređenju sa azijskim državama, predsednik je uputio oštru kritiku dosadašnjem vođenju obrazovnog sistema.

"Po platama možemo da se pohvalimo, ali po nivou obrazovanja ne možemo. Prihvatam da sam i ja delimično kriv za to. Da smo snažnije reagovali, ne bismo dopustili takvu anarhiju, takvo bezakonje i takvo razaranje naše budućnosti, a ne zaboravite, to je jedan od temelja napretka", zaključio je Vučić, dodavši da će o stručnjacima koji su vodili taj sistem detaljnije govoriti tek kada mu istekne predsednički mandat.