Vanredni Izbori i kampanja: Za šta će se glasati i u čemu akteri vide svoju šansu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Vanredni parlamentarni izbori zakazani su za 25. oktobar, a u Novom Sadu održan je prvi formalni predizborni skup Studentske liste, na kojem je javnosti predstavljen deo imena. Istraživanja i analitičari govore o referendumskoj atmosferi između vladajuće Srpske napredne stranke i Studentske liste, dok ostale stranke ostaju u zoni cenzusa.
O tome za Euronews Srbija govore politički analitičari Vladimir Dobrosavljević i Emil Zoronjić.
Dobrosavljević kaže da Srbija već deceniju i po živi u produženoj kampanji, da Studentska lista jaše na talasu percepcije korupcije i da je za njen uspeh ključna izlaznost preko četiri miliona.
Zoronjić ocenjuje da se na ovim izborima neće glasati po programima, da će manje liste pre svega odvlačiti opozicione glasove i da će obe dominantne strane kampanju svesti na direktan kontakt sa biračima.
Prvi skup, imena i pitanje programa
Dobrosavljević kaže da zvanična potvrda celokupne liste još nije stigla i da jučerašnji skup nije prelomio kampanju, jer ona traje dugo.
"Još uvek čekamo, naravno, i zvaničnu potvrdu da su imena koja su se pojavila u javnosti da je to celokupna Studentska lista. Ostaje verovatno pitanje ko će biti prvi na listi. Mi smo u produženoj izbornoj kampanji već duži vremenski period i to se ne odnosi samo na tragediju u Novom Sadu. Imamo permanentnu kampanju već bar deceniju i po. Ne treba zaboraviti da smo mi u ovom periodu imali pet ili šest vanrednih izbora od 2012. do sada. Mi de facto ne izlazimo na neki način iz izbornih kampanja. S jedne strane, vlast na taj način mobiliše svoje potencijale, a sa druge strane iscrpljuje svoje političke konkurente", rekao je Dobrosavljević.
Euronews Srbija
Zoronjić razliku vidi samo u formalnom statusu skupa.
Povezane vesti
"To je prvi formalni predizborni skup, jer su izbori formalno i raspisani, ali suštinski, mislim da su se oni dosta dugo spremali za to. Svi prethodni su imali neku drugu tematiku, posebno oni vezani za datume i događaje", kaže Zoronjić i dodaje:
"Njima se zamera da oni nemaju otkriven do kraja politički plan i program, što i jeste, i nije tačno. Suštinski to jeste formalno tačno da mi ne znamo plan i program, ali koliko stranaka ima, pa da li smo pročitali ikad nečiji plan i program? Mislim da to u ovom trenutku je malo licemerno od nas kao javnosti da nekom zameramo za plan i program", kaže Zoronjić.
Dobrosavljević podseća da je u našoj politici i dalje važna personalizacija.
"Kada se priča o politici, mi svi zaboravljamo da je i dalje u politici personalizacija mnogo važnija za opredeljivanje nego što će neko voditi računa o tome kakav je program za poljoprivredu. Studentski pokret je pre svega insistiranje na pojavi novih ličnosti u politici", kaže Dobrosavljević.
Odakle glasovi i šta presuđuje izlaznost
Zoronjić kaže da SNS ima stabilnu bazu, a Studentska lista uzima glasove od tradicionalne opozicije i apstinenata, ne od jezgra naprednjaka.
"SNS ima jednu stabilnu bazu koja se broji u milion, pa plus stotine hiljada koji će uz SNS ostati do samog kraja, čak i u scenariju da SNS prelazi u opoziciju. Oni ostaju sa podrškom preko 30 odsto zato što ima stabilnu bazu, liderstvo, ono što naš narod voli", kaže Zoronjić.
Euronews Srbija
Dobrosavljević tehnologiju vladavine svodi na tri tačke: mobilizaciju svoje baze, kontrolu izlaznosti i demotivisanje apstinenata.
Povezane vesti
"Svako ko je pratio ovih 14 godina tehnologiju upravljanja vladajućih struktura zna da ona počiva na tri stvari. Prva je mobilizacija i homogenizacija sopstvenih birača, da bazu birača može da mobiliše u svakom trenutku. Ta brojka ume da se kreće negde oko 1.800.000. Druga važna tačka je kontrola izlaznosti. Dokle god izlaznost ne prelazi cifru od nekih 4 miliona vlast nema osećaj ugroženosti", kaže Dobrosavljević.
Gostovanje Dobrosavljevića i Zoronjića u celosti pogledajte u video prilogu
Komentari (0)