Analiza stanja u Srbiji: Milan Čavić o Briselskom sporazumu i političkoj krizi u zemlji
Komentari29/07/2025
-13:44
Politički analitičar Milan Čavić govorio je za Euronews Srbija o političkom stanju u Srbiji, ali i o Briselskom sporazumu, čija se puna implementacija od strane Prištine tek očekuje, i to u delu u kojem se on tiče Zajednice srpskih opština. Dok položaj Srba na Kosovu i Metohiji ostaje izuzetno težak, u centralnoj Srbiji se nastavlja politička kriza, koju je takođe za Euronews analizirao Čavić.
Briselski sporazum, potpisan 2013. godine, kritikovan je od strane Beograda zbog neimplementacije od strane Prištine. Prema stavovima Beograda, nesprovođenje odredbi sporazuma dešava se i uz podršku EU i SAD.
Analitičar Čavić smatra da je EU obmanula Srbiju, jer Priština nije ispunila obaveze, a Srbija je trpela pritiske.
"Briselski sporazum obavezuje i srpsku i albansku stranu da vrše neke kompromise. Kada pogledamo unazad šta je recimo srpska strana uradila po pitanju i tablica, i ličnih karata, i svega onoga što je omogućila da Albanci mogu da imaju, Priština ništa nije omogućila, čak ništa iz tog sporazuma. Sve i jedna kampanja im se vodila na Kosovu upravo protiv svega toga. Imali su poslednje tri godine ekonomske sankcije. Otprilike nekih 300 miliona evra nekih sredstava ne mogu da podlače od strane EU, ali zaista to je jako minorno i ništa", rekao je Čavić.
Analitičar naglašava da je EU izgubila kredibilitet neutralnog posrednika, jer nije pritisnula Prištinu, dok je Srbija trpela sankcije.
"Taj Briselski sporazum je u zapećku i imali smo nakon toga i američki (Vašingtonski) sporazum. Imamo mnogo situacija koje ne idu na stranu trenutno Srbima na prostoru Kosova i Metohije", kaže Čavić i dodaje da ovo nije prvi put da je EU nekoga obmanula:
"Nije to prvi put da je EU nekoga prevarila. Imamo Minsk i Minsk 2 vezano za sukob u Ukrajini, pa vezano za Rusiju, za širenje NATO-a, da se NATO neće širiti na istok, tako da je to još jedan od primera da EU sa svojim kapacitetima nema političku snagu da sprovede sve iz ovog Briselskog sporazuma i upravo to govori da zaista Evropska unija je otišla nekako iz svojih okvira, nametnula se, a ne može da ostvari mnogo toga", kaže Čavić.
Euronews Srbija
Povezane vesti
On objašnjava da je položaj Srba na Kosovu pogoršan zatvaranjem institucija i hapšenjima, uz izostanak reakcije međunarodne zajednice.
"Država Srbije je uradila sve što je trenutno u njenoj moći. Obavestila je i zemlje Kvinte, i KFOR, i sve ostale, i samu Ameriku, povodom svega toga, čak i Evropsku uniju. Ali vidimo da naši predstavnici, legitimno izabranim, koji su zaduženi za Kosovo i Metohiju, ne mogu da odu tamo", kaže on i dodaje:
"Pregovarači, Petar Petković i ostali, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, koja je formirana upravo na osnovu Briselskog sporazuma da ima dobre kontakte i da sprovodi politiku za Srbe, oni ne mogu da odu dole", objašnjava Čavić.
On ističe da Kurti koristi anti-srpsku retoriku za političke poene, ali da lokalni izbori mogu poboljšati položaj Srba.
"I to je još jedan od dokaza da se dopuštaju jednostrani potezi. Dokle će se gledati kroz prste, još ne znamo. Ali ono što je evidentno da je Kurti u krizi, da nova vlada nije izabrana, da je tamo velika politička kriza, jer njegova jedina politika sve ove godine, kada pogledate unazad nije neko razvijanje ekonomije ili dobrosusedski odnosi nego upravo sve što je bilo vezano za njega jeste vezano za Srbe i sve protiv Srba", kaže on i dodaje:
"Upravo njegova ta arogancija šetanja sa vojskom sa dugim cevima kroz naseljena mesta u kojima su većinski Srbi je upravo to da bi on samo dobio koji politički poen. I njegova cela politika se zasniva upravo na tome", kaže Čavić.
Studentska lista i politička kriza u Srbiji
Već osam meseci u Srbiji traje politička kriza izazvana protestima opozicije i studenata. Dok traju rasprave u javnosti kako će da izgleda potencijalna studentska izborna lista, kao i ko trenutno ima veću podršku u biračkom telu, Čavić naglašava da studenti nisu izneli jasne stavove o ključnim pitanjima.
Povezane vesti
Ta pitanja se tiču tema budućeg statusa Kosova i Metohije, kao i članstva Srbije u EU, što će, smatraju analitičari, uticati na njihov rejting kada se lista konkretizuje.
"Do sada nismo čuli nijedan stav, samo ograđivanje i nekomentarisanje tih situacija. Imamo neke ljude koji su zaista protiv priznavanja Kosova, dok neki ljudi koji se pominju su za priznavanje države Kosova, i priznavanje genocida u Srebrenici, tako da zaista ima nekih nespojivih političkih aktera na toj listi koja se pominje, koja bi mogla da bude", kaže on i dodaje:
"Tako da se tu zaista govori upravo o tome koliko ona može da zaživi kao takva i koliko ona može da sprovede neku njihovu politiku, koju bi oni promovisali", kaže Čavić.
U javnosti se govori i o tome da će studenti nastaviti svoje aktivnosti od novembra kada se zaista vrate u klupe za novu akademsku godinu. Čavić objašnjava da će u slučaju novih blokada Ministarstvo obrazovanja reagovati.
"Čuli smo i ministra (Dejana Vuka Stankovića) da je rekao da ako ne krene akademska godina 1. novembra da će Ministarstvo preduzeti niz mera koje će biti adekvatne. Očekujemo da se vrate svi u klupe, očekujemo da brucoši zaista krenu da studiraju, jer videli su svi da čak i većina koja je bila za blokade, sada su izašli na ispitne rokove i polažu ispite. To upravo govori o tome da studenti ipak žele da studiraju, ipak žele da polažu ispite, jer nema ni puno rokova, moraju da ispune bodove određene kako bi mogle da upišu naravno u godinu, tako da ne bi ispali sa budžeta ili čak da ne bi obnovili godinu", kaže on i dodaje:
Euronews Srbija
"Tu ima i dosta tih stvari i upravo zbog svega toga nadam se da novi brucoši neće dozvoliti da uđu u takvu situaciju, da budu politički iskorišćeni, nego će upravo doći sa namerom da studiraju i da završe fakultet", objašnjava Čavić.
Nije se još uvek u svim zgradama fakulteta normalizovala nastava. Ona je uglavnom održavana onlajn. Danas se održava polaganje prijemnog ispita za upis studenta na Stomatološki fakultet.
S druge strane, uprava Državnog univerziteta u Novom Pazaru je jutros oko pola četiri reagovala odblokirala zgradu Univerziteta.
"Uprava fakulteta je s obezbeđenjem izbacila deo studenata koji je blokirao rad fakulteta. To je način kako uprava fakulteta može da se reši tih blokada ili nečega što je protiv uprave", rekao je Čavić i dodao:
"Uprava nije mogla da sprovodi aktivnosti na samom fakultetu, da održi prijemne i sve ostalo, da se održavaju ispiti na tom fakultetu. To je opet u skladu sa statutom uprave i mogla je da pozove ili da sa obezbeđenjem ili da pozove policiju da interveniše na samom fakultetu. Ona se odlučila za ovu varijantu, tako da to je opet do same uprave fakulteta. I na neke druge fakultete su ušli profesori, u Beogradu dosta profesora je ušlo, pa je na taj način ne završila blokada fakulteta", kaže Čavić.
Gostovanje Milana Čavića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)