Izbori – prevremeni ili redovni? Toplo leto na izmaku, a tema održavanja paralemntarih izbora sve “vrelija”

I dok je leto polako na izmaku, tema održavanja vanrednih parlamentarnih izbora postaje sve “vrelija”. Studenti u blokadi ih traže, vlast ih je jedno vreme odbacivala, ali ih sada spominje kao mogućnost.

Naime, iz SNS-a stiže i poruka da bi oni mogli da budu održani pre roka, a jedna opcija bi mogla da bude i kraj sledeće godine. Naime, predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević izjavio je početkom nedelje da je ideja te stranke da parlamentarni izbori budu održani krajem 2026. godine, ali je dodao i da o tome ne odlučuje direktno sama stranka, već nadležne državne institucije.

"Nama se juče predsednik Vučić uključio na sednicu odbora u NS. Naša ideja je da izbori budu krajem 2026. godine, ali o tome odlučuje nadležni", rekao je on tada.

Tanjug/Jadranka Ilić

Slično je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana, ali tada nije precizirao datum. Rekao je da će izbori biti održani “kada nadležne institucije donesu odluku”, i  da će biti u skladu sa Ustavom Republike Srbije i zakonom.

Sagovornici Euronews Srbija saglasni su oko toga da je praksa da u Srbiji, u poslednje tri decenije, imamo više vanrednih nego redovnih izbora, pa navode da ih ništa neće posebno iznenaditi.

Profesor Pravnog fakulteta Vladimir Vuletić ipak smatra da je pravo vreme za izbore onda kada im je vreme, odnosno kada su oni redovni. Dodaje i da trenutno ne vidi razloge da se oni održe pre zakonski predviđenog roka.

Vuletić takođe ocenjuje i da bi izbori trebalo da budu pripremljeni tako da svi koji učestvuju budu saglasni oko njihovih pravila i uslova.

"Ako nemate situaciju da svi mogu da kažu da je u značajnoj meri izborni postupak popravljen, podignut na viši nivo, ne vidim onda smisao izbora. U ovako teškim, složenim vremenima da prepustite da državu vodi neko ko nema političkog iskustva je izuzetno opasno", smatra on.

Da u politici ne postoji anonimnost i da je studentskoj listi potreban određen politički program sa kojim bi ušli u predizbornu kampanju, smatra politički analitičar Marko Blažić.

“Niko njima nije tražio da oni izađu sa listom njihovih kandidata za narodne poslanike, ali možete da se izjasnite o ključnim nacionalnim pitanjima za pitanje Srbije. To su mnogobrojna pitanja na koja studentska lista mora da odgovori, a te floskule kad se raspišu izbori mi ćemo se izjasniti o tome je toliko neozbiljno i dobrim delom liči na sadašnju opoziciju u Srbiji”, rekao je on.

Izborni uslovi kao ključno pitanje

Vuletić smatra da je društvena stabilnost svrha i preduslov da se izbori održe, ali i dodaje da je poznato i da postoje specifične situacije koje mogu da utiču na to da građani vanredno šetaju do svojih glasačkih kutija.

“Važno je da ko vlast vodi ili je preuzima treba da bude na miran i to čini na demokratski način. To je meni važnije od samog pitanja kada će se izbori desiti. Vanredni izbori se dešavaju u više situacija: kada Vlada Srbije izgubi poverenje u parlament, što ovde nije slučaj; postoje one situacije građanskog rata posle kog dolazi takođe do izbora, mi još uvek to nemamo; i treća stvar kada se akteri koji učestvuju u političkom životu dogovore da to učine”, objasnio je Vuletić.

Dodaje da on ne vidi da postoji bilo koji od ova tri razloga da se održe vanredni parlamentarni izbori.

“Tema izbora je bila na stolu i u novembru, kada je praktično sve ovo počelo. Predsednik Srbije je i ranije nudio izbore. Nudili su i konsultativni referendum u cilju stabilizacije prilika. Tada se nije razmišljalo u tom pravcu. To se onda promenilo. Meni problem predstavlja to što zapravo izborni uslovi nisu na prvom mestu, a ne sami izbori kao tema”, objasnio je Vuletić.

Tanjug/Dragan Kujundžić

Blažić kaže da sada pad nastrešnice niko ne spominje, i pored toga što je ona krajem prošle godine bila povod za iskazivanje nezadovoljstva. Smatra da su sada izbori zapravo jedina i glavna tema. Što se tiče formiranja studentske liste, smatra da brojna pitanja oko toga nemaju još uvek odgovor.

“Niko njima nije tražio da se izjasne oko liste njihovih kandidata za narodne poslanike, ali mogu da se izjasne o ključnim pitanjima kao što su ekonomska politika, šta bi moglo da bude EXPO, da li je Kosovo Srbija ili nije, pitanje Vojvodine u sastavu Srbije. Brojna su pitanja na koja studentska lista bi morala da odgovori. Mislim da njima izbori nisu cilj”, rekao je on.

Šta kažu istraživanja?

Vuletić konstatuje i da brojna istraživanja, koja se objavljuju u poslednje vreme, spadaju u političku propagandu i da sve treba uzeti sa rezervom. Kada su ove brojke u pitanju, navodi on, treba biti oprezan.

“Ono što jeste važno je da imate nekoliko agencija koje imaju takav status i ugled pa njih treba da pratite. Dugo sam se bavio istraživanjima i znam kako ta metodologija izgleda. Rezultati ozbiljnih agencija pokazuju da SNS ima negde oko 45 do 47 odsto. To očigledno nije dovoljno za formiranje parlamenta, ali tu je SPS koji se vrti oko cenzusa. Tu su i manjinske stranke, one često mogu da budu važan jezičak na vagi”, kaže on.

Vuletić kaže da je na početku, u decembru, verovao da je bunt dela studenata imao za cilj da objedini čitavu političku scenu u Srbiji, ali da se, smatra, vremenom to demantovalo.

“Mislio sam da su oni faktor koji bi naterao i vlast i opoziciju da se odgovornije ponašaju. Da se ne desi da i tragedija u Novom Sadu ostane zabašurena. Negde sam verovao da bi to mogao da bude cilj. Međutim, desilo se da je sve otišlo u drugi pravac. Studenti u blokadi su postali politički akteri. Pokušavaju da budu neko telo koje će da objedini ove različite delove koje su protiv vlasti, a ne čitavu političku scenu”, smatra Vuletić.

Na pitanje da li SNS ima stabilnu podršku i šta će se sve dešavati na opozicionom spektru, Blažić kaže treba pustiti da vreme pokaže, ali da treba pratiti, kako smatra, istraživanja kredibilnih agencija.

“Opozicija se još ranije oglasila da će podržati studente, međutim sada mislim da se situacija okrenula. Ima disonantnih tonova. Studenti žele anonimnost, a u politici je to nemoguće”, kaže on.

Kompletno istraživanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.