Od trgovinskih barijera do "Tukididove zamke": Tehnološki titani u Pekingu sa Trampom - šta žele od Kine?
Komentari
14/05/2026
-21:09
Delegacija vodećih američkih tehnoloških lidera, predvođena Ilonom Maskom (Tesla), Timom Kukom (Apple) i Džensenom Huangom (Nvidia), doputovala je u Peking kao deo delegacije predsednika Donalda Trampa. Cilj ovog visokog samita sa kineskim predsednikom Si Đinpingom je, prema navodima Bele kuće, "otvaranje" Kine za američke firme i rešavanje sporova u vezi sa trgovinskim barijerama, geopolitičkom stabilnošću i razvojem veštačke inteligencije (AI).
Iako je primarni cilj diplomatski dijalog, ovi lideri već decenijama održavaju duboke, ali i kontroverzne poslovne veze sa drugom najvećom ekonomijom sveta.
Nvidia: Od apsolutne dominacije do gubitka tržišta
Džensen Huang, osnivač kompanije Nvidia, suočava se sa najturbulentnijim periodom u Kini. Iako Nvidia od 2011. godine obrazuje kineske inženjere i snabdeva gigante poput Baidua, Tencenta i Alibabe, američke izvozne restrikcije iz 2022. i 2025. godine desetkovale su njihovo poslovanje.
Nvidia je pokušala da zaobiđe ograničenja razvojem "oslabljenog“ H20 čipa, ali je Peking u septembru 2025. pokrenuo istragu o ovom hardveru zbog bezbednosnih razloga, što je kulminiralo zabranom uvoza.
Tanjug AP/Mark Schiefelbein
Huang je krajem 2025. godine potvrdio da je tržišni udeo Nvidije u Kini pao sa rekordnih 95% na nulu, dok su kineski konkurenti poput Huaveja počeli da popunjavaju prazninu sopstvenim rešenjima.
Apple: Decenije simbioze i diplomatsko posredovanje
Za razliku od Nvidije, Apple ima stabilniju, ali istorijski kompleksnu vezu sa Kinom, koja datira još od kraja 90-ih. Tim Kuk je bio ključna figura u prebacivanju proizvodnje u Kinu preko partnerstva sa Foxconnom, uprkos optužbama za loše uslove rada u tamošnjim fabrikama.
Kuk se pokazao kao vešt diplomata, uspevajući da zaštiti Apple od najtežih udara trgovinskih ratova.
Povezane vesti
Godine 2019. i 2025. obezbedio je izuzeće od carina na iPhone uređaje, dok je 2021. potpisao investicioni ugovor vredan 275 milijardi dolara kako bi ublažio regulatorni pritisak, piše Euronews.
U 2025. godini, Apple je dodatno učvrstio svoje prisustvo najavom energetskog fonda od 101 milion dolara.
Ilon Mask: Od neuspeha do Gigafabrike u Šangaju
Prisustvo Ilona Maska na samitu naglašava značaj Kine za budućnost Tesle. Početak je bio težak – 2014. godine mediji su Maskovu ekspanziju u Kini nazivali neuspehom zbog problema sa infrastrukturom i registracijom vozila.
Tanjug AP/Mark Schiefelbein
Međutim, situacija se drastično promenila 2016. godine kada je prodaja utrostručena. Prekretnica je bila izgradnja Gigafabrike u Šangaju, vredne dve milijarde dolara, koja je do oktobra 2025. godine proizvela više od četiri miliona vozila.
Mask se sada oslanja na Kinu kao na ključno proizvodno i prodajno čvorište, uprkos rastućoj globalnoj konkurenciji u sektoru električnih automobila.
Si Đinping sa Trampom i "Tukididova zamka"
Kineski predsednik Si Đinping iskoristio je susret sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Pekingu kako bi poslao snažnu diplomatsku poruku, upozorivši na opasnost od takozvane "Tukididove zamke“. Tokom razgovora o budućnosti odnosa dve najveće svetske ekonomije, Si je pozvao na kreiranje novog modela saradnje koji bi izbegao istorijske obrasce sukoba.
"Mogu li Kina i Sjedinjene Države prevazići "Tukididovu zamku" i stvoriti novi model odnosa velikih sila?“, upitao je kineski lider, naglašavajući da svet od ove dve zemlje očekuje stabilnost i zajedničko rešavanje globalnih izazova.
Povezane vesti
Termin "Tukididova zamka", koji je postao ključna tačka debate u Vašingtonu i Pekingu, skovao je profesor sa Harvarda Grejem T. Alison. Teorija, zasnovana na analizi Peloponeskog rata, sugeriše da kada sila u usponu ugrozi primat dominantne supersile, strah i rivalitet često vode u neizbežan rat - baš kao što je došlo do sukoba između Atine kao rastuće sile i Sparte koja je u tom periodu bila dominantna.
U svojoj studiji sprovedenoj u harvardskom Belfer centru, Alison je ukazao na to da je od 16 istorijskih primera u kojima je dolazilo do ovakve smene moći, čak 12 završeno oružanim sukobom. Iako je u svojoj knjizi "Presudni za rat" iz 2017. godine upozorio da su SAD i Kina na opasnoj putanji, autor je napomenuo da sukob ipak nije unapred određen.
Iako se mnogi istoričari i analitičari protive korišćenju antičkih analogija u modernoj politici, Si Đinping je svesno upotrebio ovaj termin kako bi ukazao na alternativni put.
Povezane vesti
Kineski predsednik je istakao da konfrontacija predstavlja „dvosmernu ulicu“ koju je moguće izbeći diplomatijom.
"Saradnja koristi obema stranama, dok sukob šteti obema stranama. Trebalo bi da budemo partneri, a ne protivnici“, poručio je Si ubrzo nakon dolaska američkog kolege. On je zaključio da dve sile treba da pomažu jedna drugoj u postizanju uspeha, čime bi se trasirao put ka novoj eri razumevanja između velikih sila.
Komentari (0)