Profesor Petrov za Euronews Srbija o protestima, bezbednosnoj situaciji i vanrednom stanju

Protesti su se početkom prošle nedelje slili iz Vrbasa i Bačke Palanke na ulice drugih gradova u Srbiji. Pirotehnička sredstva, sukobi na ulicama i saopštenja MUP-a, u kojima su najčešće isticane precizne informacije o broju povređenih i privedenih, postala su svakodnevica. Bilans na kraju sedmice iznosio je više od 130 povređenih policajaca, oko 300 ljudi lišenih slobode. Podnet je trocifren broj prekršajnih i krivičnih prijava, a po svemu sudeći cifre nisu konačne. Identifikacija, na osnovu snimaka koje svrhe, će biti rađena i u narednim danima, ako treba i u narednih deset dana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je da bi nasilje na ulicama moglo da eskalira ukoliko država ne reaguje odlučno i brzo. On je u svom obraćanju tokom proteklog vikenda najavio i snažne mere u narednim danima, ali se još uvek ništa precizno o njima ne zna.

“U naredna tri ili četiri dana činiće vam se ponegde da smo se kao država sklonili i povukli. Činiće vam se da ne postojimo. Činiće vam se da smo poraženi. U jednom trenutku videćete svu odlučnost države Srbije. Iskoristićemo sve što nam je na raspolaganju da vratimo red, mir i poredak u našu zemlju i to ćemo da uradimo”, rekao je tada predsednik Vučić u svom obraćanju iz Palate Srbije.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Petrov u razgovoru za Euronews Srbija kaže da neka dela koja su proteklih dana preduzimali demonstranti, poput napada na sudske i tužilačke prostorije i zgradu opštine u Valjevu, mogu se okvalifikovati kao terorizam, jer, kako je objasnio, je reč pre svega o nasilnim radnjama prema prostorijama u kojima vlast vrše državni organi.

"Važno je uhapsiti što veći broj ovih izgrednika, jer sam razgovarao sa velikim brojem krivičara na tu temu. Ovde je reč o jednom odvraćajućem, prevenirajućem efektu. Nekada i zadržavanje, bez određivanja pritvora može da ima određeni efekat. Problem je samo kod ovog drugog to što veliki broj ovih ljudi nisu nasumično tu, nisu spontani nasilnici. Oni su ipak organizovani. Treba u narednom periodu očekivati od države da nam kroz ove sistemske mere u narednom periodu odgovori na pitanje ko su zaista pravi organizatori ovih nasilnih akata", rekao je Petrov.

Međutim, on je takođe dodao i da se vanredno stanje proglašava kada su iscrpljena sva zakonska sredstva za zaštitu javnog poretka i ljudskih prava, što po njegovom mišljenju ovde nije slučaj.

Euronews

“Procena da li ima materijalnih uslova za proglašenje vanrednog stanja je u našem Ustavu nadležnost Narodne skupštine, a ako ona nije u mogućnosti da se sastane, onda to čine zajedno, svojim odlukom, predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik vlade. Mi smo poslednji put upravo ovu drugu soluciju imali za vreme pandemije kovida. I sećate se da i tada iako je to bila jedna iznenadna, kolektivna, vrlo realna opasnost po život i zdravlje čitave nacije, bilo je dosta sporenja oko toga. Vanredno stanje je neredovno stanje u državi. Ono se načelno posmatrano zavodi ili uvodi, proglašava, tek onda kada su iscrpljena sva zakonom predviđena sredstva za održavanje normalnog funkcionisanja javnih institucija, vlasti, zaštitu ljudskih prava. A ja mislim da ovde to nije slučaj”, kazao je on.

Ko može da odredi pritvor?

Petrov je apelovao na političke aktiviste, visoke političke funkcionere, kao i na deo opozicije da spuste retoriku kako situacija ne bi dodatno eskalirala.

“Da malo manje napadaju i tužilaštvo i sudstvo, a bez toga da su dovoljno upoznati sa okolnostima konkretnog slučaja. Zato što u ovoj borbi protiv ovog kolektivnog nasilja, država ne može da funkcioniše ako svi ovi organi ne rade dovoljno sinhronizovano i usklađeno. Nije ovo vreme za politiku, ovo je vreme za spas države i poretka s tim da ne treba moje reči shvatiti kao poziv na uvođenje vanrednog stanja”, rekao je.

Na konstataciju da je veliki broj ljudi tokom protesta priveden, a jedan deo i pušten, i na pitanje ko i kako se određuje ko će biti zadržan a ko ne, Petrov kaže da to sve zavisi od slučaja do slučaja.

“Samo sud može da odredi pritvor. Sve pre toga je određivanje eventualnog pritvora, odnosno tzv. zadržavanje. Sud sudi spram svakog konkretnog slučaja i konkretnog potencijalnog učinioca krivičnog dela. Dakle, ja ne ulazim u to jer nisam upoznat sa svakim konkretnim slučajem, nisam postupajući sudija, ali moram da izrazim sumnju da su i sudovi, odnosno sudije, izgleda pomalo previše stvari posmatrale usko. Moraju u ovim situacijama posmatrati stvari, kako se to kaže, kontekstualno, moraju imati u vidu i poruke koje šalju time što ovako puštaju iz pritvora”, smatra on.

Šta Ustav kaže?

Komentarišući dešavanja na ulicama od proteklih dana, Petrov navodi da on smatra da ona više nemaju nikakve veze sa Ustavom zagarantovanom slobodom mirnog okupljanja.

“Ja kao ustavni pravnik ovo ne mogu da nazovem demonstracijama i protestima. To više nema apsolutno nikakve veze sa Ustavom zagarantovanom slobodom mirnog okupljanja. Ustav kaže da je Ustavom zagarantovana sloboda mirnog okupljanja pre svega u skladu sa zakonom. Zakon o javnom okupljanju je taj koji određuje načine na koje se sloboda mirnog okupljanja manifestuje. Počev od onoga što smo, nadam se, svi naučili, a to je da skup najpre mora da bude prijavljen”, objašnjava on.

Kako kaže, niko ne može a da na izvestan način ne reaguje kako na ono što se trenutno dešava na ulicama, tako i na ono što se dešavalo proteklih meseci.

“Po mojoj proceni, naravno nisam stručan za bezbednost, ipak su ovo najveće bezbednosne krize u Srbiji, zato što, složićete se, da smo sada svi nekako osetljiviji na to što se dešava. Mi smo ranije imali neke reakcije tipa nervozni smo jer ne možemo da stignemo na posao ili negde drugde, umesto za pola sata, dođemo za sat, to je trajalo. Onda su bili oni kontejneri, naročito u prvoj polovini jula. To je sve izazivalo neko nezadovoljstvo kod građana i neki od njih su reagovali na određen način”, kaže on.

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.