Zebnja pred neizvesnu jesen: Da li septembar donosi još dublji jaz u politički i društveni sistem Srbije

Višemesečna društvena i politička kriza, koja je početkom leta utihnula, ponovo je eskalilara sredinom avgusta protestima i sukobima sa policijom u više gradova u Srbiji. Poslednji u nizu incidenti zabeleženi su u utorak ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a okupljeni studenti u blokadi i građani razišli su se tek u kasnim večernjim satima. 

I dok je septembar na pragu, postavlja se pitanje da li će se sa dolaskom jeseni u Srbiji intenzivirati društveni i politički jaz i hoće li školska godina početi u učionicama i amfiteatrima ili na ulici? O ovome su za Euronews Srbija govorili pisac i publicista Muharem Bazdulj i politički analitičar Đorđe Vukadinović.

Bazdulj je istakao da je bio neprijatno iznaneđnjen nasiljem koje se moglo videti na ulicama Srbije ovog meseca.

"Moram priznati da me je to iznenadilo na neprijatan način, zato što ako je postojalo nešto u celom ovom, da kažem protestnom pokretu, on je počeo kao studentski, ali se u jednom momentu, najmanje od 15. marta, vrlo moguće i ranije, raširio na mnogo veće slojeve društva. Postoji taj jedan, ajde da kažem kako se to popularno kaže, gandijevski moment. Ovaj prelaz ka nasilju, ja ne znam zapravo kome on u ovom trenutku odgovara. Meni lično baca zabrinutost kako će ovo da se nastavi. Postojali su tu i neki aspekti od strane vlasti koji su bili, čini mi se možda prekomerna upotreba sile, s druge strane, od strane ovih demonstranata, blokadera, kako god ih zvali, šta god mi mislili o nekoj političkoj organizaciji, takva vrsta brutalnog uništavanja privatne imovine, razbijanja izloga, razbijanja stakala je također nešto što, čini mi se, u normalnoj političkoj zajednici ne bi smelo da postoji. Tako da kažem, sa određenom vrstom zebnje, mogu da kažem da očekujem kako će se stvari dalje razvijati", rekao je on.

Vukadinović ističe da uvek ima tezu na raznim temama da je vlast uvek najodgovornija i najzaslužnija kada je nešto dobro i najodgovornija i najveći krivac kada nešto nije dobro.

"I to je objektivna odgovornost čak i kada nisu mnogo doprineli. Činjenica je, da je ovaj pokret krenuo kao izrazito pacifistički, gandijevski. Znači da li su se promenili demonstranti ili se promenila atmosfera ili su uvideli da onaj miran način ne donosi rezultate, mada ja zapravo mislim da je donosio mnogo više nego što ovi sada ekscesi i incidenti donose. Ovo donosi klikove, donosi gledanost, donosi adrenalin, uzbuđenje, neki osećaj ili iluziju da smo u nekoj revolucionarnoj vrevi, nekom revolucionarnom stanju, ali nisam siguran da, u stvari siguran sam čak gotovo suprotno. Ove poslednje incidente nismo uspeli da izmerimo, dakle ne mogu reći sad kako se ovi konkretni nasilni incidenti poslednjih nedelju dana ili poslednjih desetak dana reflektuju u biračkom telu. Generalno znam da je vrhunac podrške studentima bila jako visoka, ekstremno visoka i što je do 60 odsto, dakle 59,4, to smo merili tamo početkom marta, podrška studentskim protestima. Dakle, to je bilo stvarno, malo je tema i stvari za koje ćete dobiti, naći takvu saglasnost. I da je to, malo se je krunilo posle 15. marta, april, maj, njima se tu negde izgubio taj momentum, da su malo izgubili", rekao je Vukadinović.

Na pitanje šta misli da je bila greška posle 15. marta, koji se često pominje kao pik podrške, Vukadinović kaže da je nejasno bilo šta je sledeći korak.

"Da su tada, 15. uveče, ili 16, 17. nemojte zaboraviti da smo imali onaj zvučni top ili nešto slično, nešto je izazvalo onaj haos i onu paniku tamo u Ulici srpskih vladara, ne znam šta je, mislim da će to tek možda u budućnosti, neki dosijei kad se budu otvarali, pokazati šta se tu dogodilo, ali kako god, nema opravdanja da se dva meseca posle toga praktično, ili mesec i po dana, nema poteza, nema saopštenja. I onda, posle mesec i po dana, ili dva, izlazi sa zahtevom za izbore. Da su tog 15. ili 16. studenti, odnosno organizatori zajedno rekli izbori, mi bismo tada imali izbore. I imali bismo samo onda razgovor o uslovima izbora. Tada da, ali dva meseca kasnije stvari stoje drugačije i sa te druge strane je medalje, drugi deo javnosti. Dakle, da su tada rekli izbori, izbora bi bilo. Posle mesec, dva dana, režim se posle prvog šoka nekako stabilizovao, koliko-toliko, i ne kažem da su se oni vratili kao što bi oni voleli, da su se vratili na, ne znam, nivo pre godinu i po, dve dana. Nije se vratila vlast na taj nivo, ali nije došlo ni do onog osipanja, raspadanja", rekao je on.

Bazdulj kaže da postoji mnogo tema o kojima se ne zna šta studentski pokret misli, kao što je na primer i kriza u Republici Srpskoj.

"Hajde da mi postavimo ovakvu situaciju, ljudi često zaboravljaju, 2012. razlika između Srpske napredne stranke i Demokratske stranke je bila 2 odsto. Dakle, Srpska napredna stranka je imala 25 odsto, DS je imao 23 odsto, Nikolić je pobedio Tadića na predsedničkim izborima. Od tada, od 2014. Vučić je Real Madrid. On pobedi s 3-0, 4-0, 5-1 itd. Ono što se meni sad čini u opozicionom deli javnosti, da oni sad misle da izbori, recimo, da se danas raspišu i da budu za dva meseca, da će biti za opoziciju 1-4, neće, biće 2-2", rekao je Bazdulj.

Uz fudbalsku konotaciju odgovara i Vukadinović koji kaže da je "Vučić bio Real Madrid, ali uz sve sudije, dodavače lopti, publiku, međunarodnu podršku".

"Real Madrid je pobeđivao i pobeđuje ipak u nešto regularnijim uslovima nego što je ovde, ali nema nikakve sumnje da je on do pre godinu dana, do prošlog leta, do litijuma što ja stalno kažem, ali svi se to gurnu u stranu, taj deo priče, ja mislim da opadanje vlasti i preokret, određeni preokret, ali ne ovo u smislu raspada, nego samo malo se ta snaga prebacila na drugu stranu se dogodilo zapravo pre godinu i nešto malo više dana sa litijumskim protestima, više nego sa nadstrešnicom, više nego sa studentskim pokretom. Neka ozbiljna promena i jedna distanca, pomalo šokantna u odnosu prema vlasti je zapravo nastupila baš zbog ove kampanje, za litijum vlasti posle prošlih lokalnih izbora, pre 14 meseci, u početku juna su bili ti lokalni izbori i odmah posle toga je krenula priča litijum, Rio Tinto, rudnik i tako dalje i to je onda šokiralo srpsko javno mnjenje i ono se obrnulo, kažem ali ne obrnulo od 90 prema 10, nego otprilike to samo se malo ta snaga prebacila na drugu stranu", rekao je Vukadinović.

Celo gostovanje pogledajte u videu na početku teksta.