Mitić za Euronews Srbija: Brisel neće reagovati oštro na Vučićevu posetu Pekingu kao 9. maja i Dana pobede u Moskvi
Komentari02/09/2025
-21:00
Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić ocenio je da su prisustvo predsednika Aleksandra Vučića na samitu u Pekingu i sastanci sa Vladimirom Putinom i Si Đinpingom važni, s obzirom na podršku Rusije i Kine Srbiji u Savetu bezbednosti po pitanju teritorijalnog integriteta, Kosova i Metohije. On je za Euronews Srbija rekao i da očekuje reakcije Brisela na učešće predsednika Vučića na samitu u Pekingu, ali ne toliko oštre kao nakon 9. maja i Dana pobede u Moskvi.
"Svakako da je predsednik Vučić na pravom mestu u Pekingu, kao što je bio na pravom mestu 9. maja na Danu pobede u Moskvi. Ono što je važno da se pomene da je Srbija, da je srpski narod, kao i kineski i ruski narod, odnosno svi sovjetski narodi, da su dali nemerljiv doprinos pobedi nad fašizmom, nacizmom i imperijalizmom i samim tim je izuzetno važno da se bude na tim mestima koje obeležavaju ovu 80. godišnjicu. Naravno da Srbija od Rusije i od Kine u Savetu bezbednosti ima ključnu podršku po pitanju teritorijalnog integriteta, po pitanju Kosova i Metohije", rekao je Mitić gostujući u emisiji "Veče".
On dodaje da je podrška važna i za krizu u BiH i položaj Republike Srpske.
"Tu je i jako važna podrška po pitanju trenutne krize u BiH i položaju Republike Srpske. Tu je Ruska Federacija možda malo čvršća, ali i kineska je vrlo jasna u prilogu poštovanja izvornog Dejtonskog sporazuma i protiv nametanja odnosa i protiv nametanja odluka poput onih koje pokušava da nametne tzv. visoki predstavnik Kristijan Šmit", rekao je Mitić.
Euronews Srbija
Mitić ističe energetsku i infrastrukturnu podršku, sa Kinom kao najvećim investitorom u Srbiji i najvišim bilateralnim odnosima u Evropi.
"Da ne pričamo o energetskoj podršci koja je ključna. I predsednik Vučić je govorio o tome. Imamo naravno izuzetno važnu infrastrukturnu podršku. Činjenica je da je Kina danas najveći investitor u Srbiji, da su tri najveće kompanije koje izvoze iz Srbije kineske, da imamo zaista izvanredan potencijal za saradnju i u budućnosti da imamo najbolje bilateralne, najviši nivo bilateralnih odnosa sa Narodnom Republikom Kinom od svih država u Evropi", rekao je Mitić.
On napominje da ovo iritira Brisel, zbog odsustva sankcija prema Rusiji i visoke saradnje sa Kinom, ali da ne očekuje tako oštre reakcije kao nakon posete Moskvi.
Povezane vesti
"I naravno, to je nešto što smeta svakako, to što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji kao jedina zemlja u Evropi, i što imamo najviši nivo saradnje sa Kinom. To je nešto što iritira Brisel, naravno. Ja ne očekujem da reakcije u EU budu možda onako kritične kao što su bile nakon 9. maja, jer ipak je to bio odlazak u Moskvu, ovo je odlazak u Peking, iako se predsednik Vučić tu sastaje sa Putinom, ali svakako smatram da je Srbiji mesto i bilo i u Moskvi i u Pekingu", rekao je Mitić.
"Odnosi Rusije i Kine intenzivirani nakon agresije NATO-a na SRJ"
Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku analizirao je evoluciju rusko-kineskih odnosa, njihovu snagu usred rata u Ukrajini i zapadnih sankcija, te ulogu u multipolarnom svetu sa zemljama poput Indije i Severne Koreje. O odnosima Rusije i Kine, Mitić je rekao da se radi o najsnažnijem partnerstvu na svetu.
Mitić je na početku ipak istakao i to da rusko-kineski odnosi nisu uvek bili na trenutnom nivou, ali da su se intenzivirali nakon NATO agresije na SRJ 1999. godine, kada su obe zemlje shvatile opasnosti unipolarnog sveta pod dominacijom SAD i Zapada.
"Njihovi odnosi nisu uvek bili na najvišem nivou, svakako nisu bili na ovom nivou na kojem su danas. Ja volim često da istaknem i 1999. godinu i NATO agresiju na SRJ kao jedan trenutak u kojem obe ove zemlje, dakle i Rusija i Kina, praktično su se otreznile i shvatile da unipolarni svet u kojem dominiraju Sjedinjene Američke Države i politički Zapad je jednostavno nešto što ide u potpunosti u suprotnosti sa njihovim interesima", rekao je Mitić.
On dodaje da je to dovelo do stvaranja institucija poput Šangajske organizacije za saradnju i BRICS-a, sa intenziviranjem saradnje u poslednjoj deceniji.
"I od tada vidimo i stvaranje svih ovih institucija, i Šangajske organizacije za saradnju dve godine kasnije, nakon toga i BRICS-a. Tada je počela jedna saradnja koja se zaista intenzivirala u poslednjoj deceniji", rekao je Mitić.
Euronews Srbija
Mitić ističe da je saradnja doživela ekonomsku ekspanziju uprkos ratu u Ukrajini i zapadnim sankcijama.
Povezane vesti
"Saradnja je u neku ruku čak doživela, u ekonomskom smislu, ekspanziju u ovim potpuno sankcijskim uslovima, uslovima sukoba u Ukrajini i zapadnih sankcija prema Ruskoj Federaciji. Sama činjenica da su u poslednjih četiri-pet godina imali povećanje saradnje sa nekih otprilike 100 milijardi, na sadašnjih preko 250 milijardi dolara u trgovini između Rusije i Kine, znači koliko je ova saradnja stabilna", rekao je Mitić.
On napominje da su očekivanja Zapada o razdvajanju Putina i Si Đin Pinga, poput "obrnutog Kisindžera" pod Trampom, ostala neostvarena, što se vidi na sastancima poput parade u Moskvi 9. maja i samita u Pekingu.
"Mnogi su na Zapadu očekivali da će se desiti, to su očekivali pre svega u Vašingtonu, neka vrsta obrnutog Kisindžera, da će pogotovo predsednik Tramp uspeti da odvuče sada predsednika Putina od predsednika Sija. Međutim, vidimo i na prethodnim sastancima, uključujući na paradi u Moskvi 9. maja, vidimo i na današnjem sastanku u Pekingu da do toga neće doći. Dakle, to je danas najstabilnije strateško partnerstvo koje postoji u svetu", rekao je Mitić.
Povezane vesti
Mitić zaključuje da ovo partnerstvo dovodi do proširenja multipolarnih institucija poput BRICS-a i ŠOS-a, privlačeći nove članice širom sveta.
"Ono je dovelo do toga da i razne institucije multipolarnosti tipa BRICS-a, i evo ŠOS-a, Organizacije za saradnju, da se proširuju i da se više privlače države članice širom sveta", rekao je Mitić.
Istorija odnosa Rusije i Kine u 20. veku
Lider kineske revolucije Mao Ce Dung je 4. decembra 1949. godine krenuo vozom za Moskvu dok su se ratna dejstva u razorenoj Kini tek privodila kraju. Kuomitang se sveo na Tajvan i postojala je velika bojazan da će se Sjedinjene Države priključiti lideru nacionalista Čang Kaj Šeku.
Došavši na ceremoniju Staljinovog 70. rođendana, Mao je proveo čak dva meseca u izolaciji, dok ga je sovjetski lider primio samo jednom, želeći da pokaže ko je stariji brat u partnerstvu. Iako je na kraju dogovorio preko potrebnu pomoć, Mao Ce Dung ovo nikad nije oprostio Sovjetskom Savezu. Crveni raskol
Formalni savez je potpisan između dve zemlje 1950. na 30 godina, a Sovjetski Savez je odobrio kredit od 300 miliona dolara i poslao veliki broj stručnjaka u Kinu. Međutim, odnosi su ubrzano počeli da se hlade.
Novi sovjetski lider Nikita Hruščov je u Maovim očima, sa procesom destaljinizacije i mirnom koegzistencijom sa Zapadom, predstavljao izdaju pravog komunističkog puta. Hladne 60-e i 70-e godine
Pekingu se nije dopadalo tretiranje Kine kao mlađeg partnera. Zato je 1958. Hruščov povukao sve sovjetske eksperte, uključujući one koji su pomagali na izgradnji kineske nuklearne bombe.
Nerešeni granični sporovi su do kraja 60-ih doveli stotine hiljada vojnika na granicu, a 1969. je izbio oružani sukob na reci Usuri.
Mao Ce Dung je 1972. dočekao američkog predsednika Ričarda Niksona, što je bio definitivni znak da Peking izlazi iz sovjetske orbite uticaja. Do početka 80-ih, novi de facto lider KP Deng Sjao Ping, odrekao se staljinističkog modela razvoja, otvorivši Kinu svetskom tržištu.
Pad komunizma i postepeni oporavakMaova smrt, kao i sovjetsko odustajanje od Avganistana je do kraja 80-ih otvorilo prostor za pomirenje, a 1989. Mihail Gorbačov došao je u Peking u jeku studentskih demonstracija koje će kulminirati masakrom na trgu Tjenanmen. Ovo je bio prvi susret šefova država posle više od 30 godina čime je, kako je tad navedeno "stavljena tačka na prošlost".
Iako se SSSR raspao, Kina je Rusku Federaciju nastavila da tretira kao naslednicu, a 1994. Đang Cemin postao je prvi lider nakon više od tri decenije koji je posetio Moskvu za vreme Borisa Jeljcina. Tada je uokvireno ono što obelažava saradnju dve zemlje i danas - zalaganje za multipolarnost, međusobno uvažavanje i odnos zasnovan na interesima, a ne ideologiji. XXI vek i "čeličan odnos"
Kina i Rusija su 2001. godine sa zemljama Centralne Azije osnovale Šangajsku organizaciju za saradnju. Rusija se do dolaska Vladimira Putina osetila odbačenom od strane Zapada, dok je Kina sve češće nailazila na međunarodnu kritiku zbog Tajvana, Tibeta i odnosa prema Ujgurima.
Par nedelja pre početka rata u Ukrajini 2022, Putin i Si Đin Ping su obelodanili krilaticu "partnerstvo bez ograničenja" s obzirom da su se sastali više od 40 puta. Nakon što je Zapad uveo kolektivne sankcije Rusiji, ekonomska pažnja Moskve se okrenula ka istoku.
Kineski uvoz ruskog gasa i nafte, kao i slanje tehnologije u Moskvu predstavlja ključ ekonomske razmene dve zemlje koja je prošle godine dostigla rekordnih 245 milijardi dolara.
Komentari (0)