Od 200 miliona do dve milijarde evra godišnje: Može li Srbija da iskoristi evropske fondove?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Srbija bi nakon ulaska u Evropsku uniju mogla da računa na milijarde evra iz kohezionih fondova godišnje, ali stručnjaci upozoravaju da ključni izazov nije samo dostupnost novca, već spremnost institucija, kvalitet projekata i stabilnost kadrova koji te fondove treba da sprovode. Dok se usvaja novi zakonski okvir i ubrzava evropski put kroz Reformsku agendu, pitanje ostaje isto: da li je Srbija zaista spremna da taj novac i iskoristi?
Premijer Srbije Đuro Macut održao je nedavno sastanak sa predstavnicima resornih ministarstava posvećen realizaciji aktivnosti iz Reformske agende, čiji je cilj ubrzanje ekonomskog razvoja, jačanje institucija i dalje približavanje Srbije evropskim standardima. Macut je tom prilikom istakao da je blagovremeno ispunjavanje obaveza ključno za nastavak reformi, ekonomski rast i aktiviranje sredstava predviđenih Planom rasta Evropske unije za Zapadni Balkan.
On je naglasio da je potrebno dodatno angažovanje u oblastima energetike, unutrašnjih poslova i pravosuđa, uz efikasno sprovođenje svih planiranih mera, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Prema njegovim rečima, reformski procesi nisu samo administrativna obaveza, već konkretne promene koje treba da doprinesu modernizaciji države i poboljšanju života građana. Na sastanku su predstavnici ministarstava predstavili dinamiku sprovođenja reformi u oblastima vladavine prava, javne uprave, energetike, infrastrukture, obrazovanja, digitalizacije i zaštite životne sredine.
Od IPA fondova do potencijalnih milijardi
Koheziona politika Evropske unije obuhvata širok spektar oblasti – od smanjenja regionalnih razlika i zapošljavanja, preko ruralnog razvoja, do energetske efikasnosti, digitalizacije i zaštite životne sredine.
U Srbiji je u tom cilju usvojen i krovni zakon koji uređuje sistem upravljanja, kontrolu sprovođenja i način finansiranja budućih evropskih sredstava. Ipak, sredstva iz kohezionih fondova, koja se mere milijardama evra, biće dostupna tek nakon punopravnog članstva u EU.
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović nedavno je istakao je da Srbija trenutno koristi IPA fondove, iz kojih se godišnje povlači više od 200 miliona evra, dok bi ulaskom u Uniju ta sredstva mogla biti višestruko veća.
Tanjug/Rade Prelić
Povezane vesti
"Procene govore da bi to moglo da bude oko dve milijarde evra godišnje. Mnogo je važnije da budemo spremni od prvog dana članstva, da imamo uspostavljene institucionalne mehanizme kako bismo efikasno povlačili ta sredstva", naveo je Starović.
"Ključ su spremni projekti i stručni kadrovi"
Direktorka za dobru upravu i projekte u NALED-u Ana Ilić ocenila je za RTS da je za uspešno korišćenje evropskih fondova presudno pravovremeno i realno planiranje projekata.
Ona upozorava da finansiranje nespremnih projekata - posebno onih kod kojih nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi ili eksproprijacija - može dovesti do blokade sredstava i njihovog neiskorišćavanja. Kako ističe, Srbija bi zato trebalo unapred da razvija stabilan portfolio zrelih infrastrukturnih projekata spremnih za realizaciju.
Ilić je dodala da je usvajanje zakona važan korak, ali da bez stručnih kadrova nema ni uspešne apsorpcije evropskog novca.
"Izgradnja stručnjaka za evropske fondove traje godinama. Problem je što oni brzo postaju konkurentni na tržištu, dok ih javna uprava teško zadržava zbog ograničenih plata, što dovodi do stalnog odliva kadrova", navela je Ilić.
Stručnjaci: novac nije problem – problem su projekti
Marko Todorović iz Centra za evropske politike za portal Euronews Srbija ocenjuje da iskustva Srbije i regiona pokazuju da ključni izazov ostaje isti – sposobnost pripreme i sprovođenja kvalitetnih projekata.
On navodi da je apsorpcija IPA sredstava do sada bila solidna, ali da su rezultati slabiji u pojedinim segmentima, posebno u IPARD programu namenjenom poljoprivredi.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"Glavni razlog nije nedostatak novca, već to što korisnici često nemaju kapacitet da apliciraju. To je širi problem - odlazak stručnjaka iz javne uprave i nedostatak tehničke podrške na lokalnom nivou", rekao je Todorović.
On upozorava da Evropska komisija već u izveštajima beleži ograničen napredak Srbije u reformi javne uprave, što direktno utiče na sposobnost povlačenja i korišćenja evropskih sredstava.
"Usvajanje zakona jeste korak napred i deo obaveza iz Poglavlja 22, ali to je tek pravni preduslov, ne i rešenje. Sistem mora da se izgradi i testira pre članstva", istakao je on.
Povezane vesti
Todorović dodaje da iskustva Rumunije i Bugarske pokazuju da i članice EU mogu imati nisku stopu apsorpcije ukoliko institucije nisu spremne.
"Suštinski problem nije novac nego projekti", naglasio je.
Koliko novca Srbija već koristi iz EU fondova?
Evropska unija je od 2000. godine Srbiji obezbedila više od sedam milijardi evra bespovratne pomoći kroz različite programe i fondove.
Srbija trenutno koristi IPA II i IPA III instrumente pretpristupne pomoći. U okviru IPA II (2014–2020) dodeljeno je oko 1,5 milijardi evra, dok je u okviru IPA III (2021–2027) do sada odobreno više od 530 miliona evra kroz godišnje akcione planove.
Posebno važan segment je IPARD program namenjen poljoprivredi i ruralnom razvoju, kroz koji je obezbeđeno ukupno 463 miliona evra bespovratnih sredstava.
Pored toga, Srbija učestvuje i u višekorisničkoj IPA, koja podržava regionalne projekte u oblasti infrastrukture, energetike, carine, policijske saradnje i prekograničnih inicijativa. Za period 2021–2027. za ovaj instrument alocirano je oko 3,6 milijardi evra za ceo Zapadni Balkan.
Iako se Srbija strateški približava evropskim fondovima kroz nove zakone, Reformsku agendu i Plan rasta EU, stručnjaci upozoravaju da će pravi izazov tek uslediti.
Ključ uspeha, kako ističu sagovornici, neće biti samo u dostupnosti milijardi evra iz kohezionih fondova, već u sposobnosti države da pripremi projekte, zadrži stručne kadrove i izgradi efikasan sistem upravljanja evropskim novcem.
Komentari (0)