Građanima potrebno nešto "opipljivo": Kolika je podrška za članstvo Srbije u EU i šta ako bi sutra bio referendum?

Komentari

Građanima potrebno nešto "opipljivo": Kolika je podrška za članstvo Srbije u EU i šta ako bi sutra bio referendum? - Copyright profimedia

Autor: Euronews Srbija

02/06/2026

15:50

veličina teksta

Aa Aa

Da se danas održava referendum o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, za ulazak u EU glasalo bi 36 odsto građana, dok bi 28 odsto bilo protiv, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za evropske politike (CEP). Rezultati ukazuju da podrška evropskim integracijama u Srbiji i dalje zaostaje za nivoom zabeleženim u drugim zemljama kandidatima sa Zapadnog Balkana. Uoči najavljene posete predsednika Evropskog saveta Antonija Košte regionu i Samita u Tivtu još jednom je otvoreno pitanje kako povratiti poverenje građana u evropski put Srbije.

Ovakav procenat podrške Evropskoj uniji nije novost i on je godinama ispod 50 odsto. Redovna anketa javnog mnjenja iz januara 2026. godine, sprovedena za Delegaciju EU u Srbiji, pokazala je da bi tada 45 odsto građana glasalo ako bi bio održan referendum o pristupanju, dok bi 32 odsto glasalo protiv. Evropska unija je, istovremeno, i dalje prepoznata kao najveći donator Srbije, njen glavni trgovinski partner i vodeći izvor stranih investicija.

Evropski put Srbije, međutim, stoji u mestu već godinama, a poslednji put Srbija je otvorila jedan klaster još u decembru 2021. godine (Klaster 4). Iako formalno ima zeleno svetlo, san o otvaranju Klastera 3 i dalje je nedosanjan, a prema oceni analitičara višegodišnje čekanje u predvorju EU zamorilo je građane, što se jasno vidi i u anketama. Na putu do članstva, Srbiju su pretekle Crna Gora i Albanija.

Kako je za Euronews Srbija rekla Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, postoji jasna razlika u čitavom regionu kada se govori o podršci evropskim integracijama.

"Možemo govoriti šta su razlozi za takvu vrstu razlika, ali recimo u Albaniji 80 odsto građana pruža podršku evropskim integracijama. U Severnoj Makedoniji mislim da je to 60 odsto, u Bosni i Hercegovini 56 odsto, a u Srbiji 36 odsto. Znači, procenti su u Srbiji najniži u čitavom regionu. Možemo sad analizirati zašto je do toga došlo, ali naprosto narativ o Evropskoj uniji nije u skladu sa našim strateškim spoljnopolitičkim ciljem i on takođe doprinosi da pad podrške konstantno postoji. S tim da, naravno, postoje ta kontrolna pitanja: gde biste želeli da vam deca žive? Svi žele da im deca žive u Evropskoj uniji, pa tako ja mislim da je najbolje da žive u Evropskoj uniji tako što će Srbija biti punopravna članica", rekla je Joksimović.

Joksimović je istakla da je Srbija "izgubila korak u procesu evropskih integracija" i da je više otvorenih tema. Sa tim je saglasna Elvira Kovač, potpredsednica Skupštine Srbije i predsednica Odbora za evropske integracije koja je rekla da Srbija "kasni" i da su "procenti takvi kakvi jesu".

Kako je rekla, građanima je potrebno nešto "opipljivo", podsećajući da je najveća podrška evropskim integracijama bila u trenutku ukidanja viza za građane Srbije.

"Možda bi trebalo više govoriti o romingu, o nečemu što će građani osetiti na svojoj koži. Podsetila bih sve nas da je najveći procenat podrške proširenju zapravo bio onog momenta kada su nam ukinuli vize, kada su građani osetili šta znači ovaj proces i koji su benefiti. Tada je bilo 72 odsto, a sada ja mislim da je 36 odsto jako oštro, da je uvek negde oko 40 odsto, ali građani jesu, što opet nije dovoljno, ali građani jesu za reforme i nadam se da će se to menjati", rekla je ona.

Kako je naglasila, saglasna je da nekad ni komunikacija nije najbolja, da se ne priča dovoljno o benefitima, ali je istakla da je razlike između Srbije, Albanije i Crne Gore to što u Srbiji nema opšteg društvenog konsenzusa i jedni drugima ne pomažu u ovom procesu.

Bekerat: Spreman sam da se u bilo kom trenutku uključim u debatu

Šef Delegacije i ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat rekao je da je od najveće važnosti za Evropsku uniju osiguravanje snažne podrške građana Srbije za proces pristupanja EU i dodao da je važno raditi na javnoj komunikaciji kako bi se građanima prezentovale informacije zasnovane na činjenicama i na tome da u praksi građani imaju pozitivno iskustvo o benefitima ulaska u Uniju.

Prema njegovim rečima, važno je da privuku građane Srbije da daju veće poverenje EU.

"To je izazov za nas, kako da dopremo do tih ljudi. I stalno sam govorio da sam spreman da se u bilo kom trenutku uključim u debatu, u razgovore sa ljudima koji oklevaju ili čak negativno gledaju na pridruživanje Srbije EU. I pokušavam da putujem po zemlji, da se sastanem sa građanima Srbije i da se uključim u takvu diskusiju", rekao je on.

Ambasador EU u Srbiji istakao je i da je ključno da se radi na borbi protiv dezinformacija o EU i osiguravanju da građani Srbije imaju objektivniju i činjenično zasnovanu sliku o tome koje će koristi doneti članstvo u EU. Istakao je da je deo interesa EU i da se u Srbiji ojača vladavina prava, da Srbija ima svoje demokratske institucije, slobodu medija i svoj izborni okvir.

Presudili bi neopredeljeni?

Viši istraživač u Centru za evropske politike Marko Todorović rekao je da samo nešto više od trećine građana Srbije smatra EU kredibilnim partnerom.

"To je nešto što svakako jeste zabrinjavajuće, imajući u vidu da je nacionalno proklamovani cilj, dakle, već više od 20 godina pristupanje Srbije EU. Na primer, 44 odsto građana Srbije smatra da je za EU važnije da Srbija uvede sankcije Rusiji, nego da postane razvijena demokratija. Takođe, veliki procenat građana, nešto više od 40 odsto - 44 odsto građana veruje da EU želi Srbiju u svom članstvu samo zbog pristupa litijumu i značajnim strateškim sirovinama, što je svakako u potpunosti samo pogrešna percepcija, imajući u vidu da kritične sirovine nisu ni na koji način deo pregovaračkog procesa Srbije u pristupanju EU", rekao je on.

Prema rečima Todorovića, u slučaju potencijalnog referenduma, ukoliko bi se on održavao uskoro, prema nalazima njihovog istraživanja, 36 odsto građana Srbije se izjasnilo da bi glasalo za članstvo Srbije u EU, dok bi 28 odsto bilo protiv, prenosi Tanjug.

"Dok je ostatak građana rekao da ili ne zna ili pak da inače ne bi izlazio na izbore, pa ne bi izašao ni na ovaj referendum. Tako da, ono što vidimo jeste da postoji i dalje značajna prednost proevropske Srbije, ali da ona nije apsolutna i da bi u slučaju potencijalnog referenduma oni koji su neopredeljeni bili ti koji bi doneli odluku o tome da li da Srbija nastavlja da bude na putu evropskih integracija", zaključio je on.