"Nesvrstani" danas i pre 65 godina: Šta se promenilo u međuvremenu i šta su interesi Srbije danas?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U Beogradu se obeležava 65 godina od Prve konferencije Pokreta nesvrstanih. Na skupu se očekuju predsednici, premijeri i parlamentarni predstavnici zemalja članica, uz obraćanja iz Palate Srbije. Pitanja koja se otvaraju jesu da li skup ima samo simbolički značaj ili služi obnovi veza sa Afrikom i Azijom, podršci teritorijalnom integritetu u UN i ekonomskoj saradnji.
O tome za Euronews Srbija govore pravnik i analitičar Aleksandar Đekić i politikolog Nikola Perišić.
Đekić kaže da Srbija skup koristi pre svega za bilateralne susrete, glasove u UN o Kosovu i Metohiji, namensku industriju i promociju Ekspa. Perišić ocenjuje da nivo delegacija pokazuje ozbiljnost konferencije i da Srbija pokušava da nastavi politiku saradnje sa više globalnih igrača, uz pritiske iz EU zbog neusaglašavanja spoljne politike.
Treći put tada i stubovska politika danas
Perišić podseća da je Pokret nastao u Hladnom ratu kao treći put između dva bloka i da Srbija danas pokušava sličan model kroz saradnju sa SAD, Rusijom, Kinom i EU.
"Jugoslavija je uspela da pronađe jedan takozvani treći put, da okupi države takozvanog globalnog juga sa prostora Afrike i Azije i da razvije međunarodne odnose", kaže Perišić i dodaje:
"Srbija se pozicionira kao zemlja koja ne želi da se svrstava u ovom trenutku i u stvari negde pokušava da nasledi tu politiku nesvrstanih kroz tu stubovsku politiku gde sarađuje sa četiri velika globalna igrača: Rusijom, SAD, Kinom i EU. Nažalost, u poslednje vreme postoje određeni pritisci pre svega od strane Evropske unije, koja traži od Srbije da usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku", kaže Perišić.
Đekić ističe da Srbija nije nesvrstana na isti način kao Jugoslavija, jer ide ka EU i od 2001. ima status posmatrača, ne punopravnog člana.
Povezane vesti
"Poenta nesvrstanih pre nastanka jeste da su oni suvereni, da sami donose odluke. Mi smo, nažalost, izgubili status člana 90-ih, a danas smo posmatrači, ali ono što se odlično radi jeste da se na temeljima tim koji su tada postojali odlično nastavlja graditi diplomatija", kaže Đekić.
Šta Srbija traži od skupa
Đekić vidi nekoliko linija u odnosu na to šta je važno Srbiji u odnosu na Pokret nesvrstanih. On navodi podršku u Generalnoj skupštini UN za Kosovo i Metohiju, energetiku i namensku industriju, te poziv zemljama na Ekspo.
"Prvi jeste, naravno, nama uvek osnovni, primarni cilj, a to je podrška ovih zemalja u Skupštini UN-a za pitanje Kosova i Metohije, njihovu podršku i naše poravnavanje sa njima na tim diplomatskim osnovama. Druga je ekonomska saradnja, kroz energetiku ali i našu namensku industriju", kaže Đekić i dodaje da je važna i promocija EXPO-a.
Perišić dodaje da mnoge zemlje nesvrstanih i same imaju nerešena teritorijalna pitanja, pa mogu da razumeju stav Beograda, uključujući politiku "otpriznavanja".
"Mislim da je tu najvažnije promocija celovitosti teritorije Republike Srbije. Veliki broj država i ne priznaje nezavisnost Kosova ili su, recimo, povukli. To je prilika da se razgovara sa njima da možda i promene tu odluku", kaže Perišić.
Gostovanje Đekića i Perišića u celosti pogledajte u video prilogu
Komentari (0)