Amerikanci prekidaju strateški dijalog sa Prištinom, Gogić: "Strah od avganistanskog scenarija odzvanja Kosovom"

Sjedinjene Američke Države obustavile su na neodređeno vreme planirani strateški dijalog s Kosovom, saopštila je američka ambasada u Prištini. Ova odluka izazvala je snažne reakcije u Prištini, a prema mišljenju stručnjaka, može imati dalekosežne posledice.

U zvaničnom saopštenju ambasade navodi se zabrinutost zbog poteza kosovske vlade u tehničkom mandatu: "SAD su zabrinute zbog postupaka vlade Kosova koji su povećali tenzije i nestabilnost, ograničavajući sposobnost za produktivan rad na zajedničkim prioritetima".

"Naš odnos sa Kosovom zasniva se na zajedničkom cilju, jačanju mira i stabilnosti kao osnove za ekonomski prosperitet. Nažalost, nedavne akcije i izjave premijera Kurtija predstavljaju izazove za napredak postignut tokom mnogih godina", dalje se navodi u saopštenju.

Politikolog Ognjen Gogić smatra da ova odluka, iako iznenađujuća, nije neočekivana s obzirom na dugogodišnja upozorenja iz Vašingtona. Prema njegovim rečima, potezi kosovskog premijera Aljbina Kurtija, posebno u vezi s izjavama protiv Ustavnog suda Kosova, bili su ključni za ovakav razvoj događaja.

Gogić podseća da je Ustavni sud pre nekoliko nedelja doneo privremenu meru kojom je suspendovao rad Skupštine zbog žalbe Srpske liste, kojoj je uskraćeno podpredsedničko mesto.

"To se nije dopalo nosiocima vlasti u Prištini, a poslednjih dana došlo je do kampanje u kojoj nisu birali reči na račun Ustavnog suda. To je izazvalo reakciju američke otpravnice poslova u Prištini, koja je jasno stavila do znanja da se tako ne može postupati. Mislim da je to bila kap koja je prelila čašu", izjavio je Gogić.

Pored toga, Gogić ukazuje na pokušaje Kurtija da ograniči učešće Srpske liste na izborima, uprkos eksplicitnim upozorenjima iz SAD.

"Otpravnica poslova imala je dva sastanka s Kurtijem i rekla mu: ’Nemoj to da radiš, biće posledica’. On je ipak terao inat, a sudske vlasti su kasnije preinačile te odluke", napomenuo je Gogić.

Ovakvo ponašanje, prema njegovom mišljenju, odražava Kurtijev obrazac ponašanja, koji često uključuje antiamerički sentiment.

"On na neki način priželjkuje sukob s Amerikancima, gradeći reputaciju na tom stavu. To nije nešto neuobičajeno za njega", dodao je politikolog.

Strateški dijalog, koji je trebalo da formalizuje saradnju između SAD i Kosova, bio je u pripremi nekoliko godina, a konačno je definisan u januaru 2025. godine, s planom da počne uskoro.

"Taj dijalog je trebalo da uokviri svu saradnju između SAD i Kosova, da bude formalizovan format za razgovore o svim temama. Iako Kosovo nije ništa izgubilo u smislu prethodne saradnje, simbolika ove odluke je ogromna", objašnjava Gogić.

On naglašava da je vest o obustavi dijaloga u Prištini doživljena kao "politički zemljotres", gotovo uporediv s povlačenjem priznanja Kosova.

"Ovo odzvanja strahom od ’avganistanskog scenarija’ – da se Amerikanci povuku i prepuste Kosovo njegovoj sudbini", rekao je on.

Gogić smatra da odluka SAD ima dalekosežne posledice i može ukazivati na ozbiljno preispitivanje američke podrške Kosovu, uključujući i vojno prisustvo.

"Ovo deluje kao kazna za Kurtija, ali može značiti i širi strateški pomak. Šuška se godinama u Prištini o mogućnosti povlačenja Amerikanaca, a ovo bi mogao biti signal takvog pravca", upozorava on.

Euronews Srbija, Daniren/Alamy /Profimedia

Dodaje da je iznenadni sastanak u Briselu, sazvan pre ovog saopštenja, možda bio poslednji pokušaj Evropljana da "spasu Kosovo" i omoguće Prištini da se predstavi kao konstruktivan partner.

Potezi kosovskih vlasti, poput zatvaranja srpskih institucija poput pošta ili pokušaja ukidanja fondova poput RFZO i PIO, dodatno su zakomplikovali situaciju.

"Kada ste ušli u RFZO i PIO, ušli ste u najosetljiviji sektor. Američka otpravnica poslova jasno je rekla da srpske zdravstvene i obrazovne institucije treba da se integrišu u kosovski sistem uz saglasnost Srba, a ZSO bi trebalo da bude okvir za to", citira Gogić.

Ova odluka, prema Gogiću, može doneti olakšanje Srbima na Kosovu, posebno na severu, gde Albanci vrše vlast već dve i po godine.

"Ovo je novo poglavlje i prilika za Srbe da se vrate u opštine na severu. Moraju naučiti na greškama i iskoristiti lokalnu vlast da legalizuju svoje institucije u okviru kosovskog zakonodavstva", savetuje on. Na primer, pitanje pošte u Gračanici moglo je biti rešeno licenciranjem, što bi Srbe zaštitilo pravno.

U zaključku, Gogić ističe da će ova odluka izazvati tektonske promene na Kosovu.

"Albanci imaju prečih problema, a Srbi bi mogli iskoristiti ovu situaciju da se pozicioniraju bolje pred lokalne izbore", zaključio je.