Uticaj Moskve na energetiku: Koje su realne alternative ruskog gasa i nafte za Srbiju i Evropu?
Komentari30/09/2025
-19:00
Pitanje Naftne industrije Srbije ponovo je u fokusu nakon što su Sjedinjene Američke Države odložile sankcije NIS-u za još osam dana.
Sagovornici Euronews Srbija sa bili su novinari Zoran Ostojić i Predrag Vujić koji su govorili o izazovima sa kojima se suočava Naftna industrija Srbije, globalnim savezima, situaciji na Bliskom istoku i drugim temama.
Govoreći o NIS-u, o sankcijama sa kojima se industrija u perspektivi suočava, Ostojić smatra da Rusija može spasiti Naftnu industriju Srbije od sankcija na taj način što bi prodala ili poklonila deo svog vlasništva.
"Meni i danas nije jasno da li se radi o delu ili o celini. Da li će američko Ministarstvo finansija biti zadovoljno ako ruski uticaj padne ispod 50 odsto i time izgube kontrolu nad kompanijom? To je suština – radi se o novcu kojim se možda finansiraju neke stvari u Srbiji za koje mi ne znamo, ili koje ne bi trebalo da se rade. Prema tome, videćemo šta će biti sa tih 11 odsto koje je Gazprom preneo na neku ćerku firmu, dakle ko će kupiti tu firmu, odnosno tih 11 odsto", kaže Ostojić.
Euronews
Prema njegovim rečima, kad ne bi postojalo raspoloženje kod ruske strane da se reši situacija, to bi onda značilo da Moskva želi da izazove ozbiljnu krizu u Srbiji, terajući NIS u bankrot.
"Ne verujem da je to cilj Moskve, zato što je njoj u interesu makar gas prodaje dok EU ne završi sa ruskim gasom", podvlači Ostojić.
Povodom ruske nafte, dodaje je da je Donald Tramp poslao poruku evropljanima da se odreknu te nafte, jer se, kako kaže, tako finansira ruska agresija na Ukrajinu.
Povezane vesti
"Alternativa je izgleda naftovod od Krka prema Mađarskoj, cena te nafta je verovatno skuplja nego one što dolazi kroz DRUŽBU, pa su Orban i Fico nezadovoljni", kaže on.
Kako kaže, činjenica je da Slovačka i Mađarska nemaju more i činjenica da ruska nafta više ne ulazi, jer je ona je pod embargom i da više ne saobraća tankerima.
"Znači i mi u Pančevu ne prerađujemo rusku naftu od početka agresije", kaže on.
Vujić: BRIKS geopolitička činjenica koja se ne može zaobići
Juće je u Narodnoj skupštini Republike Srbije održana Prva međunarodna parlamentarna konferencija pod nazivom "BRIKS – Srbija među prijateljima", na kojoj je naglašeno da je BRIKS otvoren za sve zemlje, ne ugrožava ničiji suverenitet i ne postavlja uslove za saradnju.
Govoreći o pomenutoj međunarodnoj parlamentarnoj konferenciji BRIKS-a, Ostojić je ukazao na funkciju Aleksandara Vulina koja je navedena u saopštenju.
"Ako sam dobro pročitao piše da je 'prvi član vlade zadužen za saradnju sa BRIKS-om'. Prvo, članovi vlade su ministri ili ministri bez portfelja. Koliko ja znam, on nije ni jedno ni drugo. Čak je i Vučić u poslednjem intervjuu za "Algemajn Cajtung" naglasio da on nije u vladi. Međutim, u saopštenju piše – prvi član vlade", kaže Ostojić.
Pregrad Vujić je, sa druge strane, istakao da je BRIKS geopolitička činjenica koja se ne može zaobići.
Povezane vesti
Napominje da je15. septembra bio Dan demokratije, Kada su Sjedinjene Američke Države objavile koliko zemalja živi u demokratiji, ispostavilo se, kako kaže, da samo 28 odsto stanovništva živi u demokratskim državama, dok ostatak živi u nečemu što nije demokratija.
Euronews
"To je praktično isto stanje kao i 1990. godine Dakle, demokratija se zapravo vraća korak unazad. To je ocena Sjedinjenih Država i Velike Britanije, j er je nazadovala i Indija. Mi smo očigledno u nekom 'raspolučenom' svetu – koji se može nazvati i multipolarnim, a može se i raspolučenim, kako god, ali nije ni čudo da se takvo stanje održava kod nas, jer bez obzira šta ko priča, uključujući i predsednika, da Evropa nema alternativu – naravno da ima", kaže Vujić.
Ostojić je saglasan sa tim da o BRIKS treba razgovarati, jer postoje ljudi koji misle da Evropa nije dobar put za Srbiju, a da je BRIKS alternativa.
Govoreći o najavama Donalda Trampa da je mir u Gazi na vidiku, Vujić kaže da je teško proceniti šta će se u perspektivi dogoditi.
"Pregovaraju Izrael i Amerika o puštanju talaca koje drži Hamas, koji zapravo nije uključen u sve to niti je dobio novi pristup situaciji. Cilj pregovora je uglavnom ukidanje Hamasa, iako u ovom kontekstu postoje najmanje dva ogranka – jedan u Ankari, jedan u Turskoj i jedan u Kataru", kaže on.
Dodaje da bi ključnu ulogu u procesu trebalo da odigraju arapske zemlje, pre svega osam država Persijskog zaliva. Međutim, kako kaže, i dalje nije jasno šta će biti sa oko dva miliona ljudi koji su direktno pogođeni situacijom.
Celo gostovanje pogledajte u video klipu na početku teksta
Komentari (0)