Mali na otvaranju GLOBSEK Tatra samita 2025 u Slovačkoj
Komentari
03/10/2025
-15:15
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali prisustvovao je danas otvaranju GLOBSEK Tatra samita 2025 zajedno sa liderima iz srednje i istočne Evrope, na kome je poručeno da Evropa mora da odgovori na podizanje carina, ali ne izgradnjom barijera već završetkom jedinstvenog tržišta energije, kao i digitalnog i tržišta kapitala, kako bi se postigao novi rast.
Tema ovogodišnjeg skupa, koji se održava do 5. oktobra, u mestu Štrbske Pleso je "Otpornost pod pritiskom: Strateški put za ekonomsko liderstvo Evrope".
Na otvaranju je istaknuto da su Evropi potrebne sveže ideje i drugačija mišljenja i da su se zato i okupili kako bi prodiskutovali o aktuelnim temama.
Ovaj prestižni godišnji samit okupio je visoke vladine zvaničnike, donosioce odluka u EU, lidere industrije i investicione stručnjake kako bi se pozabavili ključnim pitanjima o konkurentnosti Evrope, digitalnoj transformaciji, investicijama u odbranu i energetskoj bezbednosti.
Predsednik i osnivač samita GLOBSEK Robert Vas je rekao da Evropa ima razne strategije u različitim oblastima i da ih je sve više u poslednje vreme i da su potrebni u većoj meri rezultati. On je istakao da pre svega oblast čiste industrije i digitalizacije gde se, kako je rekao, jaz samo povećava.
"Mislim da Evropa treba da obnovi otpornost industrijske baze. To je veoma važno, jer Kina napreduje brzim tempom i mobilizuje kapital. Vašington je mobilisao trilione za energiju, čipove i infrastrukturu i vrši pritisak na kompanije da fabrike donesu kući. Ali investicije u Evropi u odbranu koje smo uložili su prilika da na to gledamo ne samo kao na trošak, već kao na alat za oživljavanje tehnološke i inovativne baze Evrope. Moramo shvatiti ove investicije kao priliku za evropski rast", rekao je Vas.
Tanjug video
Povezane vesti
Istakao je značaj tehnološkog liderstva i brzine. "Jer nije uvek samo inovacija važna, već i ko može da je maksimalno iskoristi i ko se kreće brzo, jer će postojati dve vrste zemalja. Brze zemlje koje se mogu brzo prilagoditi i one koje su spore. I to će biti veliki jaz u budućnosti", naveo je Vas.
Kaže da je četvrto - skala i podsetio da je baš na današnji dan, 3. oktobra 1930. godine, predsednik Vudro Vilson smanjio carine na čelik, mašine i poljoprivrednu opremu.
"Bila je to smela i inovativna opklada tada da će otvorenost, a ne zaštita, ojačati Ameriku. I uspelo je, ali vek kasnije Amerika se kreće u suprotnom smeru. Carine su se vratile. A Evropa mora na to da odgovori malo drugačije. Ne izgradnjom barijera, već izgradnjom skale - to znači završetak jedinstvenog tržišta energije, digitalnog i, pre svega, kapitala", naglasio je Vas.
Podsetio je na reči Maria Dragog koji je upozorio da su evropske unutrašnje barijere skuplje od bilo kojih spoljnih barijera.
"Unutrašnje evropske barijere deluju kao carina od 45 odsto na robu i preko 110 odsto na usluge, što je 70 odsto naše ekonomije. A to je šteta koju sami sebi nanosimo. I moja poslednja poenta je da vlade imaju tendenciju da razgovaraju sa vladama, a kompanije sa kompanijama.
Mario Dragi je takođe u svom izveštaju rekao da nam u Evropi nedostaje poverenje između javnog i privatnog sektora. Jer kada razgovaraju, govore o transakcionom poslovanju. Ono što nam je potrebno jeste da sednemo zajedno i pronađemo rešenja za budućnost", naveo je Vas.
Poručio je da nema rešenja u energetici, u sajber prostoru, u odbrani, u kritičnim faktorima interesa, u bilo kojoj oblasti u Evropi bez uključivanja privatnog sektora od samog početka.
Povezane vesti
Moramo da promenimo naš narativ i da preuzimamo privatni sektor, naglasio je Vas. Kopredsededavajući ovog okupljanja su generelni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Matijas Korman, izvršni direktor kompanije Meridijam, Tjeri Deo, kao i izvršni direktor kompanije Kempbel Lutjens i bivši premijer Mađarske Gordon Bajnai.
Ovogodišnji samit se održava u ključnom trenutku, jer se Evropa suočava sa sve većim pritiscima da ostvari svoje ambiciozne ekonomske i političke ciljeve, poručili su organizatori samita.
U kontekstu geopolitičkih tenzija, fragmentiranih tržišta i hitne potrebe za industrijskom modernizacijom, Tatra samit 2025 će se fokusirati na pretvaranje vizije u akciju.
Povezane vesti
Ključne teme ovogodišnjeg okupljanja su: Industrijska politika i konkurentnost - ispitivanje da li trenutni pristupi mogu da premosti jaz između ambicije i rezultata, posebno u automobilskom, energetskom i proizvodnom sektoru centralne i istočne Evrope kroz okvir "Čistog industrijskog sporazuma".
Evropska energetska strategija i tranzicija - razmatranje inovativnih modela finansiranja za ubrzanje tranzicije Evrope sa obnovljivih izvora energije na pravi energetski suverenitet, sa fokusom na to da li mehanizmi finansiranja EU adekvatno rešavaju potrebe mrežne infrastrukture.
Tržišta kapitala i finansijska stabilnost - istraživanje kako nova unija štednje i investicija može da mobiliše privatni kapital i prevaziđe fragmentaciju tržišta kako bi finansirala zelenu i digitalnu tranziciju Evrope.
Digitalizacija, veštačka inteligencija i inovacije - procena kapaciteta Evrope da skalira tehnologije koje omogućavaju razvoj, uključujući klaud, 5G, optičke mreže i infrastrukturu podataka, uz istovremeno istraživanje kako veštačka inteligencija menja zahteve za infrastrukturom i tržišta rada.
Investicije u odbranu i bezbednost - analiza Plana EU za rearmiranje Evrope i njegovog potencijala da otključa do 800 milijardi evra, uz balansiranje fiskalne održivosti i strateške autonomije.
Mali se prethodno, u okviru samita u mestu Štrbske Pleso na Visokim Tatrama, sastao se sa nekadašnjim izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom i drugim predstavnicima GLOBSEK-a, kao i predstavnicima Raiffeisen Bank International AG.
Tanjug video
Mali će posle otvaranja učestvovati i na panelu "Industrijska renesansa Evrope" na kome će razgovarati sa državnim sekretarom u Ministarstvu privrede Slovačke Vladimirom Šimonjakom, zamenicom generalnog sekretara Austrijske savezne privredne komore Evom Libman i osnivačem i generalnim dirketorom Renalfa Solarpro grupe Ivom Prokopievom.
Samit će u periodu od danas do 5. oktobra ponovo okupiti evropske lidere iz srednje i istočne Evrope.
Na skupu će biti prisutni uticajni donosioci odluka, uključujući ministre, izvršne direktore, finansijske eksperte, političare i akademike, kako bi diskutovali o politici, investicijama i globalnim izazovima.
Samit naglašava potrebu za modernizacijom finansijske i industrijske baze, ubrzavanjem inovacija i zelene tranzicije, jačanjem energetske politike i infrastrukture, kao i javno-privatnog partnerstva u ključnim sektorima poput odbrane, infrastrukture, tehnologije i mobilnosti.
Učesnici su pažljivo birani, a broj prisutnih je ograničen na oko 150 lidera. Program kombinuje interaktivne sesije, razgovore u manjem krugu, neformalna predavanja, planinske šetnje, koktele i gala večere.
Svi razgovori van plenuma su strogo poverljivi, osim ako učesnici eksplicitno ne odobre drugačije.
Samit se održava u najvišem naselju Slovačke, na obali drugog najvećeg glečerskog jezera u Visokim Tatrama. Okruženje sa više od 100 jezera, brojnim vodopadima i najvišim vrhovima Tatranskog nacionalnog parka omogućava učesnicima da se oslobode svakodnevnih obaveza i usmere na nove perspektive, navodi GLOBSEK na svom sajtu
Mali: Srbija želi što pre da postane punopravna članica EU
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali poručio je danas na GLOBSEK Tatra samitu 2025, koji okuplja evropske lidere iz srednje i istočne Evrope, da Srbija želi što pre da postane punopravna članica EU, kao i da se kada je reč o novom industrijskom razvoju Evrope ne može postići nikakav razvoj industrije bez stabilnog i uravnoteženog energetskog sektora.
On je naglasio na panelu "Industrijska renesansa Evrope" da, ipak, ne vidi jasnu strategiju EU kada je reč o obezbeđivanju jeftine energije u budućnosti, koja je neophodna za dalji rast.
"Srbija je kandidat za članstvo, tako da još uvek nismo punopravni član EU, ali se suočavamo sa manje više istim izazovima, pošto je EU naš glavni trgovinski partner. I sve što radimo, radimo sa ciljem da što pre postanemo punopravni član EU", istakao je Mali.
Tanjug video
On je istakao da treba svi u Evropi da postave sebi pitanje gde vide svet i u kakvom svetu vide svoju decu za 50 godina.
"Jer se onda zaista radi o tome gde će Evropa kao kontinent biti pozicionirana u poređenju sa trenutnim rastom u Aziji, Južnoj Americi, Africi i SAD. A onda, govoreći o industriji, ne možete imati nikakav razvoj u pogledu industrije bez stabilnog, uravnoteženog energetskog sektora", poručio je Mali.
Istakao je da lično čvrsto veruje u budućost industrijskog sektora iako srpskom ekonomijom uglavnom dominira sektor usluga.
"Lično verujem da, na primer, hemijska industrija treba da pronađe svoj put ili poziciju u ekonomiji jedne zemlje, posebno imajući u vidu šta se dogodilo u poslednjih pet godina sa kovidom, poremećajima u lancu snabdevanja, našim pokušajima da budemo nezavisniji, itd. Dakle, iz te perspektive, zapravo smo udvostručili proizvodnju industrije u poslednjih 12 godina, što je dobro, ali usluge i dalje dominiraju", rekao je Mali.
Napomenuo je da se u Evropio svi suočavamo sa istim problemima u vezi sa cenama energije.
"Ceo evropski kontinent je ranije zavisio od Rusije. Sada, koja je alternativa? I, iskreno, iz perspektive Srbije, ne vidim jasnu viziju u pogledu toga kuda EU ide. I ja upravo sada pokrećem i otvaram ovo pitanje. Znate, Nemačka je upravo otvorila šest gigavata kapaciteta električne energije iz uglja, zar ne? Francuska, jedan gigavat. Grčka, dodatnih jedan gigavat. Sigurno znate aktiviranje njihovih kapaciteta za ugalj. Svi smo na ovom kontinentu pričali o zelenoj ekonomiji, zelenoj agendi, klimatskim promenama i svemu ostalom. Ali onda vidite da potreba za čistom i jeftinom energijom jednostavno prevazilazi sve druge ideje", istakao je ministar Mali.
Kada je reč o ratu u Ukrajini istakao je da je njegov stav veoma jednostavan, a to je da veruje u mir.
"Vidim potencijal, što se tiče Evrope, u daljem razvoju odbrambene industrije zbog nove tehnologije, sinergije, novog zapošljavanja itd.. Ali ono što uvek postavljam kao pitanje, možda imajući ovo iskustvo iz bivše Jugoslavije i Srbije jeste - u redu, u jednom trenutku dolazi do gomilanja naoružanja i neko će zapravo razmisliti o njegovoj upotrebi. Ipak, ne vidim jasnu strategiju, što se tiče EU, u vezi sa tim kako, na duži rok, dobiti jeftinu energiju", istakao je Mali.
Tema ovogodišnjeg skupa, koji se održava u mestu Štrbske Pleso, na Visokim Tatrama je "Otpornost pod pritiskom: Strateški put za ekonomsko liderstvo Evrope".
Komentari (0)